ODBROJAVANJE - Sećanja na strašni Milan iz 2006: Žmurke sa Pipom, Sedorf s trojicom na leđima, režiser Pirlo, Kaka sa lepkom...

Beše ona magla u kojoj se, sam je to rekao i Adrijano Galijani, Milan rodio kao velika evropska sila. Beše i Kalčopoli i 2006. kad su Rosoneri “s plaže“ stigli u Beograd i s parolom “Uefa mafiosi“ pred nosom krenuli u novi pohod na evropsku krunu. I biće sad 18. i 25. februar. Crvena zvezda i Milan ponovo ukrštaju koplja, a o istoriji sudara beogradskih crveno-belih i crveno-crnih sa San Sira već može da se piše u tomovima. Mi ćemo to i uraditi. U narednim danima, sve do početka prvog meča, redakcija Mozzart Sporta će vam, uz sve aktuelnosti iz tabora dva kluba, barem jednom dnevno donositi priče kojima ćemo se prisetiti dva nezaboravna megdana. Magle toliko guste da si mogao da je sečeš nožem. Transparenta o kojem je pričala cela Evropa...

Osam dana do meča.

...

Neće biti prijatno defanzivcima Crvene zvezde koje izabere Dejan Stanković da 18. i 25. februara stanu na crtu napadačima Milana. Bez obzira hoće li imati obavezu da sačuvaju raspucanog Zlatana Ibrahimovića ili njegovu zamenu željnu dokazivanja Marija Mandžukića. Ili iz drugog plana Salemakersa, Leaa, Rebića, Čalhanoglua, Kastiljeha...

Ko god bude igrao za Rosonere deo je vodećeg tima Serije A i drugog najefikasnijeg u italijanskom prvenstvu sa 45 golova u 21 utakmici. Ispred je samo Inter sa 51 pogotkom.

Ali sve je to zanemarljivo ako se uporedi sa planinom na koju su se 2006. godine namerili Milan Biševac, Dušan Basta, Boško Janković, Dušan Đokić i Dušan Anđelković sa tadašnjim saigračima. Jer nije to bio bilo koji Milan. Bio je to možda i najjači Milan. Ančelotijev Milan sa Kakom, Klarensom Sedorfom, Kafuom, Andreom Pirlom, Pipom Inzagijem... Bio je to klub koji je u te dve sezone dva putao igrao finale Lige šampiona, jednom je izgubio u onom ludom istanbulskom finalu, jednom je osvojio.

Baš taj uspon na krov Evrope 2007. Rosoneri su počeli u Beogradu. I mada je postojala mogućnost da UEFA suspenduje Milan zbog umešanosti u nameštanje - sećate se čuvenog Kalčopolija - to se nije dogodilo. Dozvoljeno im je da igraju, a Karlo Ančeloti je ekipu okupio samo par dana uoči prvog duela sa Zvezdom.

Iako su na San Siro istrčali gotovo sa plaže, kako se tada govorilo, Rosoneri su protiv jedne od najtalentovanijih Zvezdinih generacija u 21. veku posao odradili rutinski - 1:0 u Milanu, pa 2:1 u Beogradu. Dupla pobeda.

Kako je bilo igrati protiv tima za koji su nastupali neki od najboljih svetskih fudbalera tog vremena, za Mozzart Sport su se prisetili tadašnji prvotimci crveno-belih Milan Biševac, Dušan Đokić, Boško Janković, Dušan Anđelković i Dušan Basta.

BIŠEVCU JOŠ UKOČEN VRAT ZBOG OKRETANJA ZA INZAGIJEM

Biševac u duelu sa Đilardinom (©AFP)

Znali su na Marakani odmah po obavljenom žrebu šta ih čeka, ali gostujući u redakciji Mozzart Sporta Milan Biševac tvrdi da mu nije bilo krivo.

