Stani! Nismo (još) prvaci Evrope

Morali bi daleko da se vratimo. Baš daleko. Prosto, nismo navikli. Nažalost, ali tako je. I morali bi baš daleko da se vratimo ne bismo li pronašli bolju utakmicu Srbije. Od one sinoć protiv Norveške. I sve to stoji, samo treba znati: ništa mi još nismo uradili.

Srpska je javnost, naime, tradicionalno polarizovana. Kad ne ide – maltene da cela zemlja navija za rivale. Kad ide – daj tog Pogbu da mu objasnimo neke stvari!

Istina je uvek negde u sredini. Niti smo mi tragično loši. Niti smo svemirci. I nećemo nikad ni da budemo. Međutim, negde u tih 120 minuta u Oslu Srbija je prešla put od “neznalica“ kojima će Erling Haland da sam strpa četiri komada, bar, do ekipe koja s punim pravom konkuriše za titulu prvaka Evrope.

Stani! Pauziraj! 

Ili bar uspori.

Evropsko prvenstvo još nije naše i neće biti bar još mesec dana. Orlovi su napravili prvi korak, kapa dole, ali za vizu za Euro boriće se u novembru sa Škotskom. U Beogradu. Sada u ulozi favorita. Povtrđuju to i MOZZART kvote: za razliku od uloge autsajdera na Ulevalu, 12. novembra Orlovi će biti favorizovani sa kvotom 1,75 na keca. Dvojka na Škote vredeće čak 4,90. Prolaz Srbije plaćaće se sa “skromnih“ 1,35 naspram kvote 3,20 na opkladu da Škoti idu dalje.

Problem je samo što kod nas nema te sredine. Ili si sa štitom ili na njemu. I to patološko svrstavanje u krajnosti često je umelo skupo da nas košta. Pa se samo nadamo da će reprezentativci, a prvenstveno stručni štab na čelu sa Ljubišiom Tumbakovićem i za mesec dana biti mudri kao sinoć na Ulevalu. Da će i u ovih mesec dana znati da je Oslo bio samo početak, a ne kraj.

Da nam se slučajno ne desi, a tako bi to karakteristično srpski bilo, da odradimo onaj najteži deo posla, a onda se ugruvamo tamo gde ne bismo smeli?

Nemojmo to.