Luka Milivojević jedva čeka da utakmica počne: Falila nam je ova arogancija, posedom lopte protiv Ronalda

Pre godinu dana smo lizali rane posle Škotske i čudili se ko će to sve igrati na Evropskom prvenstvu, a Srbija neće. Možda su tada samo najveći optimisti očekivali da će reprezentacija Srbije godinu dana kasnije imati šansu da pobedom u jednoj utakmici obezbedi direktan plasman na Svetsko prvenstvo u Katar. Pa makar to podazumevalo da se pobede Portugalci u Lisabonu.

Iako nije igrao tu utakmicu protiv Škota (zbog korone) jedan od igrača koji se tada oprostio od reprezentacije je bio Luka Milivojević. Kapiten Kristal Palasa kojeg su ranije iz reprezentacije pokušavali (i uspeli) da sklone bivši selektor Mladen Krstajić i bivši čelnici FSS je u 29. godini rekao ’dosta’ nacionalnom timu. Od tada je navijač reprezentacije koju i dalje čini veliki broj njegovih prijatelja i nekadašnjih saigrača.

Nedelja, 20.45: (1.80) Portugalija (3.45) Srbija (6.20)

Kapiten Kristal Palas će i večeras biti uz Orlove i u razgovoru za MOZZART Sport im je poželeo sreću iz Londona gde već skoro pet godina nosi dres Kristal Palasa čiji je i kapiten.

„Jedva čekam da počne utakmica jer se nadam da će i selektor imati takav pristup. Pa jedva čeka i Ronaldo koji je imao stotine utakmica, finala i šta sve ne... To je sad i nikad više. Odgovornost i pritisak su na vrhuncu u oba tabora tako da svaki igrač jedva čeka da počne utakmica. Ja verujem da ćemo uz hrabar pristup i sreću koja je neophodna u sportu doći do pobede koja nas vodi na svetsko prvenstvo“, nada se Milivojević.

Igrao je na prethodnom Mundijala posle uspešnih kvalifikacija kod Slavoljuba Muslina i zna kakva je atmosfera pred ovako velike utakmice. Da li treba biti optimista ili ne treba dizati euforiju?

„Najbolje je naći miks između to dvoje. Treba biti euforičan jer nam to rezultati dozvoljavaju. Sa druge strane, Portugalci su jedna od najkvalitetnijih reprezentacija u Evropi. Ali fudbalski gledano, mislim da imamo šanse da probamo da pobedimo tamo“.

Nije sporno da su Portugalci favoriti sa svim tim imenima. Ali, glavni utisak koji ostavljaju je da igraju „ružno“ s obzirom na potencijal koji imaju. Kako to tebi izgleda?

„Iskreno, mislim da je najviše do selektora. Ali taj selektor im je doneo tritulu prvaka Evrope bez nekog lepog fudbala. Štaviše, odigrali su gomilu nerešenih ishoda, prolazili na produžetke, penale... Činjenica je da imaju imaju prednost i u individualnom kvalitetu, i u dugogodišnjem iskustvu zajedničkog igranja na top nivou“.

Srbiji samo pobeda igra. Da li ih treba napasti odmah svim silama ili malo prikočiti i čekati šansu?

„Taško je to znati pa da si i sam selektor. Ne znaš kako bi i šta bi. Svaka utakmica je priča za sebe. Prema onome što sam gledao od naše reprezentacije do sada, mislim da ćemo da krenemo hrabro kao i do sada. Ja sam uvek za to da budemo hrabri. Mislim da mi to možemo i da je to pristup koji će da nam donese više nego neki pristup da čekamo i da probamo u poslednjih 20 ili 30 minuta. Treba da radimo ono što smo radili do sada i što je na koncu i dalo rezultat. Na kraju, moramo biti svesni da igramo protiv Portugalije u Lisabonu pred punim tribinama. Neće biti lako ali najbitnije je da budemo pozitivni i da verujemo u tu pobedu“.

