ODBROJAVANJE - Kad se tražila karta više: Od 10.000 dinara 1988, do 2006. i zapada za 2.500

Beše ona magla u kojoj se, sam je to rekao i Adrijano Galijani, Milan rodio kao velika evropska sila. Beše i Kalčopoli i 2006. kad su Rosoneri “s plaže“ stigli u Beograd i s parolom “Uefa mafiosi“ pred nosom krenuli u novi pohod na evropsku krunu. I biće sad 18. i 25. februar. Crvena zvezda i Milan ponovo ukrštaju koplja, a o istoriji sudara beogradskih crveno-belih i crveno-crnih sa San Sira već može da se piše u tomovima. Mi ćemo to i uraditi. U narednim danima, sve do početka prvog meča, redakcija Mozzart Sporta će vam, uz sve aktuelnosti iz tabora dva kluba, barem jednom dnevno donositi priče kojima ćemo se prisetiti dva nezaboravna megdana. Magle toliko guste da si mogao da je sečeš nožem. Transparenta o kojem je pričala cela Evropa...

Devet dana do meča.

...

Magla, „Kalčopoli“, UEFA mafiosi prve su asocijacije navijačima Crvene zvezde kada se spomene Milan. Bolna ispadanja, raspršeni snovi i dva uspona italijanskog tima na krov Evrope posle duela sa crveno-belima. Za jedne so na ranu, za druge slatke uspomene. Ipak, i pored dve eliminacije, pristalice crveno-belih posebno se raduju okršajima sa Rosonerima. Zvezda i Milan u jednoj rečenici, zakazan evropski dvoboj.

Često se moglo čuti i od najvatrenijih Zvezdinih navijača, ali i od onih umerenijih, koje zov stadiona tek sporadično provede kroz kapije beogradske školjke da su Bajern, Milan, Real, Mančester, Liverpul, Barselona i drugi velikani svetskog fudbala Zvezdino društvo. Decenijama su sudari sa najvećima bili orijentir za navijače, a retko šta ima tako poseban prizvuk kao rečenica da Crvena zvezda igra protiv Milana u evrokupovima.

ODBROJAVANJE – Zvezda vs Milan: Ko pređe centar da mu umre majka

Svaki dvomeč sa Rosonerima priča je za sebe i ne može da protekne bez specifičnih okolnosti. Naročito beogradski dueli.

Italijanski gigant je magnet za navijače. Prema nekim procenama prvom sudaru Zvezde i Milana u Beogradu prisustvovalo je između 90.000 i 100.000 navijača, a cena najjeftinije ulaznice iznosila je tadašnjih 10.000 dinara. Na novi dvoboj sa Rosonerima pristalice crveno-belih su se načekale, a svota novca koju su navijači morali da izdvoje 2006. godine kako bi prisustvovali okršaju nije bila nimalo pristupačna. I pored toga što su karte za jug i sever koštale 800, a zapad čak 2.500 dinara - nije to bilo malo para u to vreme, negde oko 30 evra - Milan je dočekalo 50.000 ljudi na tribinama. Nisu navijači žalili da ostave i poslednji dinar kako bi poručili šta misle o evropskoj kući fudbala i Rosonerima. Primera radi, Zvezda je pre Milana ugostila irski Kork siti, a za severnu tribinu je moralo da se izdvoji 300 dinara. Posle meča sa Milanom, crveno-beli su dočekali Slovan Liberec u 1. kolu Kupa UEFA, a za taj duel cena ulaznica za tribine iza golova bila je 500 dinara.

Velike utakmice oduvek su privlačile najveći broj navijača, gotovo uvek se traži karta više i nikada ih nema u opticaju dovoljno, a čelnici Crvene zvezde su znali kada je prava prilika da se popuni kasa. Slično je bilo i protiv Rendžersa godinu dana kasnije kada je na „Marakani“ padala odluka o tome da li će Zvezda u Ligu šampiona ili Kup UEFA. Važnost utakmice diktirala je cenu, a cene ulaznica bile su identične onim za susret sa Milanom.

Ove godine situacija je potpuno drugačija.

Navijači Crvene zvezde odbrojavali su dane do žreba, kalkulisalo se i vagalo kao pred svaki žreb. Tih dana spustila se magla na srpsku prestonicu, sve je mirisalo na to da bi putevi Milana i Zvezde ponovo mogli da se ukrste. Kuglice su spojile crveno-bele i Rosonere. Bilo je i lakših rivala i manje zvučnih imena, ali se opet sa ushićenjem na svakom koraku moglo čuti evropski klasik u Beogradu.

Zvezdine pristalice počele su sa evociranjem uspomena. Mlađe generacije prisećale su se čuvene koreografije "Uefa mafiosi", dželata Filipa Inzagija i po ko zna koji put su slušale o magli koja je spasla Milan na "Marakani“. U trenutku žrebanja dvomeč je bio daleko, optimizam je kuljao iz navijača po pitanju puštanja ulaznica. Pred očima su se pojavljivale slike formiranih redova ispred blagajne, čekanje za najvažnije parče papira, ispunjene tribine, huk... Svi su bili svesni da pandemija virusa korona stadion "Rajko Mitić“ neće pretvoriti u košnicu, da tribine neće biti dupke pune, ali se gajila nada da će mali broj srećnika moći da prisustvuje trećem činu između Crvene zvezde i Milana.

