Vampir što ne gubi finala i demoni prošlosti pred tročlanom komisijom iz Dortmunda

Real Madrid ne igra finala Lige šampiona, Real Madrid ih dobija. I to je nepobitna činjenica. Otkako je elitno fudbalsko takmičenje poprimilo današnji oblik (sa kojim se polako pozdravljamo) Real finale nije izgubio. A današnje na Vembliju protiv toliko puta nepravedno potcenjene, zapostavljene, obezvređene Borusije Dortmund biće mu deveto. Osam finalnih pohoda na "klempavka" od '98 na ovamo i osam pehara (uz još ranijih šest u Kupu Evropskih šampiona) trijumfalno podignutih u vazduh, donetih u Madrid, provozanih klupskim autobusom s otvorenim krovom od i do fontane Trga Sibeles, po ulicama prestonice.

Dva finala pre finala ovog proleća igrao je Kraljevski klub. Ono četvrtfinalno sa Sitijem kada ga je Gvardiolin tim, naročito u drugom produžetku spakovao u šesnaesterac kao u kutiju šibica i ono polufinalno sa Bajernom, gde je u završnici revanša na Bernabeu, put od prosjaka do kraljevića prešao za nekoliko minuta zahvaljujući džokeru Hoseluu. I sve je to, kao nekih ranijih sezona, madridski gigant radio onako kako samo on ume - vampirski. Poput Drakule koji oživljava, ustaje iz sanduka i najavljuje krvavi pir.

Šta rade Dortmundovi šampioni iz '97? Od života u vinogradima, preko savetnika do programera

Ali Real i kada dominira i kada bunkerom ispred šesnaesterca brani goli život uvek očekujete u finalu. Borusiju ne. Zapravo, Milioneri gotovo svima behu najprijemčiviji rival u nokaut fazi Lige šampiona iako su grupu smrti, verovatno najzahtevniju u istoriji sa Pari Sen Žermenom, Milanom i Njukaslom prošli kao lideri. "Kad bismo samo izvukli Borusiju...", bilo je većinsko razmišljanje klubova tokom žreba osmine i četvrtfinala. Pa se i kapiten bundseligaša Mats Humels našalio pošto je njegov tim posle PSV-a i Atletiko Madrida kući, minirao i Pari Sen Žermen.

"Toliko timova je želelo da igra protiv nas. Srećom, mi smo dobri momci i prošli smo u finale kako bi što više njih dobilo šansu", likovao je vremešni štoper putem tvitera.

I Real je verovatno želeo Borusiju u četvrtfinalu, ili polufinalu... Pre finala svakako. Ali kako je nadmudrio i nadigrao krupnije igrače, sa ove distance peva jer odavno u borbi za pehar Lige šampiona nije bilo većeg kvalitativnog jaza. Sa jedne strane Belingem, Rodrigo i Vinisijus, sa druge Adejemi, Sančo i Filkrug. Srećan je Real što čeka Borusiju, radosna je verovali ili ne i Borusija što izaziva Reala. Jer jedini tim protiv koga ona nikako nije želela sastanak u finalu jeste Bajern. Kad se taj pojavi, zamanta joj se u glavi, izgubi ravnotežu i pad je neminovan. Jer većeg demona od Bajerna ona ne poznaje. Pre 11 godina, na istom mestu gde će večeras udariti na najtrofejniji evropski klub, dušu su joj uzeli Frank Riberi i Arjen Roben onim lukavstvom u 89. minutu.

Sve to su iz prvog lica gledali i Mats Humels i Marko Rojs, Sven Bender, Nuri Šahin (ušao u 90+2), odnosno aktuelni trener Borusije Edin Terzić, tada skaut Milionera. Zašto je ova petorka krucijalna za kulminaciju sezone 2023/24?

Humels izvesno, a Rojs sigurno, večeras igraju poslednju utakmicu za klub u kojem zbirno imaju blizu 1.000 nastupa. Humels i Rojs su jedini igrači u aktuelnom sazivu Borusije što znaju kako je to igrati finale Lige šampiona. Humels i Rojs su fudbaleri koji znaju kako se pobeđuje Real Madrid u Ligi šampiona. Upravo su preko Blankosa, uz legendarna četiri pogotka Roberta Levandovskog došli do vemblijevskog finala 2013.

U redu, Terzić jeste trener, a gde su u ovoj priči Šahin i Bender, pitate se? Do njih ćemo upravo preko čoveka koji kao deo Žutog zida nikada nije odustao od snova. Kroz Borusijinu sportsku hijerarhiju počeo je da raste 2010. godine. Dobio je posao skauta, i nepune tri godine kasnije, baš pred polufinale sa Realom, prerušen u redara uspeo da se prošvercuje na zatvoreni trening Kraljevskog kluba kako bi ošacovao potencijalne izvođače jedanaesteraca. Deceniju i kusur kasnije na pragu je podviga koje mnogi treneri mogu samo da sanjaju. Osvojiti Ligu šampiona je ultimativni fudbalski podvig, uraditi to preko Real Madrida u finalnoj borbi... Svojevrsna istorija. Ali da ne trčimo pred rudu.

