Nije kriv (samo) Poter, već oni koji su od Čelsija napravili cirkus

Posle nepunih sedam meseci rada Grejem Poter više nije trener Čelsija. Od neprikosnovenog poverenja rukovodilačkog tandema Tod Boli – Bedad Egbali, Poter je u nedelju uveće proglašen tehnološkim viškom, čime je stavljena tačka na mučnu epizodu koja je trebalo da se završi mnogo ranije ili u idealnom scenariju nije trebalo uopšte ni da počne. Sve je navodno dočekano sa velikim šokom u ekipi, mada teško da će neko mnogo patiti zbog ovog rastanka.

Posle bruke od Aston Vile, sve se srušilo kao kula od karata. Dok su igrači i Poter brzo otišli u svlačionicu slušajući povike sa tribina kako je vreme da engleski trener ode, jedan od retkih koji su ostali na terenu da sasluša frustracije navijača je Mejson Maunt, dete kluba koje isti sada hoće da proda jer je bio u nemilosti sada već bivšeg šefa struke.

Na Stamford Bridžu najviše su Poteru zamerili na nedostatku opipljivih tragova napretka ekipe, a to je manje-više bilo jasno ubrzo pošto je engleski stručnjak preuzeo svoj posao iz snova. Čelsiju nije bio potreban Grejem Poter, ali je Grejemu Poteru bio potreban Čelsi da bi shvatio gde je njegovo mesto u fudbalskoj hijerarhiji. Sa 28 bodova u 22 utakmice zvanično ima najslabiji učinak jednog trenera Čelsija u istoriji Premijer lige, a jedina opcija za trofej ostaje Liga šampiona u kojoj se već sledeće nedelje igra prvi od dva četvrtfinalna meča sa Real Madridom. Na klupi će kao vršilac dužnosti sedeti njegov dojučerašnji pomoćnik Bruno Saltor.

Nije (samo) 47-godišnji trener iz Solihala kriv. Odgovornost je pre svega na onima koji su od Čelsija za kratko vreme napravili cirkus. A to su suvlasnici Tod Boli i Bedad Egali. To kako je Čelsi od evropskog velikana degradiran do toga da je predmet podsmeha fudbalskog sveta nešto je o čemu će sigurno biti više priče u dogledno vreme. Ne treba da se ponavljaju stvari koje su uradili od dolaska, bilo je o tome priče, ali mnogo toga ne štima. Od odluke da se na pojačanja utroši preko 600.000.000 evra i ne napravi ništa, do priča o Ol star utakmici severa i juga Ostrva, Tod Boli i njegovi saradnici pokazali su da im, za razliku od Romana Abramoviča, nije primaran uspeh kluba, već obrtanje novca i kasniji profit. Ukratko, sve ono što američki klupski sport jeste u svojoj biti.

Možda će Čelsi posle ove bure uspeti da povrati epitet giganta evropskog fudbala i šampiona Engleske, ali u ovom trenutku ekipa i pre svega klub izgleda nešto nalik radovima na renoviranju stana – dok radiš nešto i uklanjaš sve tragove starih elemenata, deluje ti da “demoliranju“ nema kraja, da bi na kraju sve ipak poprimilo neki lepši, zamišljeni oblik. Dok se to ne dogodi, Čelsi nije ništa nego klub bez čvrste ruke.

Tod Boli kao klinac kad se zaigra na “Menadžeru“, samo što ne može da restartuje Čelsijev fijasko

Nagelsman je prvi pik Čelsija

Uostalom, navodno je to i razlog zašto su Boli i Egali lako pustili Tuhela, koji ima svoj stav i ne trpi da mu se neko meša u posao. Mediji u Velikoj Britaniji sada tvrde da je Poter bio izbor uprave zbog činjenice da bi sa njim lakše moglo da se sarađuje, odnosno da bi moglo da mu se sugeriše šta da radi i koji su to igrači idealni za njegov fudbalski stil. Zato i kruže spekulacije da je Poter podlegao želji više struja u klubu da se ekipa gradi po tuđim zamislima...

Dakle, Grejem Poter je njihov žrtveni jarac u sistemu bez jasnih parametara i ideje kojim smerom treba da se kreće Čelsi u postabramovičevoj eri. Umeo je i ruski oligarh svojevremeno da pravi ekscentrične poteze i smenjuje trenere kako mu se hoće. Primer je Luis Felipe Skolari je doveden sa etiketom svetskog šampiona sa Brazilom, pa je takođe izdržao nepunih sedam meseci.

Poterov otkaz je sve, samo ne nepravedan gledajući rezultate. Čelsi je od odlaska Tomasa Tuhela uložio još gotovo 320.000.000 evra, a u svakom smislu nazadovao pošto trenutno zauzima 11. mesto na tabeli Premijer lige sa 12 bodova zaostatka za četvrtoplasiranim Mančester Junajtedom, uz ranu eliminaciju u svim kup takmičenjima.

Dobro obavešteni engleski mediji od nedelje uveče bave se detaljno Poterovim odlaskom i svim okolnostima. Uz zaključak da je rastanak trebalo da se ozvaniči još posle februarske bruke protiv Sautemptona, kada su mu vodeći dvojac i ljudi oko njih dali punu podršku, sada isplivavaju detalji iz svlačionice da je sada već bivši trener Čelsija brzo izgubio konce jer su igrači radili ono što su hteli, ne ono što je bio dogovor.