Odluka da se ne dozvoli ulazak na stadion ni minimalnom broju navijača bilo je poput hladnog tuša. Momentalno otrežnjenje. Sve ono o čemu se maštalo, palo je u vodu. Dejan Stanković i njegovi momci će bez faktora „vetar u leđa“ morati da prokrče put do osmine finala Lige Evrope i naprave veliki podvig. Rosoneri mogu da odahnu, jer kada budu dolazili ka mestu gde su najbolji padali i najbolji stvarani, i kada priđu bliže ozloglašenom tunelu, koji predstavlja „vrata pakla“, ovoga puta neće čuti bubnjeva zvuk i armiju koja složno grmi. Sve će biti neobično tiho. Neće biti ni nalik prolasku kroz vrata koja vode do gladijatorske arene i osećaju kakav su iskusili Paolo Maldini, Franko Barezi, Karlo Ančeloti, Marko van Basten, Kaka, Filipo Inzagi, Klarens Sedorf, Andrea Pirlo i svi ostali članovi te dve trofejne Milanove generacije.

Dvoboji sa Milanom uvek su bili više od igre. Propratni detalji i dešavanja na tribinama nisu mnogo zaostajali za onim na terenu. Slavni italijanski tim dva puta je pokoravao Evropu tako što je na putu do trona udelio lekciju Crvenoj zvezdi. Prvi put 1988. godine jedna od najmoćnijih Milanovih generacija, ali i svetskog fudbala, provukla se na „Marakani“ kroz iglene uši. I od tada datira netrpeljivost. Crvena zvezda je tih godina započinjala izgradnju zlatne generacije, samouvereno je koračala ka zacrtanom cilju – podizanju najvrednijeg klupskog trofeja u fudbalu. Magla je spasla Milan, a potom je „penal lutrija“ odlučila da Rosoneri idu među osam najboljih timova na Starom kontinentu. Milan je kasnije krunisan, a crveno-beli su na ustoličenje morali da sačekaju još tri godine.

Ako je prvi dvomeč u Kupu evropskih šampiona ostao upamćen po magli i ponavljanju utakmice u Beogradu, onaj drugi su obeležili „Kalčopoli“ i koreografija UEFA mafiosi. Prvi meč je te 2006. godine odigran na San Siru, baš kao i prethodnih put kada su se Zvezda i Milan sastali, a Rosoneri su u Beograd doputovali sa minimalnom prednošću. Navijači Crvene zvezde su Milaneze dočekali na krv i nož.

Za tako nešto postojao je valjan razlog. Ništa nije bilo slučajno. Nekoliko meseci ranije Milan i Juventus su bili u centru skandala u Italiji. Stara dama i Rosoneri su učestvovali u nameštanju utakmica. Uključeni su bili fudbaleri i Uprava, a strašan skandal nazvan je „Kalčopoli“. Velikan iz Torina poslat je u Seriju B, istim putem trebalo je da krene i milanski tim. Ipak, do toga nije došlo. Silvio Berluskoni, tadašnji predsednik Milana, izlobirao je opstanak u ligi. Interu je za „zelenim stolom“ dodeljena titula, a Rosoneri su umesto da krenu put druge lige, zauzeli kurs ka Ligi šampiona. Milan ne da nije izbačen iz Serije A, već mu je uprkos nameštanjima dodeljno mesto u Ligi šampiona.

Podsetimo se, sve do nekoliko nedelja pred susret Crvene zvezde i Milana, Rosoneri nisu znali da li će im biti dozvoljeno da ukrste koplja sa crveno-belima. Ništa nije bilo sigurno, neizvesnost je lebdela iznad tog duela, a postojala je opcija i da Zvezdi na crtu stanu francuski Lans i italijanski Kjevo umesto Milaneza, ali i da se crveno-beli plasiraju direktno u narednu fazu.

Sve to je izrevoltiralo pristalice Crvene zvezde. Poslednja generacija Milana koja je podigla pehar namenjen najboljem na Starom kontinentu nije ni trebalo da deli megdan sa crveno-belima. Slavni Milan prepun zvezda je stigao praktično sa plaže i bacio Zvezdu na kolena. U Beogradu je Rosonere dočekala koreografija na kojoj je pisalo "UEFA mafiosi", a podloga je bila crveno-crna. Aludiralo se na "Kalčopoli“ i to što je UEFA okrenula glavu i pustila tim iz grada mode“ da uopšte nastupa u takmičenju pod okriljem UEFA.

Poslata je poruka Evropskoj kući fudbala, a posle toga su brojne navijačke grupe posegnule za sličnim parolama nezadovoljne različitim odlukama krovne organizacije. UEFA mafiosi na „Marakani“ bio je početak, grudva se zakotrljala. Milan je i u revanšu nadigrao Zvezdu (2:1), prošao dalje i kasnije se u finalu osvetio Liverpulu (2:1) za poraz u epskom finalu u Istanbulu. Do velikog povratka Crvene zvezde na evropsku scenu, taj meč sa Milanom i okršaj godinu dana kasnije sa Bajernom, bili su poslednje utakmice sa velikanima na „Marakani“. Usledio je period suše i stagnacije, godine koje su obeležile priče o moćnoj Crvenoj zvezdi koja je igrala bitnu ulogu u evropskom fudbalu. Više se ne priča samo o slavnim danima prošlosti, crveno-beli su već nekoliko godina na evropskoj mapi i nisu puki epizodisti.

Ovaj dvomeč Zvezde i Milana razlikovaće se po mnogo čemu od prethodnih. Posle dva sudara u elitnom takmičenju Starog kontinenta (Kup evropskih šampiona i Liga šampiona), crveno-beli i Rosoneri će odmeriti snage u Ligi Evrope. Prva utakmica će se igrati na stadionu „Rajko Mitić“, za razliku od prethodnih susreta kada je revanš bio rezervisan za Beograd, a verovatno najbitnija promena biće sablasne prazne tribine.