Tod Boli kao klinac kad se zaigra na “Menadžeru“, samo što ne može da restartuje Čelsijev fijasko

Situacija dobro poznata mnogima koji su iskusili čari video igrice “Football Manager“. Vodiš klub sa praktično neograničenim budžetom. Imaš širinu da dovedeš koga hoćeš i ne osećaš da postoji granica u plaćanju obeštećenja, bonusa i provizija. Počinješ da kupuješ jednog, drugog, trećeg, četvrtog... Potrošiš brdo para i uveren si da je sve spremno za potpunu dominaciju tvog kluba. Ulaziš u sezonu sa ambicijama da osvojiš svet, a kola odmah kreću da idu nizbrdo... Ubrzo shvataš da si izgubio kontrolu, da si negde debelo pogrešio. Srećom, niko ne može da te vidi, pa koristiš opciju da restartuješ igricu – laže svako ko kaže da to nikada nije uradio u 'karijeri' – i postavljaš sve ispočetka...

Voleo bi verovatno i Tod Boli da u svojoj kancelariji sada pronađe opciju da restartuje ovih šest meseci. Jer, sve što je za to vreme uradio može da se podvede kao čist fijasko. Neko bi rekao da je karma došla po svoje zbog mešanja najviših političkih struktura u Velikoj Britaniji, naravno uz veliku podršku SAD kao istorijskih neprijatelja Rusije, što je dovelo do prisilnog kraja dvodecenijske ere Romana Abramoviča na Stamford Bridžu. Neko bi jednostavno pomislio da se Boli ponaša kao pijani milijarder, opijen mogućnostima koje su mu se naprasno otvorile kupovinom jednog od najuspešnijih evropskih klubova trećeg milenijuma.

Otkako je američki biznismen došao na kormilo Čelsija krajem maja, pa sve do jučerašnjeg debakla na Etihadu od Mančester Sitija izdešavalo se toliko stvari koje su naštetile ugledu kluba... Prvi Bolijev potez na novoj funkciji bio je radikalan - počeo je da briše sve tragove Abramovičevog postojanja u klubu. Za ruskim oligarhom počele su da odlaze koje su držale klub stabilnim - od Romanove desne ruke i verovatno najuspešnije sportske radnice Marine Granovskaje koja je bila zadužena za sve velike poslove, preko tehničkog savetnika i žive legende klube Petra Čeha, predsednika Brusa Baka, do generalnog direktora Gaja Lorensa. Svi oni su digli sidro nedugo pošto je Boli stigao. Stigli su švajcarski multimilijarder Hansjerg Vis, Bolijev prijatelj i suvlasnik bejzbol tima Los Anđeles Dodžers Mark Volter, investitor u nekretnine Džonatan Goldstin i investiciona firma Klirlejk Kapital, te poznati Čelsijev navijači Danijel Finklstin, inače deo konzorcijuma, te Barbara Šaron, koja je svoje ime stekla u muzičkoj industriji.

Pep iz poštovanja razneo Čelsi, Poter može da se pakuje dok navijači uzalud zovu Romana i Tuhela

Bez previše ustručavanja Boli je uz njihov amin stvorio “mutant“ poziciju u kojoj je on vlasnik, predsednik i sportski direktor. Ukratko – pita se sam za gotovo sve što se dešava ne samo u klubu, već i u sportskom sektoru. Preuzeo je na sebe da pregovara sa klubovima i agentima oko transfera, sve pod vinjetom kako je interes navijača uvek na prvom mestu. Zapravo, oko sebe je okupio grupu analitičara koji bi na osnovu komplikovanih matematičkih formula tražili “najbolja“ pojačanja za Čelsi. U takvim uslovima je svojevremeno radio Slaviša Jokanović u Fulamu, pre nego što se shvatilo koliko je takav pristup zapravo pogrešan... Počeo je da izlazi u javnost sa idejama da treba da se organizuje Ol star utakmica, da treba da se uvede sistem trejdova, odnosno da fudbal treba da se okrene američkom modelu poslovanja... Suštinski, da Čelsi postane mašina za obrtanje novca.