Suština je u tome da su Terzića na klupi Borusije zimus spasili upravo Šahin i Bender. Klupska vrhuška je većala, razmišljala o sudbini čoveka koji je sredinom decembra, nakon 16 odigranih ligaških mečeva sakupio svega 27 bodova. Nije posegla za najradikalnijim merama, već sprovela eksperiment. Tri dana pre Nove godine stručnom štabu su pridodati Šahin i Bender, figure koje uživaju prilično visok status u klupskoj i navijačkoj hijerarhiji.

"Analizirajući situaciju i dosadašnji učinak u sezoni, zaključili smo da je našem stručnom štabu neophodan novi impuls. Ubeđeni smo da će nas ovaj dvojac ojačati", rekao je sportski direktor Sebastijan Kel nakon promocije Turčina i Nemca.

Malo je reći da je hazarderski potez doneo mnogo Borusiji. U prvesntvu je kao petoplasirana izborila Ligu šampiona, ali je na evropskom borilištu skinula skalpove Atletika i Pari Sen Žermena. Terzić je zvanično ostao glavni trener, ali realno stanje stvari jeste da je u Dortmundu formiran trenerski trijumvirat, nešto poput tročlane komisije koja zajedničkim snagama donosi odluke. Svačija ekspertiza je dobrodošla. Kod Šahina i Bendera je, igrački gledano, pozamašnija, a upravo se o Turčinu priča kao o Blistavom umu Borusijinog napada na evropsku krunu.

Real i preokreti? Dešava se prečesto da bi bilo slučajno

Nije ga bilo lako odvojiti od Antalije u kojoj je dve godine bio fudbalski direktor, ali je poverovao u Dortmundovu ideju, u projekat koji mu je predočen. Svojevremeno je bio jedna od ključnih figura Klopovog proboja na bunedsligaški tron, sagu u Real Madridu su pokvarile povrede, ali je ostao prijatelj sa Jirgenom i pokupio prstohvat njegovog trenerskoh pelcera. Čak je 2018. godine upisao i sportski menadžment na Harvardu.

Otkako je veće mladih trenera počelo da sarađuje, Dortmund je procvetao, zategao odbranu, unapredio atmosferu u timu. Humels je počeo da igra kao mladić, Filkrug postao standardna devetka i krenuo da trese mreže.

Ako Karla Ančelotija u finalima 2014. i 2022. godine nisu mogli da pobede Čolo Simeone i Jirgen Klop, možda mladi trenerski trio iskopa neku slabu tačku madridskog vampira. Možda neko od njih pronađe glogov kolac na Vembliju.

Ali u nogama fudbalera Reala je toliko iskustva, toliko finala Lige šampiona, toliko preokreta i pehara. Zatresete im mrežu, pomislite da ste ih uništili, bacili na kolena, ubili, dotukli... Kapci se odjednom otvore i osetite hladan stisak na svom vratu. Tu sudbinu je proživeo Siti 2022. godine, istom metodom stradao je Bajern pre samo tri nedelje. Videli smo tada kako je Vinisijus proždirao nesnađenog Jozuu Kimiha, za šta je sve Hoselu sposoban kada mu Karleto pre nego što ga pošalje na teren, šapne reč-dve na uvo, koliki doprinos 39-godišnji Luka Modrić može da da sa klupe, kako Belingem gazi odbrane svojim džinovskim koracima, kakva je pijavica Toni Ridiger kada se okeše na vrat najboljim špicevima današnjice (Kejnu i Halandu)... O Toniju Krosu koji igra poslednji meč u klupskoj karijeri da ne pričamo.

Dortmund toliki kvalitet nema. Tim sa okvirnim godišnjim budžetom od 125.000.000 evra (podaci britanskog Atletika) u tom segmentu ne može da parira galaktičkoj četi koja za sezonski budžet izdvaja blizu 400.000.000. Ali Borusija može na kartu ponosa i prkosa, na asa vere i ljubavi iz rukava, ne emociju svih onih sezonaca koji su tu i kada je Majnc tuče sa 3:0, koji ostaju na Vestfalenu i plaču zajedno sa igračima kada im taj isti Majnc otme već viđenu titulu.

Dortmund je grad na zapadu Nemačke koji broji oko 600.000 stanovnika. Klub sa Zignal Iduna parka dobio je 400.000 potraživanja za ulaznicama. Na stadionu će se naći 25.000 pripadnika žuto-crne navijačke armije i još toliko Blankosa. Za ostalih 40.000 mesta na Vembliju, da ne nagađamo.

Ali verujte da će tih 400.000 zagrženih milionera biti večeras u Londonu. Makar na ulicama, uz Temzu ili Hajd park... Da zajedno umiru u euforiji ili grcaju u suzama. Nije sramota izgubiti ni od Bajerna, ni od Reala. Sramota je unapred pokleknuti. Ponosno je pre 11 godina Borusija stala pred Bavarce, neka sa istim stavom izađe pred Kralja - pa šta bude.

BORUSIJA DORTMUND - REAL MADRID

KVOTE

Stadion: Vembli

Sudija: Slavko Vinčić (Slovenija)

PROJEKTOVANI SASTAVI

DORTMUND (4-2-3-1): Kobel - Rajerson, Humels, Šloterbek, Matsen - Džan, Zabitcer - Adejemi, Brant, Sančo - Filkrug

REAL MADRID (4-3-1-2): Kurtoa - Karvahal, Naćo, Ridiger, Mendi - Valverde, Kros, Kamavinga - Belingem - Rodrigo, Vinisijus