Propast Duljajevih pojačanja

Pao je. Opet. I pašće ko zna koliko puta još. Zato što u timu ima fudbalere padu sklone. Jeste figurativno, ali su pali svi koji su, kao nešto, igrali prethodne sezone, a u ovoj ne mogu ni da opelele.

Zato još jedan poraz Partizana (od Genta, 0:1) nije iznenađenje, već konstanta. Četvrti u pet kvalifikacionih utakmica. Još jedan bez datog gola kod kuće. Odraz stanja najpre u klubu, što je dozvolio da se igrači dovode maltene bez ikakvog reda, a onda i u svlačionci, koja bi, da je uticajna kao pre, još danas izbacila na ulicu one koji se ponašaju kao da im do Partizana nije stalo. To što će pojedinci objaviti neki emotivni status na društvenim mrežama je način da podiđu navijačima, ali ovom timu je potreban Mladen Krstajić kakav je bio na pripremama 2009. godine, kad se tek vratio iz inostranstva i tokom boravka na Tari doslovce šamarao Lamina Dijaru u autobusu, jer mu se nije svidelo kako Senegalac trenira. A bio je Dijara najbolji strelac tima i miljenik Grobara.

Zvuči poznato?

Da je Mladen Krstajić sad na raspolaganju stručnom štabu van kapija „Zemunela“ bi koliko danas leteo Mateus Saldanja. A sa njim Ksander Severina. Pa i Goh, De Medina, valjda još neko, jer to šta ti trenutno fudbalski bezveznjaci prikazuju ovog leta je za rastanak po hitnom postupku.

Plus, da se u Humskoj zapitaju da li je ispravna politika slediti zahteve trenera i ispunjavati baš svačiju želju. Tako se došlo do toga da momci angažovani u mandatu Igora Duljaja ne funkcionišu pod palicom Aleksandra Stanojevića. I ko je tu kriv? Duljaj što ih je tražio, Stanojević što ne može da ih uklopi ili neko treći. Možda svi pomalo?

Videlo se protiv Genta, ranije Dinama iz Kijeva i Lugana, da to nisu igrači za Partizan. Nisu ni za Evropu, bez obzira ko šta pričao. Mogu da pomognu u našoj ligi, ali čim su na programu mečevi visokog uloga i(li) intenziteta jasno je da postaju manje uticajni, kao što je bio slučaj u dvomeču sa Nordsjelandom prošle godine i sa pobrojanim ekipama ove.

OCENE – PARTIZAN: Peku oči zbog De Medine, za Severinu bi bilo bolje da se nije ni vraćao

U međuvremenu su svi – uključujući još Alda Kalulua i Gajasa Zahida – zavarali javnost da na ovdašnjim terenima mogu da budu oslonci. I jesu, ali u „klaj-klaj“ ligi, mada ko je pažljivo pratio izlaganja Alberta Nađa, trenera između Duljajevog kraja i Stanojevićevog početka, mogao je jasno da uoči da se Partizan mučio i kad je pobeđivao. Tačno, bio je trijumf u večitom derbiju u Humskoj, odolevanje na stadionu „Rajko Mitić“ tokom prvog prolećnog, dva vođstva na istom mestu nešto kasnije, prva pozicija na tabeli do marta, ali sezona ne traje do marta, već se završava u maju. I ne računaju se samo ishodi duela sa Crvenom zvezdom, iako ni tu nije Parni valjak bio u prednosti, već u savršenoj ravnoteži (pobeda, remi, poraz).

Baš posle tog prvog derbija u kalendarskoj godini Partizan je prestao da igra fudbal. Dotad i nekako. Posle toga nikako. Jedva je priveo kraju minulu sezonu izborivši se za drugo mesto – mada bi, iz ove perspektive, više benefita imao da je završio treći, jer bi mu garatovano sledovala grupna faza – i u međuvremenu ni u čemu nije napredovao. Njegovi igrači, umesto da se razvijaju, budu bolji protokom vremena, eksplodiraju u drugoj sezoni, oslonjeni na floskulu „portebno im je prilagođavanje“, izgledaju izgubljeno u vremenu i prostoru.

Ta propast se najviše ogleda u strancima. Mateus Saldanja je minuli ciklus okončao kao prvi strelac Mozzart Bet Superlige, davao golove u derbijima, a sad izgleda kao napadač koji nije u stanju ništa da pogodi. Ili ga to fudbalska pravda kažnjava što je sebičan, što po svaku cenu – neka bude i poraz, šta ga briga – želi da pogodi mrežu? Ksander Severina je i ranije iritirao publiku, međutim, zapanjujuće je koliko mu treneri veruju, nevezano da li se zovu Igor Duljaj ili Aleksandar Stanojević. Holanđanin od početka sezone, a utakmica sa Belgijancima, je bila deveta, nema gol na kontu, uz tek jednu asistenciju!? Pojavljuje se na poziciji krila.

Baš kao i Aldo Kalulu (i on je dao gol Zvezdi), ali se njegova uloga menja i trenutno je – posmatrač. Goh je ostao na jednom pogotku maltene kad je tek došao u Srbiju i posle toga skoro da je nestao sa radara, a ono što (ni)je prikazao tokom letnjih kvalifikacija je dovoljno da više nikad ne zaigra na Topčiderskom brdu. Gajas Zahid izgleda nesrećno ovog leta. Muči se. Odaje utisak nezadovoljnog čoveka, iako je profesionalac, pa ćuti i trpi.

De Medina i Arči Braun iz Genta (Star sport)

Poseban odeljak zaslužuje Netan de Medina. Stigao je i na Duljajev zahtev u završnici prethodnog letnjeg prelzanog roka i maltene nije igrao. Osim u Kupu Srbije protiv timova nižeg ranga. Čak i kad je planiran da počne imao je peh (pas ga ugrizao za lice), pa je onda govorio kako njegovi kvaliteti ne mogu da dođu do izražaja po srpskim terenima (gle, Bogati), da bi dobio šansu i na osnovu prikazanog deluje da baš kvalitete i nema. I tu je, recimo, Nađ pogodio u metu kad je rekao da Belgijanac trenira u blagom ritmu. Kad, gle čuda, poče da igra ovog leta. Tamo gde mu nije primarno. Na mestu desnog beka, odakle su ga rivali prolazili kako im volja.

Stanojević: Sa navijačima bismo uneli loptu u gol

Pošto je Stanojević nedavno rekao „neki igrači moraju da odu“, bilo bi dobro za Partizan ako je mislio na ove. Možda ne može da radi s njima kao Igor Duljaj. Možda mu ne odogvaraju karakteristike. Možda njima ne odgovaraju Stanojevićevi zahtevi. Ono što je poraznije od rezultate jeste da nema energije, krvi, strasti na terenu. Makar je toga bilo posle prethodne eliminacije iz Evrope, pa polakice nestajalo.

Možda je sve u minulom šampionatu Srbije bilo zavaravanje, jer se uvek govori „Evropa je merilo“. Samo što je pitanje ko će da kupi ove momke. U jednom trenutku, dok su još nešto doprinosili na terenima od Subotice do Surdulice, išla je priča kako će dostići tržišnu vrednost koja će omogućiti Partizanu da mirno živi. Sad svako u Humskoj nemirno spava, zato što ih ima na raspolaganju. I što ih, ovakve kakvi su, niko neće.