Bolijeve ambicije su od početka bile da Tomasu Tuhelu obezbedi pojačanja. I u početku je izgledalo da će zajedno raditi na tome, samo što se rekordni prelazni rok sa preko 300.000.000 evra utrošenih na nove igrače pretvorio u Bolijevo igranje “Menadžera“. Prihvatio je Tuhelov predlog da Romelu Lukaku, koji je samo godinu dana ranije plaćen 117.000.000 evra, bude pušten u Inter pošto Nemac nije mogao da mu oprosti sve ono što je ovaj izgovorio u spornom intervjuu koji je u vreme novogodišnjih praznika dao za Skaj Sport. To je bila verovatno jedina stvar oko koje su se Boli i Tuhel saglasili, uz angažovanje Denisa Zakarije, koga su hteli Sautempton i Lids. Zvanično i dalje vezista Juventusa ima jedva 572 minuta takmičarskog fudbala na Stamford Bridžu.

U međuvremenu je njihov odnos počeo da puca po šavovima. Američki milijarder je blokirao odlazak Kristijana Pulišića i Armanda Broje na kojima je Tuhel insistirao, želeo je po svaku cenu da dovede Kristijana Ronalda na šta tadašnji šef stručnog štaba nije pristao, da bi svi neuspesi na tržištu nevešto bili pokriveni preplaćivanjem igrača koji ne vrede taj novac.

Tuhel je hteo Žila Kundea i Roberta Levandovskog, dobio je Veslija Fofanu od 80.000.000 evra i Pjera Emerika Obamejana poslednjeg dana prelaznog roka u iznuđenom poslu po kojem je Markos Alonso otišao u Barselonu. Za Fofanu je angažovao specijaliste iz SAD koji su ga pregledali ceo jedan dan kako bi garantovali da će moći da igra profesionalni fudbal na najvišem nivou posle oporavka od teškog preloma noge zbog čega je propustio 41 meč u Lesteru. Iako je dobio potrebne garancije, Fofana je dosad odigrao samo šest utakmica za Čelsi!

Umesto za napadača koji odgovara Tuhelovim taktičkim zahtevima – iako Obamejang nekada to jeste bio, odavno više nije ni bleda senka golgetera iz Dortmunda – Boli je u želji da pokaže svoju veličinu razbio kasu i oteo Mančester Sitiju Marka Kukurelju za više od preko 65.000.000 evra! Dobro upućeni izvori na Ostrvu smatraju da je Siti “opelješio“ Čelsi za Rahima Sterlinga koji je ulazio u poslednju godinu ugovora, a njegov izlazni transfer plaćen je gotovo 57.000.000 evra. Kalidu Kulubali je doveden kako bi nadomestio nedostatak iskustva odlascima Antonija Ridigera i Andreasa Kristensena u Real Madrid, odnosno Barselonu bez evrocenta obeštećenja, što je posledica sankcija pod kojima se nalazio Čelsi u trenutku dok su svi relevantni politički faktori u Velikoj Britaniji pokušavali da oteraju Romana Abramoviča. Dovođenje Kernija Čukvuemeke, Ćezara Kasadeja i golmana Gabrijela Slonine su sve investicije za budućnost, kao i kupovine Davida Datra Fofane iz Moldea i Andreja Santosa iz Vaska ove zime za zbirno 25.000.000 evra. Niko od njih nije ni blizu spreman da ponese teret velikog kluba. Pitanje je i kada će Benoa Badijašil, za koga je nedavno plaćeno 40.000.000 evra Monaku, biti u stanju da radi ono što se od njega očekuje – da nosi poslednju liniju sa Tijagom Silvom i Kaliduom Kulibalijem. Pogotovo jer Čelsi u svojim redovima već ima mlade i talentovane štopere poput Treva Čalobe i još nekih klinaca iz podmlatka koji imaju potencijal da izrastu u dobre igrače.

Tod Boli i njegova desna ruka Bedad Egbali (©Reuters)

ESPN je nedugo pošto je Tuhel smenjen pisao o tome da je Boli osetio koliko je brutalan svet transfera u fudbalu. Na momente naivan u pregovorima, na koje je išao sa Bedadom Egbalijem - čovek sa kojim je osnovao Klirlejk Kapital i aktivno je učestvovao u sastancima - što su neki agenti iskoristili da izmuzu dodatne milione za sebe i igrače koje zastupaju. Iako su ga neki sportski radnici opisivali kao “čoveka koji dobro poznaje fudbal“, bio je lake ruke na novcu i Čelsi je za kratko vreme potrošio najviše novca u istoriji fudbala za jedan prelazni rok. U poređenju sa njim, Marina Granovskaja je važila za teškog pregovarača koja je igrače dovodila samo kada bi osetila da je isti spreman da zaista dođe u Čelsi.