Pre godinu dana je bila ta Škotska. Delovalo je da nemamo razloga za nadu ni u budućnosti...

„Da ne kudim nikog, reći ću kako sam ja to video... Došao si u situaciju da igraš protiv Škotske u Beogradu i ond si ih čekao?! To čekanje ti se obilo o glavu. Od Piksija smo do sada videli potpuno drugu filozofiju nego što je bila ta protiv Škotske. Očigledno je da igramo agresivan fudbal sa dosta poseda. Ja mislim da je to pristup koji do sada donosi rezultate i koji bi mogao da nam donese bodove u Lisabonu“.

Šta je to Piksi toliko promenio za pola godine pa se sve okrenulo za 180 stepeni?

„Najviše je do samopouzdanja. Do njegovog dolaska nam je to puno falilo. Ta neka sportska arogancija koju je on uneo u reprezentaciju. Kada pričam sa drugarima iz reprezentacije, čujem neke stvari pa mi je jasno. Piksi ima taj pristiup da ga ne interesuje mnogo protivnik i da hoće nas da digne na nivo na kojem smo iznad protivnika. U moje vreme dok sam bio u reprezentaciji, to nisam video. A mislim da nam je baš to falilo svih ovih godina. Ta sportska arogancija da više verujemo u sebe i da možemo da napravimo rezultat. Uvek je bilo ’ajde, nadamo se da će biti nešto, ipak su oni Portugal, ipak su oni Španija ili ovi ili oni...’. Kad trener ima takvo razmišljanje, to se onda prenese na igrače i na kraju se prenese na samu utakmicu kroz taktiku. Piksija ne interesuju ni Portugalci, ni Italijani. On je Srbija i on ide da pobedi. Pumpa igrače tim samopouzdanjem, pravi taktiku na taj način, napada na taj način... To je suština promena u odnosu na vreme kada sam ja igrao u reprezentaciji“.

Ako se ispostave tačnim najave da ćemo da napadnemo sa dva špica, sa Tadićem kao „desetkom“, sa Sergejom u vezi, onda ispada da će Nemanja Gudelj biti jedini zadnji vezni kojem će preostati ogroman deo terena za pokrivanje. Kao igrač sa te pozicije, kako ti to vidiš? Može li on to da iznese?

„Ne treba gledati na taj način. To je je pesimistički. U zavisnosti od fudbala koji budemo igrali, zavisiće i to njegovo pokrivanje terena. Ako budemo igrali fudbal u kojem mi želimo da držimo loptu i da probamo kroz posed, biće manje posla za Gudelja. Ako igrači ispred njega budu igrali dobro bez lopte, onda će samim tim biti i manje posla za tog zadnjeg veznog koji će biti malo izolovaniji“.  

Ima Milivojević i svoje viđenje „srpskog sna“ o formaciji sa dvojicom napadača.

„Ako igraš sa dva špica ne znači da si ofanzivniji nego da igraš sa dve „desetke“. Naprimer ja nisam stava da je nešto najofanzivnije ako izađeš sa dva špica. Možeš biti ofanzivniji sa dve desetke i jednim špicom. Protiv Luksemburga sam onako laički primetio da bi nam značila još jedna „desetka“ pored Tadića da ga više uključimo u igru. Možda bismo bili ofanzivniji nego sa dva špica. To sa dvojicom napadača je jako ofanzivno na papiru, ali ne znači da će biti isto tako i na terenu“.

Ali nema ništa protiv da Srbija večeras krene sa dva špica jer selektor bolje vidi neke stvari od nas sa strane.

„Da li je to previše ofanzivno protiv Portugala? Jeste! Ali ako Piksi krene u to što svi verujemo sa dva špica, onda mu treba verovati. Sigurno ima razloga za to i zna kako će ih napasti. Isto tako, ima opciju da izađe sa dve desetke i jednim špicem, a da ih možda napadne još jače. Iako to na papiru ne izgleda tako. Sve je do trenera i kako on to vidi, kako sprema utakmicu i kako želi da napadne. Zavisi kako će Portugal igrati od golmana, gde su im štoperi, bekovi, vezni... Da li želimo da idemo u pritisak ili da čekamo? To je na kraju sve do trenera i kako će da namesti. Mogu ja da pričam sve i svašta sa ove tačke gledišta ali trener je taj koji odlučuje. Na njemu je najveća odgovornost, a mi možemo samo da se pravimo pametni“.