"Uopšte mi nije bilo žao zbog žreba. Bilo mi je drago jer ćemo igrati protiv top kluba, na sjajnom stadionu kao što je San Siro, a znalo se i da će na Marakani biti fenomenalna atmosfera", prisetio se nekadašnji defanzivac koji je odmah posle tog dvomeča prodat francuskom Lansu.

Pričao je i o Milanovom dolasku "s plaže".

ODBROJAVANJE - Kad se tražila karta više: Od 10.000 dinara 1988, do 2006. i zapada za 2.500

"Sedorf dvojicu drži na leđima, a protiv trećeg igra. To su majstori fudbala, a takvi su uvek spremni. Jako im malo treba da dođu do top forme, jer kada si na tom nivou, ti i na odmoru redovno održavaš kondiciju".

O Filipu Inzagiju.

"Pipo Inzagi me je psihički umorio više nego fizički. Uvek na ivici ofsajda, stalno sam se okretao da vidim gde je, ne znam ni sam odakle je izlazio. Stalno je bio iza, a to je za odbrambene igrače jako nezgodno, kada stalno moraš da se okrećeš da vidiš gde je. On danas da igra, VAR bi ga osakatio. Bukvalno vidim Engleze kako mu mere svaki milimetar. Sjajno se kretao, tačno znao u kom trenutku da utrči. Taj osećaj ne možeš da stekneš, s time se rađaš. Njemu daj jednu loptu i daće ti tri gola...", kao da i dalje ne može Biševac da se načudi o kakvom golgeteru je reč.

O Đenaru Gatuzu.

"Fascinantno mi je bilo u Milanu, kada smo izašli na zagrevanje na San Siru, mi trčkaramo, istežemo se, lopta stoji na centru, kad u jednom trenutku kreće muzika i iz tunela istrčava Gatuzo. Pun sprint. Uzima tu loptu i podiže publiku na noge, a tek onda iza njega jedan po jedan ostali igrači. Mi smo se gledali u čudu, misliš se: 'Šta radi ovaj, iskidaće zadnju ložu'. Takav je bio i tokom utakmice, uvek ide jako, ali ne da povredi. Maksimalno je bio korektan".

O Andrei Pirlu.

"Kao da ima kameru, sve vidi, fantastičan pregled ima. Neko od bivših saigrača, ne mogu da se setim ko, pričao mi je anegdotu iz Juventusa, kada nije hteo da doda loptu Pirlu. a on mu kaže: 'Alo, ja sam tu da igram, a ti da trčiš. Daj mi loptu'. I nije izgubio nijednu".

(@Star sport)

Biševac je kasnije u karijeri, kao igrač Pari Sen Žermena, srađivao sa Karlom Ančelotijem, koji je te 2006. vodio Milan.

"Pričali smo o tim duelima. Šalio se dosta o tome i kaže: 'Lagano smo vas prošli'. On je jedan veliki gospodin. Mnogo ceni Srbe kao narod i Zvezdu kao klub. Kada je došao u Pariz bilo je nesigurnosti među igračima ko će igrati, koga će prodati. Ja sam u tom trenutku razmišljao da li uopšte tako veliki trener zna ko sam ja. Ali on se šest meseci spremao za dolazak u PSŽ, učio je jezik i upoznavao se s klubom. I onda prvi dan, ja dolazim ranije na prozivku i potrefi se da se sretnemo. Pozdravimo se i on mi na francuskom kaže: 'A, vi Srbi ste pravi, veliki borci'. Znao je po Banetu Ivanoviću s kojim je radio u Čelsiju... Odmah mi je laknulo. Kod njega sam stalno igrao. On voli dobre međuljudske odnose, ima veliko poverenje u svoje igrače. On je jedini trener kod kog sam u hotelu imao dozvoljen mini-bar. Većina ih zabranjuje igračima, on ne. Ali, traži da budeš profesionalac. Zna se šta očekuje od tebe kada dođeš na trening i ako to ne ispunjavaš, neće ti dvaput govoriti. Sve je do karaktera i zato njega igrači mnogo vole. Tačno se zna kada se šali, a kada se ozbiljno radi. On nikad nije pravio razliku između igrača koji redovno igraju i koji su na klupi. Čak je i više pažnje davao ovim drugima, jer zna da je igraču potrebno da se oseća bitnim", otkriva u intervjuu za Mozzart Sport nekadašnji reprezentativac naše zemlje, koji je uz pomenuti Lans i PSŽ u Francuskoj igrao još za Valensijan, Lion i Mec, a u Italiji za Lacio.

