Dan kad je Srbija upoznala Sergeja

(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)

U Evropi su čekali Erlinga Halanda, novu vikinšku fudbalsku zvezdu, a gledali su i gledaće srpskog asa Sergeja Milinkovića Savića! Vezista Lacija je konačno u dresu reprezentacija uradio ono što već godinama, a posebno u poslednje dve sezone, radi u svom klubu: odlučuje najvažnije utakmice. Jednostavno, član zlatne, novozelandske generacije izrastao je od nesrećnog Mundijala u Rusiji u vrhunskog asa i mnogima je, iz raznoraznih razloga, to u Srbiji promaklo.

Nisu samo u Beogradu prišivali etikete Milinkoviću da nikad nije pravi kad je to potrebno. I u Seriji A je bilo glasova da Sergej igra dobro samo protiv osrednjih i slabih timova. To je bilo delimično tačno, ali samo do leta 2018. godine. Statistika nije mišljenje i ona nedvosmisleno pokazuje: kada Miliniković odigra utakmicu na svom nivou, Lacio pobeđuje, u najgorem slučaju uzme bod.

OCENE – SRBIJA: Monstrum Sergej, Đuričić iz španske laboratorije i gladijator Lazović

Sve najveće pobede Lacija ili izboreni remiji zlata vredni u poslednje tri sezone nose pečat Sergeja Milinkovića Savića. Mnogima je promaklo, ali Lacio je prekinuo dugogodišnje ili višedecenijske postove protiv Intera, Milana i Juventusa zahvaljujući Serđu, kako su mu italijanizovali ime u Formelu. Sergej je postao noćna mora Intera i Juventusa, dva kluba koja ga nisu angažovala samo zato što je predsednik Lacija Klaudio Lotito tražio i traži cifre od 100.000.000 evra pa naviše.

I poslednji Kup Italije koji je Lacio osvojio nosi potpis u duborezu Sergeja Milinkovića Savića. Kao i protiv Norveške, i protiv silne Atalante Đampjera Gasperinija, Milinković je ušao u drugom polovremenu, preokrenuo odnos snaga i rešio pitanje osvajača nacionalnog kupa savladavši Golinija. I to je pokazatelj svestranosti, velikodušnosti i zrelosti Sergeja koji je naučio glumačko pravilo: nema velikih i malih uloga već velikih i malih glumaca.

Prelomni momenat u karijeri srpskog fudbalara je bilo leto posle Svetskog prvenstva u Rusiji. Sergej je već video sebe u dresu velikog evropskog kluba, praktično se pozdravljao sa Večnim gradom posle tri provedene godine u Laciju. Međutim, ni Sergej ni njegov menadžer Mateja Kežman, nisu stavili u predračun tvrdgolavost po cenu vlastite štete predsednika Lotita.

Gazda Lacija je u svojoj glavi zacrtao cifru: 150.000.000 evra za Milinkovića. Bila su to vremena basnoslovnih transfera Nejmara i Mbapea u PSŽ, Dembelea u Barselonu, Pogbe u Mančester Junajted. Milioni su pljuštali na sve strane i Lotitu nije padalo na pamet da proda svoj dragulj za iznos koji nema devet cifara.

Na kraju prelaznog roka Lotito je pobedio, a Sergej je za utehu postao najplaćeniji fudbaler Lacija sa 3.000.000 evra, uključujući i bonuse, sa Čirom Imobileom. Simone Inzagi je promenio ulogu u timu našem reprezentativcu u jesen 2018. godine tako što je Sergejeva polazna tačka povučena za 10-15 metara na sredini terena u odnosu na prethodnu sezonu u kojoj je postigao 14 golova u Seriji A i Ligi Evrope.

Nije sve krenulo glatko. Milinkoviću je trebalo vreme da svari ostanak u Rimu i da se prilagodi na nove zadatke koji su bili mnogo zahtevniji u defanzivnoj fazi. Inzagi je bio mudar i strpljiv: znao je da brani i imao je strpljenja da sačeka svog Serđa. Zvuči paradoksalno, ali Inzagi je imao mnogo više razumevanja i senzibiliteta za Sergeja nego svi selektori A reprezentacija Srbije zajedno. Poražavajuće je za Srbiju da je Sergej, zaključno sa jučerašnjom utakmicom, odigrao samo 16 mečeva u dresu Orlova.