Suštinski, Tod Boli se ovog leta ponašao kao Roman Abramovič kada je 2003. godine kupio Čelsi i potrošio tada nezamislivih 170.000.000 evra na 14 pojačanja. S tim što je tada ruski oligarh morao da preplaćuje igrače kako bi ih doveo u tada simpatični, osrednji premijerligaški klub sa određenim, ne i preteranim uspehom na evropskoj i pogotovo ostrvskoj sceni. Dve decenije i 21 trofej Čelsi je međuevropskim fudbalskim velikanima i Boli je mogao da ima drugačiji pristup. Ali, nije... Sada, valjda kada je shvatio koliko je teško biti funkcinonerski “multipraktik“, odlučio je da dovede Kristofera Vivela, koji je napravio značajne stvari u Red Bulovim klubovima Lajpcigu i Salcburgu, za tehničkog direktora.

Na prvom kamenu spoticanja otpušten je Tomas Tuhel i doveden Grejem Poter. Nemac je navodno izgubio poverenje svlačionice, neki igrači su bili nezadovoljni taktikom čoveka koji je samo nekoliko meseci ranije doneo pehar Lige šampiona. Doveden je engleski stručnjak iz Brajtona sa kojim je imao skromne rezultate. Dobio je petogodišnji ugovor koji je valjda trebalo da garantuje dugoročno poverenje i šansu da se napravi totalna rekonstrukcija tima. Osamnaest mečeva kasnije i posle katastrofe od Sitija u FA kupu Poter je jako blizu otkazu, sa samo dve pobede u poslednjih deset utakmica, jednom u prethodnih šest. Pep Gvardiola je podržao svog kolegu rečima da je “potrebno vreme“ kako bi sve došlo na svoje, no mnogima i dalje nije jasno zašto je Tuhel zamenjen trenerom bez ikakvog iskustva na najvišem nivou fudbala. Uostalom, ne treba zaboraviti da Engleska decenijama nema menadžera top kvaliteta, odnosno da nijedan njen stručnjak nije još osvojio titulu šampiona Premijer lige od njenog osnivanja!

Kreće novi rasipnički talas Čelsija: Badijašil do 2030. godine za 38.000.000 evra

Ključa na relaciji London - Lisabon: Benfika odbila rate i traži tačno 120 milona evra, Čelsi ne želi da plati

Tokom poslednjih osam kola prvenstva Čelsi je postigao najmanje golova od svih klubova, ujedno ima i najmanje pobeda. Brentford, Brajton i Notingem Forest su uzeli Čelsiju bodove u tom nizu utakmica. Klub je u najlošijem nizu još od 2010. godine. Prvi put je ispao u trećoj rundi FA kupa, prvoj u kojoj se uključuju premijerligaši, posle 25 godina! U samo tri od poslednjih dvanaest utakmica Čelsi nije uspeo da postigne više od jednog gola... Dobio je samo osam od šesnaest utakmica kod kuće u 2022. godini, što je najlošiji učinak još od 1996. godine!

Umesto da ekipa doživi šok terapiju i proigra, Čelsi je doživeo šok i počeo da tone još dublje. Posle jučerašnjeg brodoloma na severu Ostrva, navijači su izviždali igrače i Potera, pevali su pesme Tuhelu i Abramoviču sa željom da se obojica vrate... Niko ne može da ih krivi zbog toga, ali sada je možda svima jasno da je nedostajala oštra reakcija navijačke baze i javnosti oko kluba u danima kada se lomila Abramovičeva imperija. Bilo je poruka i pesama na tribinama tu i tamo, no ne i pravog otpora koji bi zadržao jednog od najuspešnijih vlasnika u novijoj istoriji fudbala na istom mestu...

Čelsi je ispao iz oba kup takmičenja vrlo rano, trenutno je na desetoj poziciji u Premijer ligi i Liga šampiona je praktično jedini eventualni spas za klub i Potera. No, kako stvari izgledaju, Poter ne izgleda kao čovek spreman da donese treću Ligu šampiona na Bridž.