Da li je kroz duele sa Milanom moglo već u kvalifikacijama da se nasluti da će osvojiti Ligu šampiona te sezone?

"Zaslužili su, bez dileme. To je sigurno bio jedan od tri najbolja tima u istoriji Milana. Ostaje žal što mi nismo ušli u Ligu šampiona, ali dali smo sve od sebe. Imali smo naspram sebe Sedorfa, Kaku, Pirla, Gatuza, Kafua, Didu, Inzagija, Seržinja, Kostakurtu... Čekaj, stani! Ali opet, imali smo tamo šansu na početku, izgubili sa samo 1:0. Verovali smo pred revanš, jer čuda su na Marakani moguća. Imali smo i dobru ekipu, ta ekipa da je ostala na okupu još godinu dana igrala bi Ligu šampiona... A pratio sam Milan do kraja, navijao sam da osvoje pa da mogu da kažem da smo izgubili od šampiona", kroz osmeh nam je pričao bivši Zvezdin štoper.

ODBROJAVANJE – Zvezda vs Milan: Ko pređe centar da mu umre majka

Osvrnuo se Biševac i na novije vreme.

"Odlično je za srpski fudbal što Zvezda ovih godina igra Ligu šampiona i Ligu Evrope. I voleo bih da igra svake godine. Svaka im čast šta su napravili. Imaju kvalitet... Ali daj mi danas! Ovaj sistem i ove protivnike. Mi smo onda svake godine već na početku kvalifikacija dobijali mine, igrali protiv Zenita, Bajer Leverkuzena, PSV-a, Milana".

Kako se priprema utakmica sa timom kao što je bio Milanov? Da li ima smisla upozoravati na koje protivničke igrače treba obratiti posebnu pažnju?

"Trebalo je obratiti pažnju na sve njihove igrače! Isto kao u Francuskoj kada sam igrao protiv Liona po dolasku u Lans. Sastanak pred utakmicu i kažu nam da ne pravimo faulove na 40 metara. Ja zbunjen, kakvih 40 metara, to je skoro centar, gde onda da pravim faul? Kaže trener nemojte zbog Žuninja, on može da pogodi i sa 40. Tako i protiv Milana, na svakog si morao da obratiš pažnju".

Da li je Milan igrao sa "pola gasa"?

"Da bi ishod bio drugačiji, trebalo je da mi odigramo vrhunsku utakmicu, a da oni odigraju jednu jako slabu. To je tim sastavljen od toliko iskustva i kvaliteta, od igrača koji redovno igraju jake utakmice, a nama je to bila prva jača u tom sastavu. Ali ne bih rekao da nisu odigrali maksimalno što su mogli u tom trenutku. Nisu dozirali. Nije im sigurno bilo svejedno posle samo 1:0 u prvoj. Nema kod velikih igrača 70-80 odsto, kod njih je nameštena glava tako da su uvek gladni uspeha i da pružaju najviše što mogu u datom momentu".

Za drugi gol Milana u Beogradu Kaki se lopta prosto lepila za nogu. Čak ste i uspeli da mu je oduzmete, ali uzalud. Sedorf je natrčao...

"Velikim igračima se lopta lepi za stopalo. Šta da ti kažem. Probali smo... Kaka je godinu dana kasnije dobio Zlatnu loptu. A sećam se prvog gola, centašut sa strane, neko je kačio loptu i ona pad baš pred Inzagija. Kako baš pred njega!?".

O čemu se pričalo u Zvezdinoj svlačionici posle utakmice?