U prilog tome ide priča o detalju sa utakmice protiv tada pretposlednjeg Notingem Foresta na Siti Graundu gde je rezultat bio 1:1. Naime, jedan član stručnog štaba je nedugo po početku utakmice prišao Poteru kraj aut linije da ga pita da li je u međuvremenu odlučio da promeni taktiku u odnosu na ono što je bilo dogovoreno u pripremama za susret. On je odgovorio da nije. Tada je svima u stručnom štabu postalo jasno da je na delu klasična neposlušnost igrača, odnosno gaženje po autoritetu trenera. Nije to bio prvi, a ni poslednji put da se tako nešto dogodilo, ali je tada bilo evidentno da Poter ne drži stvari u svojim rukama.

To je samo još jedan detalj koji ide u prilog tome da je Čelsijevo angažovanje Potera velika greška. U kontekstu ove priče treba sagledati širu sliku. Poter u trenutku imenovanja za Tuhelovog naslednika nije bio top trenersko ime kakav je njegov prethodnik, ma šta neki mislili o njemu i koliko im se (ne) dopada trenerski stil Nemca. Tanka je linija od trofeja Lige šampiona i evidentno slabog početka sezone do ovoga gde se Čelsi sada nalazi, ali kada se sada uzme u obzir sve što je Poter napravio, pitanje je da li je Tuhel zaista bio toliko loš.

Poter ne samo da nije vrhunski trener, već se savršeno uklapa u šablon koji se toliko dugo koristi za engleske fudbalere, pa i stručnjake – da su precenjeni. Kolege sa Ostrva podsetile su na činjenicu da Poter u prvoj punoj sezoni sa Svonsijem nije uspeo da ode ni do plej-ofa Čempionšipa iako je velški klub važio za jednog od favorita za visok plasman. U prvoj sezoni sa Brajtonom u Premijer ligi bio je 17. na tabeli. Kasnije je klub sa juga Ostrva postavio na stabilne noge, da postavi održiv sistem dovoljan za ekipu bez naročitih ambicija osim boravka u premijerligaškom društvu i doneo mu brdo novca prodajom Marka Kukurelje, Bena Vajta, Iva Bisume, Leandra Trosara, Dena Burna, Nila Mopeja... I pored svega, nije uspeo da napravi izuzetan rezultat koji bi ga preporučio za trenersku klupu Čelsija, kluba koji je tek prošao kroz turbulentan period prisilnog odlaska Romana Abramoviča i dolaska američkih investitora uz podršku britantskih vlasti.

Posle 300.000.000 evra utrošenih prošlog leta Poteru je upala sekira u med jer je u januaru imao mogućnost da potroši još 320.000.000 evropskih novčanica na pojačanja. Odbijao je uporno da dovede špica, iako je bilo evidentno da Čelsiju nedostaje neko sa golovima u nogama, a od hrpe kupljenih igrača teško da neko može da se nazove istinskim pojačanjem. Mihailo Mudrik za koga je plaćeno 100.000.000 evra sa bonusima i zbog koga su zaratili Čelsi i Arsenal to u ovom trenutku nije, a jedino svetski šampion sa Argentinom i novi klupski rekorder Enco Fernandez na čiju kupovinu je utrošeno preko 120.000.000 evra može da se okarakteriše kao investicija sa momentalnim uticajem na igru i donekle 40.000.000 evra plaćeni Benoa Badijašil. Ostali su investicije za budućnost.

Grejem Poter o životu kao trener Čelsija: Porodica mnogo pati, kritike utiču na mentalno zdravlje

Poter od Čelsija napravio kopiju Brajtona u koju je bačeno 600.000.000 evra

Skok koji je doživela Poterova karijera za kratko vreme je neverovatan. Od posla gde je razvijao igrače poput Mojzesa Kaiseda, Aleksisa Makalistera i već pomenute fudbalere koji sada igraju na višem nivou, do toga da ima prepunu svlačionicu preplaćenih novajlija i nezadovoljnih starosedelaca, sa pritiskom obaveze da obezbedi plasman u Evropu nešto je što ne bi izdržali ni mnogo veći, kvalitetniji stručnjaci od Potera. Od 23.000.000 evra plaćenog Adama Vebstera iz Bristol Sitija u Brajtonu, do 121.000.000 evra za Enca Fernandeza u Čelsiju, razlika je ogromna! Nije ni čudo što je ne tako davno otvorio dušu u javnosti i rekao da je posao uticao na njegovu psihu i porodicu, jer je poneo teret kojem nije dorastao. Navodno, ni sam se nije saglasio sa idejom uprave o dovođenju velikog broja igrača u kratkom intervalu, ali nije mogao da kaže “ne“. Zato je nedavno i sam dao svoje mišljenje na ovu temu kroz konstataciju da će na leto glavni zadatak kluba biti da smanji igrački kadar. Zaboravljeni napadač Pjer Emerik Obamejan je verovatno najbolje pokazao šta veći deo svlačionice misli o Poterovom odlasku jer je bez trunke uzdržavanja “lajkovao“ objavu da je rastanak ozvaničen.

Čelsiju treba čvrsta ruka. Žoze Murinjo koji je sproveo tranziciju kluba iz osrednjeg do vrhunskog kada je Roman Abramovič došao. Pominju se Julijan Nagelsman, Zinedin Zidan, Maurisio Poketino, Luis Enrike... Mnogo je to različitih karaktera i fudbalskih ideja, zbog toga će sportski direktori Lorens Stjuart i Pol Vinstenli, kojima je poverena potraga za novim trenerom, morati dobro da izvagaju sve činjenice pre nego što definitivno odluče ko je sledeći.

Možda će Poteru posle neslavnog boravka na verovatno najvrelijoj klupi jednog ne samo ostrvskog, već i evropskog velikana ostati traume zbog svega što ga je snašlo, ali verovatno će mu biti lakše kada mu na račun pristigne više od 24.000.000 evra na ime kompenzacije za nešto više od pola godine rada, što je ujedno novi svetski rekord u visini isplaćene kompenzacije...