Problema je suviše da bi se uopšte razmišljalo o takvom podvigu. Govorio je Poter posle Sitija o tome da se nikada u dosadašnjoj karijeri nije susreo sa toliko povreda kao sada u kratkom intervalu. Na spisku povređenih su Ngolo Kante, Ris Džejms, Eduard Mendi, Vesli Fofana, Armando Broja, Ruben Loftus Čik, Rahim Sterling, Kristijan Pulišić, Pjer Emerik Obamejan... Sa svim tim problemima dolazi i momenat nemogućnosti da se stvori kontinuitet, da se izabere idealna startna postava, formacija... Čelsi sada nije sposoban da sprovede u delo sistem sa ofanzivnim bekovima, ali ga i dalje igra. Pod Grejemom Poterom Čelsi je već igrao u sedam različitih sistema.

Nije na odmet reći i da je 11 od 12 Čelsijevih igrača na Mundijalu u Kataru prošlo grupnu fazu, što znači da su se kasnije vraćali u klub, što je dodatno uticalo da se postave menjaju i uklapaju shodno mogućnostima.

Najveća muka je nedostatak “devetke“. Puštanje Romelua Lukakua za siću i prodaja Tima Vernera koja je potkrepljena dovođenjem Obamejana i Sterlinga, koji kod Potera više igra desnog ofanzivnog beka, nego krilo, ispostavila se kao ozbiljna greška. Obamejan je posle tri gola u tri utakmice tokom oktobra nestao, a koliko je zaista neupotrebljiv videlo se u ligaškom duelu sa Sitijem u četvrtak, kada ga je Poter prvo uveo sa klupe kada se Sterling poverio, onda i zamenio kasnije. Kai Haverc mesecima ni sam ne zna šta igra, niti je pokazao da je sposoban da kao lažna “devetka“ bude dovoljno opasan i efikasan u protivničkom šesnaestercu. Hakim Zijeh je sve više izgubljen slučaj, Mejson Maunt igra sve slabije, Kristijan Pulišić se ne snalazi, iako je imao neke dobre momente...

Da li je Poter zreo za otkaz? Da je tu Roman...

Čelsijevi dani krize, Poter poziva na zbijanje redova: Probaćemo da prebrodimo oluju

Posle svega viđenog, logično je da su navijači ljuti i nezadovoljni. Nestalo je poverenje u Potera, u igrače, kritike dolaze sa svih strana. Džejms Karager je nedavno dobro rekao da “i pored ulaganja od 300.000.000 evra, Čelsi izgleda sve dalje od ekipe kakva bi trebalo da bude“. Nekadašnji defanzivac kluba Frank Lebef je prvo potkačio Haverca, onda i Potera, urgirajući da nešto mora da se promeni pod hitno uz opasku da “nikada nije video tako slab i razoren Čelsi“. Alan Širer je Čelsijeve igre nazvao “sramotnim“ za klub tog renomea...

Jasno je svima da su Čelsiju potrebna dodatna ulaganja ove zime, tri igrača su već kupljenja, od toga je samo Badijašil možda spreman da uskoči i pomogne iako je napadač Fofana dobio minute protiv Sitija u nedelju. Čelsiju je pod hitno potrebna sveža krv praktično na svim pozicijama, ali i da se naprave potrebni rezovi kojim bi se obezbedio mir za dalju rekonstrukciju. Sa Poterom to sve manje izgleda realno, a nova promena trenera bi samo dodatno uzburkala i ovako turbulentnu situaciju. Kod Romana Abramoviča drugo mesto na tabeli se retko kada tolerisalo, Poter da bi preživeo ovo što se dešava moraće da se dogodi čudo.

Bez trenera koji može da kontroliše ego svlačionice, igrača poput Džona Terija, Frenka Lamparda, Didijea Drogbe ili Branislava Ivanovića da drže ekipu na okupu i uprave spremne da ostane po strani ili bar smanji na minimum nepotrebno mešanje u posao, Čelsiju predstoje još teže sedmice i meseci.

Još je mnogo toga što nije, a moglo je da bude napisano. Imao je Čelsi i u Romanovoj eri suludih poteza, kupovina i odluka koje su klub uvele u talas velikih amplituda, samo na otkaze trenera potrošeno je preko 150.000.000 evra, na pojačanja skoro dve milijarde evra od čega dobar deo na Abramovičeve želje. Ali, rezultati su došli brzo, pa je bilo realnog pokrića.

Bolijeve ambicije možda jesu velike, samo pitanje je da li su one u skladu sa očekivanjima navijača. Samim tim ostaje da se vidi kada će i da li Čelsi ponovo biti nalik Romanovom...