Partizanov suživot sa stresom: Nekad je voleo nadoknadu, sad u njoj pati

Još nije jasno kako je Partizan sebi dopustio da izgubi od OFK Beograda. Izmene su se ispostavile katastrofalnim, dovele su do povlačenja u trenutku kada je tim imao prednost, uprkos tome što se ranije više puta pokazalo da ne ume da sačuva rezultat. Odbrana do utakmice sa OFK Beogradom nije kapitulirala nijednom, ali ne što je bila dobra, već su protivnici slabi. Upravo protiv tima sa Karaburme se videlo koliko se poslednja linija povija svaki put kad neki rival iole konkretnije napadne.

Romantičari se nisu predavali. Karakterom, željom i htenjem su parirali i na kraju nagrađeni golom Filipa Stojilkovića u šestom minutu nadoknade. Upravo taj pogodak je pokazatelj onoga što se crno-belima dešava u poslednje vreme, primaju golove dok kazaljke obruću završne krugove.

Sve je počelo još prethodne sezone, jer Grobari pamte meč protiv TSC-a u Bačkoj Topoli u prvom kolu. Parni valjak je bio blizu pobede, a onda se ukazao Nemanja Stojić i golom u šestom minutu posle 90. uskratio crno-bele za dva boda. Isto tako, po lošem se sećaju Bojice Nikčevića, jer je u trećem minutu nadoknade doneo Čukaričkom pobedu na Banovom brdu u poslednjem kolu osnovnog dela šampionata - Nastavilo se protiv Crvene zvezde u plej-ofu, crno-beli su imali prednost sve do 89. minuta kad je Šerif Endiaje izjednačio, a Aleksandar Katai iz penala u 90+9. minutu doneo pobedu timu iz Ljutice Bogdana. Ni protiv Vojvodine nije bilo drugačije. Mogli su crno-beli da zadrže makar bod, ali onda se pojavio Njegoš Petrović i u četvrtom minutu nadokande doneo Lalama pobedu. Protiv OFK Beograda je možda bilo i najbolnije. Dva puta je vodio Partizan, promašio nekoliko prilika da zada poslednji udarac i kako to često biva – nokautiran je. Zajednički činilac za sva ova posrtanja Parnog valjka je da su poraženi istim rezultatom – 3:2.

I to nema veze sa imenom trenera, jer se dešavalo Igoru Duljaju, Albertu Nađu, evo i Aleksandru Stanojeviću. Anomalija je uočljiva i za sad, sa stručnog stanovišta, nerešiva.

Nije bilo uvek tako. Crno-beli ni u mandatu Igora Duljaja nisu imali vrhunski tim, ali su dolazili do bodova na način na koji je to OFK Beograd uspeo. I kad se činilo da će potonuti, nisu se predavali i pokazali su karakter. Pojedinačni i ekipni.

Idi mi, dođi mi: Ivica Iliev treći put sportski direktor Partizana

Sve je počelo na Voždovcu. Partizan je gostovao IMT-u pre malo više od godinu dana, u 55. minutu gubio 0:2. Usledio je neverovatan preokret na krilima Bibarsa Natha i Nemanje Nikolića koji su se golovima u nadoknadi postarali da bude 3:2. Već u sledećem kolu, opet drama. U Humsku je došao Radnik iz Surdulice i na poluvremenu isto imao dva gola prednosti. Crno-beli su krenuli na sve ili ništa i došli do pobede. Heroj je opet bio Natho, strelac iz jedanaesterca u osmom minutu nadoknade.

Slična drama viđena je protiv Čukaričkog. Vodili su puleni Igora Duljaja na poluvremenu golom Mateusa Saldanje, Igor Miladinović je izjednačio pet minuta pred kraj i kad su svi mislili da je gotovo, Mihajlo Ilić je postigao efektan gol u 90+6. minutu za delirijum u Humskoj i pobedu.

Poslednji meč u kojem je Partizan pod vođstvom Igora Duljaja dolazio do bodova u nadoknadi desio se protiv Voždovca. Zmajevi su već uveliko pali u formi, ali izašli su na megdan Parnom valjku hrabro i do pred kraj imali nerešen rezultat (2:2), da bi Aranđel Stojković šutem iz trka smestio loptu iza leđa golmana Andrije Katića za 3:2.

Sve navedeno pokazuje da su utakmice Parnog valjka, kakav god da je rezultat, postale stresne. Navijači maltene moraju da piju tablete za smirenje posle svakog kola od nerviranja.

Za tim iz Humske može da se upotrebi stih Đorđa Balaševića „Sve je imao, ništa imao nije“. Crno-beli su postali fudbalski Vasa Ladački. U svakom smislu. Žele konje vrane po livadi razigrane i u karuce pregnute čilaše, a ne mogu da ih imaju zato što svaki put sebi ispale rafal u kolena.

Sve u životu polazi od glave. Možda je ovako nešto čak i potrebno Partizanu, kako bi naučio da pobedi samog sebe da bi posle počeo da pobeđuje druge.

Piše: Nemanja Rakanović