A koliko je protivniku teško kada mu se na vrat navali napadačka sila kao što je tandem Vlahović – Mitrović? Nije to lako za čuvanje...

„To su igrači koji igraju na top nivou i navikli su. Ruben Dijaš u Sitiju već duže vreme igra protiv vrhunskih napadača što Mitar i Vlahović svakako jesu. Vidite, nije tu nikome svejedno. Ali to je takav nivo fudbala da moraš biti maksimalno koncentrisan ceo meč. Mali pad i sledi kazna. Na tom nivou svako mora da bude fokusiran 90 minuta. Ti igrači su u tom ritmu već duži period i zato su tu gde jesu. Ali verujem da su i naši štoperi isto tako spremni za njihove napadače i krila.... Ne vidim tu nešto novo što bi se promenilo u stavu ni naših, ni njihovih u glavi. Jednostavno, to su profesionalci koji su dugo vremena na top nivou i razlika je samo što je sada reprezentacija u pitanju. Pritisak je mnogo veći nego u bilo kom klubu. Čak i za Ronalda je veći nego u Mančesteru ili Juventusu. Ovo je pritisak drugačije vrste i veće odgovornosti“.

Kad već pomenusmo Ronalda. Igrao si u reprezentaciji protiv njega. Glupo bi bilo da te pitam „kako zaustaviti Kristijana Ronalda“. Ali šta raditi protiv njega?

„To se sprema na koletkivan i timski način. Taj fudbal gde jedan igrač čuva drugog je odavno prošao. Jedan igrač ne može da zadrži ni Ronalda, ni Bernarda Silvu... Mi treba da gledamo nas kao kolektiv. Možemo da izolujemo njihov napad ako imamo dovoljno kvaliteta da igramo sa dobrim posedom lotpe. Samim tim će oni imati manje loptu u nogama i smanjićemo im šanse da nas ugroze. Postoji i taj način. Da ih indirektno čuvamo tako što ćemo kontrolisati igru više od njih. Onda će oni morati više da se troše bez lopte, da trče, da presinguju... Ako budemo uspeli da kvalitetno izađemo kroz pas - što je Piksi tražio i do sada - i ako kvalitetno budemo iznosili loptu, tako ćemo ih sprečiti da nas ugoze“.

Aleksandar Mitrović je u strašnoj formi. Ako ga neko pozanje, onda si to ti jer ste nerazdvojni u Londonu. U kakvom je raspoloženju?

„Njegovo samopouzdanje je na vrhuncu i to je ono što raduje. Nije ovo prvi put da je u ovakvoj formi. Imao je ovakve serije mnogo puta u poslednjih pet, šest godina. A sada je još zreliji i iskusniji. I sigurno će nam ta forma biti od pomoći. Ne zaboravimo tu ni Tadića, Kostića, Vlahovića... To kolektivno samopouzdanje može da nas dovede do pobede. Isto tako je mnogo bitno da defanzivno budemo disciplinovani i organizovani. A svakako će nam Mitar mnogo doneti jer je na vrhuncu forme“. 

I još nešto ima Milivojević da poruči... 

„Meč generacije, decenije, veka.. Pustimo te priče. Svaki sledeći će biti. Osvanuće dan i sutra. Ne treba nijedan rezultat shvatati fatalistički. Biće ogroman uspeh ako pobedimo. Ako se ne desi, nije smak sveta. Imamo šansu i kroz baraž. A čak i ako se to ne desi, opet nije smak sveta jer deluje da se gradi nešto lepo i što može da traje dugo vremena. Srećno momcima večeras!“, poručio je kapiten Kristal Palasa.