"Bilo nam je krivo jer smo eliminisani, ali naravno da smo sutradan na treningu pričali o njihovim igračima i njihovom kvalitetu".

Da li ste menjali dres sa nekim igračem Milana?

"Ja nisam. Ne volim to posle poraza, jer ne volim da gubim. Ronaldo da mi priđe rekao bih mu nemoj sad, pusti me. A i draže mi je da zadržim Zvezdin dres nego da ga promenim za bilo koji drugi. Kad vidim na nekoj utakmici igrača poraženog tima kako prosto moli protivnika da mu pokloni dres, bude mi muka".

Koliko je tako jak dvomeč bio značajan za većinom mlade i neiskusne igrače Zvezde?

"To su ti utakmice u kojima i klub vidi mogućnost da proda nekog igrača, a i igrači znaju da će biti na oku evropskih skauta. Posle Milana prodat je Nenad Kovačević, Boško Janković, ja sam se isto dogovorio sa Lansom, ali sam insistirao da ostanem bar još šest meseci. Uopšte mi se nije išlo iz Zvezde", ističe Biševac.

Da li je postojala neformalna komunikacija s igračima Milana u tunelu i tokom prekida igre, s obzirom na njihov status svetskih zvezda?

"Bili su korektni. Pravi profesionalci, došli da odrade posao, ali ukazali su nam poštovanje kakvo Zvezda i zaslužuje kao veliki klub".

Da li ste kasnije u karijeri ponovo naišli na tako jakog protivnika kao što je tada bio Milan u odnosu na Zvezdu?

"Igrao sam protiv dosta velikih ekipa. U Francuskoj su mi prve godine svi izgledali kao vanzemaljci, sve ekipe, ali onda sam ušao u sistem, navikao se, a posle sam igrao u Pari Sen Žermenu i Lionu koji su na najvišem nivou... S Lionom sam igrao protiv Real Sosijedada, kada je tamo bio Grizman. Ala smo se natrčali, a loptu nismo videli! Kada smo posle gledali statistiku, nikad više nismo pretrčali, a nikad manje dodira s loptom imali. Dobili su nas dvaput sa po 2:0".

Očekivanja od predstojećeg dvomeča Zvezde i Milana?

"Biće Zvezdi teško, ali treba da se nadaju. kao što smo se i mi nadali. Nada postoji dokle god se igra", poručio je Milan Biševac u intervjuu za Mozzart Sport.

ĐOKIĆU GOL OBELEŽIO KARIJERU

Dušan Đokić posle gola Milanu (©Star sport)

Strelac jedinog gola za crveno-bele u ovom dvomeču bio je Dušan Đokić. U 80. minutu beogradskog duela. Prekasno za senzaciju, ali dovoljno za priče unucima…

"Pogodak protiv Milana je obeležio moju karijeru. U tom trenutku nisam bio svestan šta znači postići gol Milanu, ali danas mi je to jedan od najdražih trenutaka u životu. Gol takvom rivalu, u dresu omiljenog kluba... Zaista je sećanje za ponos i ceo život", istakao je Đokić u razgovoru za Mozzart Sport.

Poput ostalih sagovornika i nekadašnji napadač apostrofirao je snagu tadašnjeg Milanovog tima.

"Pružili smo i više od svojih mogućnosti, ali smo naišli na prejaku ekipu. Pregršt sjajnih individualaca predvođenih Karlom Ančelotijem, te godine su postali i evropski prvaci. Ispostavilo se da smo odmerili snage sa najjačim mogućim protivnikom. Decenijama pre i posle nije takav tim gostovao u Beogradu. Pokazali su da se radi o ekipi vrhunskog kvaliteta. Kažu da je to jedna od tri najbolje generacije u istoriji Milana i tek iz ove perspektive shvatam sa kakvim smo rivalom igrali. Nismo uspeli da prođemo, ali ono što je bitno je da se nismo obrukali".

