Ništa ne dirajte!

Bilo je fenomenalno! Opšti utisak navijača, medija, vascele javnosti tokom i naročito posle meča u Oslu je da se valja prvo uštinuti, jer to što smo gledali na terenu nije „ona“ reprezentacija Srbije na koju smo navikli.

Bila je to neka Srbija koja je igrala brzo, otresito, maštovito u napadu, čvrsto i jednostavno na sredini terena i agresivno, „muški“, taktički precizno, zategnuto u odbrani. Definitivno najbolja od one Antićeve. Uz sav respekt za ostvaren rezultat, Srbija kod Muslina nikada nije igrala fudbal kao sinoć. Poslednju ovako dobru partiju je naša reprezentacija pružila u junu 2009. godine protiv Austrije u Beču. Sinoć je samo bolja realizacija nedostajala da se utakmica završi dosta pre 120. minuta i da bude rezultatski ubedljivija od 2:1.

OCENE – SRBIJA: Monstrum Sergej, Đuričić iz španske laboratorije i gladijator Lazović

I dok su kod Muslina tesni rezultati i pobede maskirali igru koja nikada nije ulivala poverenje, sinoćnja igra je jači utisak i od samog rezultata. Danas je svejedno da li je 2:1 ili 5:1. Posle dugo vremena, verujemo da Srbija može da nekog da nadigra dobrim fudbalom i spakuje mu tri komada. Nekad se šanse promašuju kao sinoć, ali nekada će sve to krenuti i da ulazi…

Zaslužili su Orlovi lakši trijumf, ali neka. Ako je trebalo čekati da isteknu skoro dva sata fudbala da bismo videli majstoriju kakvu je izveo Sergej Milinković Savić kod drugog gola – vredelo je. Takav bezobrazluk, takav vic smišljen u milisekundi, u toliko bitnoj utakmici, taj kadar gde golman Norveške pada na leđa kao u more dok mu lopta preko vrhova prstiju mili u gol... Tako nešto u reprezentaciji nije viđeno još onog Piksijevog gola Špancima na Mundijalu u Italiji, kada je jednom ukroćenom loptom naterao odbranu rivala da zalegne kao klasje.

Ali, nije kraj. Naprotiv, neka ovo bude početak. Još jedan od onih večitih „novih početaka“ srpske reprezentacije. Hajde da jednom novo vreme počnemo da računamo posle sjajne igre i pobede, a ne redovno nakon dobijenih šamara i šokantnih poraza. Nije kraj, ostala je još jedna utakmica, 12. novembra protiv Škotske na Marakani. Mada, sad je druga situacija. Škoti su slabiji od Norvežana, a igra se u Beogradu. Srbija sada nosi epitet favorita i sa punim pravom može da sanja plasman na Evropsko prvenstvo, tamo gde je nije bilo punih 20 godina.

Dan kad je Srbija upoznala Sergeja

Najbolja stvar koju bi svi u taboru srpske reprezentacije i oko njega mogli da urade u narednih mesec dana je da – ne diraju ništa. Da ne prave nikakve eksperimente, da im ne padne na pamet da nešto menjaju, čačkaju, „popravljaju“. Srpski tim je odigrao toliko dobru utakmicu u Oslu da čovek može samo da poželi da se nastavi. Da na isti način dočeka Škotsku, a onda na EP i Češku, Englesku, Hrvatsku. Ovo nije bila tradicionalna naša igra za provlačenje, za okretanje glave od tv ekrana, za crvenilo na licu, za kisele osmehe neverice, za bolne uzdahe. Ovo je bio fudbal kojeg se ni jače ekipe od Orlova ne bi postidele.

I zato – samo nastaviti. Ne dirati. Ne popravljati ono što ne treba. Trpeo je Ljubiša Tumbaković kritike zbog prevelikog broja testiranih igrača u prethodnih godinu dana, zbog redovnih promena sastava tima, pa ni promena formacije nije dobila ovacije posle dve slabe utakmice protiv Rusije i Turske. Prihvatao je i selektor ocene da to što je njegov tim igrao od septembra prošle godine, kada je seo na klupu, nije dobro. Ali je ostao poslovični optimista da će se sve kockice složiti kada dođu najvažnije utakmice. A, baraž za EP je markiran kao najvažniji još od poraza od Portugalije u Beogradu.

Stani! Nismo (još) prvaci Evrope!

Tumbaković je istrajao u svojim idejama i za to je nagrađen pobedom u Oslu. Iskristalisao je tim, podelio zadatke, baš sve pogodio protiv Norveške. Bitno je da pogodi još jednom, u novembru. Da plasmanom na šampionat Evrope kruniše svoju dugu trenersku karijeru.

Daleko od toga da igrače ne treba rotirati, da treba istih 11 da igraju dok ne popadaju na nos, ali sa probama je, nadamo se, gotovo. „Rodila“ se neka nova reprezentacija Srbije i valja je ljuljati. Da Oslo bude nivo ispod kojeg se više ne ide.