Pošto se adaptirao na novu ulogu, kako to kažu u Italiji uzeo mere i usvojio geometrije svoje igre, Sergej je pokazao da je Inzagi bio potpuno u pravu kada mu je poverio novu, mnogo odgovorniju ulogu. Sergej je postizao manje golova, ali je njegov doprinos timu bio mnogo veći, konačno je uspeo da dostigne kontinuitet igara i što je najvažnije da bude najbolji kada je to najpotrebnije. Kvantitet golova protiv malih i srednjih ekipa je zamenio kvalitet golova i asistencija u sudarima sa velikim timovima Serije A. Milinković je postao stub, tačka oslonca Nebeskoplavih. Inzagi je pronašao ključ za ravnotežu svoje ekipe, a Milnković je postao centar gravitacije Lacija.

Od kvalitativnog skoka igre Milinkovića svi su profitirali: Lukas Lejva je počeo da živi svoju drugu mladost jer je bio zaštićen od srpskog diva u veznoj liniji, Luis Alberto je dobio slobodu da bude kreativniji, Imobile je postao efikasniji, a Lacari se transformisao u strelu na desnom boku. Uz pravovremena, lucidna i dozirana lansiranja Milinkovića, Lacari je čak stigao i do selekcije Azura. Na taj način Sergej je pokazao još jednu karakteristiku svojstvenu samo velikim fudbalerima: uz njega na terenu svi saigrači postaju bolji.

Sergej Milinković Savić (©Reuters)

Površnom i rasejanom gledaocu Milinković može ponekad da izgleda spor, indolentan, čak iritantan, ali brojevi i parametri koje Sergej ima tokom utakmice nedvosmisleno ukazuju na njegovu centralnu ulogu: on je u vrhu liste pretrčanih kilometara, osvojenih lopti, odigranih pasova, dobijenih duela, uspelih driblinga, udaraca ka protivničkom golu. Prosto, nema toga što Sergej ne zna dobro da radi na terenu. Zato je prošle godine i izabran za najboljeg igrač srednjeg reda u Seriji A.

Selektor Srbije Ljubiša Tumbaković ne treba da izmišlja toplu vodu, potrebno je da ima hrabrost i viziju Simonea Inzagija i da tim konstruiše oko Sergeja Milinkovića Savića. Vezista Lacija je sazreo na oba plana, igračkom i ljudskom: poverenje, strpljenje i lepa reč se vraćaju višestroku svakom kormilaru.

Nema sumnje da je ovo sezona u kojoj Sergej treba da napravi novi pomak u karijeri, novi kvalitativni skok: od top fudbalera u šampiona. Slikovito rečeno da bude u grupi igrača iznad kojih su samo Mesi i Ronaldo. Sergej će konačno slušati, kao protagonista, muziku Lige šampiona na stadionu. Ovo je, najverovatnije, poslednja sezona Simonea Inzagija na klupi Lacija, neka vrsta Nebeskoplavog izdanja “Last dance” i na kraju bi trebalo da dođe, kao šlag na tortu, Evropsko prvenstvo, naravno ako Srbija prođe Škotsku.

Drugim rečima, Milinković će sledećeg leta biti pred živtonim izborom: da li da postane legenda Lacija i Rima, vezujući svoju karijeru definitivno za Nebeskoplave ili da realizuje svoje dečačke snove i zaigra u jednom od najvećih evropskih klubova. Izbor, koliko god se to činilo, nije nimalo lak. Rim je grad koji ti uđe pod kožu, potpisnik redova zna nešto o tome, još više ako si deo fubalskog ambijenta. Lacio je stabilan klub u konstantnom usponu, Milinković će sledeće godine biti u poziciji da poveća dodatno godišnju platu koja sa bonusima stiže blizu 4.000.000 evra i nije teško zamisliti da dobaci do 5.000.000. S druge strane, nema sumnje da bi Sergej osvojio mnogo više trofeja ako se preseli u Milano, Torino, Madrid ili Pariz, ali skudeto osvojen sa Lacijom vredi kao deset sa timovima iz severne Italije ili iz francuske i španske prestonice.

O reprezentaciji i da ne govorimo. Sve je on sam rekao sinoć na terenu.

Piše: Željko PANTELIĆ