Priželjkuje Đokić da ovogodišnji susreti s Milanom budu "treća sreća" za Crvenu zvezdu.

"Čast je igrati protiv kluba sa takvim renomeom. Milan je i danas među deset najvećih svetskih klubova, pokazuju moć u Seriji A, i šteta je ukoliko definitivno ne bude navijača na utakmici, jer bi uz podršku publike Zvezda imala priliku da napravi nešto veliko. Ovo je utakmica koja može da donese mnogo toga dobrog. Ovoj generaciji se pruža šansa da uradi ono što dve pre nje nisu uspele. Bio bih veoma srećan da oni ostvare ono što mi nismo i na neki način se revanširaju rivalu", zaključio je bivši napadač crveno-belih.

IMALI SU BAR 10 NAJBOLJIH IGRAČA NA SVOJIM POZICIJAMA

Boško Janković i Andrea Pirlo (©Star sport)

Već u drugom minutu utakmice na San Siru mogla je Zvezda da povede. Posle prodora Boška Jankovića po desnoj strani i povratne za Blagoja Georgijeva, šut bugarskog veziste odbranio je Dida.

"Imali smo šanse i bitno je da se nismo obrukali, ali znaš ono kad se ništa ne pitaš. Nenormalan tim su imali, nije se znalo ko je kvalitetniji. Od 20 i nešto igrača imali su bar 10 najboljih na svojim pozicijama", ocenio je Janković u izjavi za Mozzart Sport.

Bez obzira na jačinu rivala, tada 21-godišnji vezista crveno-belih kaže da se nije uplašio izazova.

"Ja sam uvek voleo da igram protiv jačih od sebe, jer tada sebe testiraš i vidiš gde si. Kad uđeš u duel sa Sedorfom i ako te 'otrese' tačno ćeš videti gde si u odnosu na takvog igrača. Protiv najjačih se pokazuješ. Uz dužno poštovanje, ne pokazuješ se protiv Novog Pazara nego protiv Milana".

Janković je i sam kasnije dugo igrao u Seriji A, ali ga je dvomeč s Milanom prodao prvo u špansku Majorku.

"Došli su da me gledaju predsednik i sportski direktor, koji su bili oduševljeni mojim igrama na početku te sezone i posle par dana smo potpisali ugovor".

Uoči novog sudara beogradskog i milanskog kluba bez uvijanja prednost daje Milanu.

"Milan je dosta kvalitetniji, ali iznenađenja su moguća i ne treba otpisati Zvezdu. Stanković je dobro pripremio ekipu tokom zime i imaće dosta informacija iz Italije, što će mu sigurno pomoći da ove utakmice spremi bolje nego što bi neki drugi trener koji manje poznaje ambijent. Ali treba biti realan i reći da je Milan jači... Nemam nekog favorita među Zvezdinim igračima. Moraju da igraju kao tim, jer samo tako mogu da naprave uspeh. Pojedinačno nema igrača koji na tom nivou može da reši utakmicu", zaključio je Boško Janković .

GLEDAŠ KAFUA KAKO ŽVAĆE ŽVAKU, A UVEK JE U BOLJOJ POZICIJI OD TEBE

Dušan Anđelković (@MN Press)

Dušan Anđelković, koji je te 2006. tek stigao na Marakanu, putovao je sa ekipom u Milano, ali nije bio akter prve utakmice. U drugoj je ušao dvadesetak minuta pred kraj.

"Lepa je ta pažnja pre utakmice u novinama, kod navijača, ali kada počne utakmica tebe zanima samo kako da Zvezda pobedi. Samo ti je bitno kako da damo gol, nerviramo se kad promašimo, ali naravno da je na kraju nekih 10-20 odsto utiska bilo to o kakvim igračima se radi, s kakvom su lakoćom igrali, kako pravovremeno donose odluke... Neke stvari na koje možda mnogi ne obraćaju pažnju. Pirla neko kad gleda naravno da će primetiti da ima potez, ali kada ga gledaš malo dublje, vidiš kako se on kreće bez lopte, vidiš da razmišlja dva poteza unapred. Ja sam bio najviše koncentrisan na poziciju, za slučaj da uđem, kao što jesam dvadesetak minuta pre kraja. Dakle, najviše pažnje sam obraćao na Kafua i Kaku", ispričao je bivši levi bek crveno-belih u intervjuu za Mozzart Sport.

