Živelo se posle Petah Tikve, Šamroka, Zaglebja... A šta ćemo ako se ne preživi Gent?

Najlošiji Partizan u istoriji. Koliko puta ste čuli, pročitali, izgovorili... Kažu da je nezahvalno porediti doba, meriti prošle trenutke sa sadašnjim, međutim, po mnogo čemu bi moglo da se konstatuje da odavno crno-beli nisu bili ovako nisko. Taman kad se učini da su dotakli dno, zagrebu još malo i pronađu novu rupu u koju upadnu.

Tako bi lako moglo da se desi, na prvi pogled, nezamislivo. Da klub iz Humske u samo mesec i po dana ispadne iz tri različita takmičenja. Počeo je u kvalifikacijama za Ligu šampiona, posle dvomeča sa Dinamom (2:6, 0:3) se prestrojio u eliminacionu stazu ka Ligu Evrope, sa koje ga je Lugano (0:1, 2:2) skrenuo ka plej-ofu za plasman u Ligu konfernecije. Posle 0:1 od Genta na praznom stadionu u Humskoj tim Aleksandra Stanojevića je suočen sa još jednim izbacivanjem.

Ako ne bude veleobrta u Belgiji – trijufma od dva razlike ili jednog u osnovnih 90 minuta, pa da se u produžecima ili penalima juri prolaz – Parni valjak će postati neslavni rekorder UEFA. Postao bi prvi tim koji bi ovog leta ispao iz tri takmičenja uzastopno, čime bi se upisao u negativnu knjigu rekorda. Slična sudbina preti litvanskom Panevežisu, slovenačkom Celju, velškom TNS-u, gibraltarskom Linkolnu i Santa Kolomi iz Andore, ali svako od njih ima prolaz sa početne stanice kvalifikacija za Ligu šampiona, pa su makar nešto uradili. Partizan ništa.

Partizan nema nijednu ponudu za Saldanju

Pet utakmica, četiri poraza, pobeda u 90 minuta i nerešen ishod posle 120 u Tunu, vredan eliminacije od Lugana su učinak koji preti da ostavi Svetozara Markovića i saigrače bez međunarodne scene. Drugi put uzasotpno.

E, to je već alarmantno!

Crno je. I biće još crnje

Otkako je UEFA početkom veka promenila izgled takmičenja, Partizan nikad nije spojio dve sezone bez grune faze nekog takmičenja.

Od 2003. do danas, crno-beli su dvaput bili deo Lige šampiona, devet Lige Evrope (u početku oslovljavana Liga UEFA kupa) i dvaput Lige konferencije. Uvek je proboj među odabrane donosilo novac, vuklo navijače na tribine, popravljalo ambijent. Daleko od toga da je bilo sve i tad potaman, ali internacionalni mečevi su buduli nadu da će tim, a zajedno sa njim i klub, napredovati.

Propast Duljajevih pojačanja

Nije se desilo. Posle godina urušavanja pod komandom predsednika Milorad Vučelića i generalnog direktora Miloša Vazure, Partizan je stigao do tačke koja nagoveštava produžetak agonije. Organizacione, finansijske, sportske i ko zna koje još. Od čega će živeti, ko će u njemu ostati, ko će se o njemu brinuti? Gde je taj izvor prihoda kad je novac od UEFA godinama korišćen da zakrpi rupe. Tačno, bila je Artmedija (i to baš na današnji dan 2005), iste sezone Petah Tikva, sećamo se Šamorka, Tuna, Zaglebja, Šarlroe, sve do Nordsjelanda.

Upravo je danski predstavnik prošlog leta na okrutan način zatvorio crno-belima kapiju za ulazak u Evropu. Sad to preti da učini Gent, posle rutinskog slavlja u Beogradu u situaciji kad će Stanojevićevom timu potrebna pobeda nad Belgijancim, a Partizan predstavnika tamošnjeg fudbala nikad nije dobio.

Nije samo do statistike, ovaj tim ne nudi senzaciju, atrakciju, emociju. Nema ništa nalik prethodnim i zato je sve više zagovornika da bi mogao da postane – ako već nije – najlošiji u istoriji.