Upravo je Brazilac Kafu ostao u sećanju Anđelkoviću.

"Ma, svi su ostavili utisak! Imaš u veznom redu Kaku, Pirla i Sedorfa. O čemu mi pričamo... To su bili igrači najvišeg nivoa, sve sam ih znao napamet, gledali smo ih redovno na televiziji. Sećam se Kafua kao stalno nasmejanog i kako žvaće žvaku. Misliš da je opušten i ne trudi se maksimalno, a on je stalno u boljoj poziciji od tebe. Ti se izlomiš, sprintaš napred-nazad, a on je konstantno u boljoj poziciji. Cela ekipa im je bila takva, predvođena fantastičnim Karlom Ančelotijem".

Izdvojio je i Klarensa Sedorfa i Filipa Inzagija.

"Imao sam zanimljiv duel sa Sedorfom na sredini terena. Lopta je završila kod mene, ali nisam znao šta me čeka. Kod njega ne znaš da li ima bolji pas, šut ili pregled igre. Onda u napadu Inzagi. Dečko koji je konstantno na ivici ofsajda. Mislim da je u Milanu čak i dao gol iz ofsajda, ali on tako igra. Stalno je iza odbrane i zbog toga ga je jako teško čuvati. Jednom mu sudija svira ofsajd, dvaput, triput, ma 20 puta će da uđe u ofsajd za jednu utakmicu, ali on je i dalje smiren i nastavlja da radi isto. Moraš da si non-stop maksimalno koncentrisan na njega i da ga držiš na oku. Mnogo težak tip igrača za čuvanje".

Otkrio nam je Anđelković zbog kojih igrača mu je bilo posebno drago kada je žreb spojio Zvezdu sa Milanom.

"Zbog Kake, Sedorfa i Kafua, možda najboljeg beka na svetu. To su igrači zbog kojih mi je bilo drago što ćemo se sastati sa Milanom. Eto, nisam rekao Prila, Inzagija, Kostakurtu i još neke, što samo potvrđuje koliko su bili kvalitetan tim".

Kao uspomenu na te duele u ličnoj kolekciji dresova ima Ambrosinijev i Maldinijev.

"Bili su baš gospoda, lepo su se pozdravili s nama u tunelu pre i posle utakmice. U Beogradu sam menjao dres sa Ambrosinijem, a u Italiji sam dobio Maldinijev, iako ni on ni ja nismo igrali tu utakmicu".

Objasnio nam je Anđelković i kako se ekipa priprema za duel sa rivalom od kog sa gotovo svake pozicije preti opasnost.

"Malo je specifično jer smo se pripremali za igrače koje smo godinama gledali na televiziji, ali u suštini ništa se pred tu utakmicu nije razlikovalo u odnosu na neke druge iz te sezone. U Zvezdi se svaka utakmica priprema maksimalno. I za prvenstvo Srbije i za Milan. E sad, naravno da ti protiv Milana opasnost preti sa mnogo više strana. Ako u našoj ligi ne ispoštuješ neki dogovor, možda nećeš primiti gol, ali protiv Milana hoćeš. I generalno u Evropi".

ODBROJAVANJE - Ančeloti i Zvezda: Prokletom Piksiju sam hteo da pokidam zglobove

Kasnije u karijeri, Dušan Anđelković je s uspehom igrao u Rusiji, za Rostov i Krasnodar. Kaže da mu je iskustvo mečeva sa Milanom mnogo pomoglo.

"Značilo mi je mnogo što sam bio akter takvog duela. Kada sam otišao u Rusiju tamo su konstatovali da sam igrao protiv Milana i Bajerna, koji su klubovi iz vrha svetskog fudbala. Kao što će za neke sadašnje igrače Zvezde kada odu u inostranstvo pričati da su pobedili Liverpul, igrali Ligu šampiona protiv Pari Sen Žermena, Bajerna... Meni je to mnogo značilo jer sam to iskustvo kanalisao na pravi način, ali imaš i igrače koji o tome ne razmišljaju. Naravno, ostala je žal što nismo prošli. Imali smo šanse, u Milanu na 0:0 već u drugom minutu kada je Georgiev šutirao posle Boškovog prodora, ali je Dida odbranio...".

Iako je Milan dvomeč sa Zvezdom dočekao bez klasičnih priprema, Anđelković ne misli da su potcenili crveno-bele.

"Da su igrali na maksimumu - nisu, jer nisu bili dovoljno spremni. Ali nisu nas sigurno potcenili. Igrali su onoliko koliko im treba da dođu do povoljnog rezultata... Ko zna šta bi bilo da smo poveli u Milanu, da su oni bili ti koji moraju da jure rezultat, ali glupo je da pričamo šta bi bilo kad bi bilo. To što se desilo bila je realnost... Svakako su te utakmice protiv Milana bile od onih koje se ne zaboravljaju", zaključio je nekadašnji fudbaler crveno-belih.

ZA NJIH JE TO BILA NORMALICA, A NADALI SMO SE DA ĆE IH IZBACITI

Dušan Basta i Pirlo (@Star sport)

Jedan od stubova Zvezdinog tima tih godina bio je Dušan Basta, koji je kasnije više od 10 godina proveo u Seriji A, kao član Udineza i Lacija (kratko i Lečea). Debi za klub iz Udina 2009. upisao je baš protiv Milana, u kom su i dalje bili Inzagi, Gatuzo, Sedorf, Pirlo, Ambrosini, Dida…

"Kada se setim tog dvomeča, pomislim da smo mogli više, posebno u prvoj utakmici. Nisu bili spremni, stvarno smo mogli da ih iznenadimo, ali nismo imali iskustvo, a njihovo je presudilo. Videlo se kakvi su to igrači, praktično bez treninga došli su na utakmicu u Milanu i pobedili. E sad, i da su bili spremni, verovatno bi bila još veća razlika u njihovu korist... Bio je to jedan od najjačih Milana u istoriji. Možda je jači samo onaj sa Gulitom i Van Bastenom. Suvišno je trošiti reči na to kakav im je bio tim. Dovoljno je samo konstatovati da su te sezone osvojili Ligu šampiona", ističe Basta u razgovoru za Mozzart Sport.

Nekadašnji desni bek kaže da je u tim utakmicama video da može da igra na visokom nivou.

"Mnogo mi je značilo za samopouzdanje igranje protiv tako velikih igrača i to što sam video da mogu da se nosim sa njima. Ja sam u Milanu igrao pod blokadom, morao sam da primim injekciju zbog povrede primicača. Da sam bio zdrav sigurno bih odigrao još bolje, ali šta da se radi", podseća Basta.

Za uspomenu je menjao dres sa Seržinjom, a poput Biševca i Anđelkovića i njemu je u sećanju Gatuzov izlazak na zagrevanje.

"Sećam se Gatuza koji na San Siru izašao pre svih i udario pun sprint. Valjda mu je to bila fora da zapali stadion. Svi su odmah počeli da tapšu i pevaju... Oni su te utakmice rešili na iskustvo. Naravno i na kvalitet. Ali, mi imamo takvu utakmicu jednom-dvaput godišnje, a oni svake godine igraju neka polufinala, finala... To je, iskreno, bila normalica za njih", priznaje Basta.

Meč je izgubljen. Ali sećanja su ostala. I to treba svim sadašnjim igračima da bude u glavi pred meč. Pobeda ili poraz, nije ni toliko bitno, važno je izaći na teren i uživati. A pamtiće se svakako.