‘Ima li neko link za prenos Reala’? Heroj iz prošlog veka u kopačkama Luke Jovića

Sreća… Ima je koliko i nesreće u sportu. Kažu da se i jedno i drugo zaslužuje. Argumenata “za” i “protiv” je koliko hoćete i može se o tome u beskonačno…

Koliko je sreća bitan i važan faktor, toliko je planiranje postalo precenjeno. Da je sve po tom famoznom planu, Pep Gvardiola bi bio prvak Evrope 15 godina zaredom, Ralf Rangnik bi verovatno “nacrtao” fudbal u narednih 50 godina pa ne bi ni morali da gledamo isti, Tomas Tuhel bi imao mnogo više od te jedne Lige šampiona…

Srećom pa nije tako i ostavili su nam sportsku zabavu da možemo da uživamo u nepredvidovosti fudbala kao i oni ljudi pre 70 godina. I oni su tada imali planove i analitičare, ali je Urugvaj pobedio Brazil pred 200.000 ljudi na Marakani.

Da ne banalizujemo, plan jeste bitan. Analitika, statistika, formule, famozni xG… To su preduslovi, ali nisu garancija za uspeh. Negde između svih tih brojki se umetne i nešto ljudsko, neka unutrašnja borba čoveka, herc u trenutku kada si na 50:50, hrabrost ili ludost…

Real Madrid je najveći klub na svetu jer između ostalog planira ozbiljno, ali ima i herc da fudbal gleda sa visine i da priušti luksuz da se ponaša opušteno i pomalo neozbiljno. Koliko god on bio neozbiljan, ostali ga neće stići ni za 50 godina.

Kada je ikonski Kristijano Ronaldo odlazio iz Reala, po svim analitikama i statistikama, Eden Azar je bio taj čovek i Real je pljunuo preko 100.000.000 za njega. Niko u tom trenutku nije mogao da zameri jer je Belgijanac kao najbolji igrač Premijer lige koji se nikad ne povređuje bio jedini legitimni naslednik slavnog Portugalca. Real je na kraju dobio debelog i večito povređenog igrača od kojeg su i doktori digli ruke.

Istog leta, Real Madrid je tražio i špica koji će naslediti Karima Benzemu. Gledao je u budućnost, planirao i odlučio se za Luku Jovića koji je u Frankfurtu imao spektakularnu sezonu. Trebalo je da dođe, uči, navikava se i jednog dana uskoči u Benzemine kopačke. Sve po redu i kako treba…

Otišao je slično kao i Azar. Sa viškom kila i manjkom golova.

Nepunih godinu dana kasnije, uoči korone, Real je jedini od velikih klubova imao kalkulaciju kako će živeti bez standardnih prihoda od stadiona dok se radi renoviranje “Santjago Bernabeua”. Nesvesno, ali prespremno je dočekao suludu pandemiju koja je ostale klubove finansijski osakatila. Real nije osetio koronu jer je već bio spreman na posledice. Srećniji nego pametniji…

Nekoliko godina unazad, Zidanov Real je tri puta zaredom pokorio Evropu, a i danas se o tom podvigu priča kao o nečemu slučajnom, srećnom, pa se na genijalnog Francuza manje gleda kao na vrhunskog trenera, a više kao velikog bivšeg igrača kojem se, eto, posrećilo jer ga igrači idealizuju zbog prošle karijere. A Zidan ima toliko fudbala u glavi… Iako je velikan svetskog fudbala i svi crveni tepisi su ga čekali prostrti, vodio je B tim, pomagao Anćelotiju kao asistent i išao najprirodnijim mogućim koracima kao da je Mičel Salgado, a ne Zinedin Zidan. I vratilo mu se.

U jeku Zidanovih uspeha, Real je mogao da kupi i dovede koga je hteo. Izabrao je nešto popuno suprotno ranijim postulatima Florentina Pereza i njegovih Galaktikosa. Kada su svi u Evropi kupovali “provereno”, a Barsa ulagala u “sigurne” ali skupe investicije poiput Dembelea, Kutinja ili Grizmana (400.000.000 evra!), Real je dovodio tinejdžerske “mačke u džaku” iz Brazila. Dobar deo fudbalske javnosti je zlurado jedva čekao da se to ispostavi kao promašaj jer nije išlo uz način poslovanja velikih klubova. Ne može se na tom nivou funkcinosati sa tako rizičnim opkladama kao što su neki brazilski klinci Vinisius i Rodrigo.

Izjave koje dodatno podižu prašinu: U Bajernu tvrde da im se sudija izvinjavao zbog greške

Ančelotijev odgovor Bavarcima: Žale se zbog ofsajda? OK, onda se mi žalimo zbog Naćovog gola

Ispostavilo se da su brazilske mačke sačekane, afirmisane, razvijene u vrhunske igrače i sada predu najlepšu fudbalsku pesmu, a da su evropske “sigurice” poput Azara i Jovića od 200.000.000 evra propale investicije. To nije bilo baš po planu…

Jovć je brzo precrtan, pokušali su sa svojim detetom Marijanom Dijazom, ali ni on nije bio taj kalibar i samo je životna sezona Karima Benzeme (2021/22) odgodila neminovno. Svi u Madridu su znali da im je špic potreban kao hleb nasušni jer Francuz je već ušao u ozbiljne godine. A onaj drugi Francuz i njegova majka su igrali dvostruku igru, licitirali i na uštrb Realove potrebe muzli arapsku kamilu na Parku prinčeva.

Ono što takođe nije bilo u planu evropske fudbalske vlastele je bila saudijska oluja prošlog leta koja je odnela i Karima Benzemu. Kralj je bio go! Bez ijednog špica. Benzema je otišao, Embape nije došao, a Jović i Dijaz su već bili propale opklade. Kada se očekivalo da Karlo Anćeloti zavapi, zakuka i natera Florentina Pereza da mu dovede Kejna ili nekog drugog vrhunskog špca, Italijan je ostao mrtav hladan kao kada mu ekipa daje golove u 90. minutu. Prihvatio je da radi sa onim što ima. Kao što je bez trunke sujete radio u prosečnom Evertonu pre tri godine, tako je i sada opušteno sa žvakom u ustima sklopio sliku kako da pokori Evropu bez napadača.

Tačnije, imao je napadača, ali kao da ga nije imao u očima javnosti. Onaj neželjeni rođak kojeg se familija stidi.

Dobio je Hoselua. Veterana koji je sa Espanjolom prošle sezone ispao iz lige i koji je doveden na pozajmicu s pravom otkupa za 1.500.000 evra. Veće pare za špica plaćaju čak i klubovi u našoj državi. Šerif je koštao tri puta više. Hose Luis iliti Hoselu je delovao kao neko ko će više biti od pomoći na treninzima kada se rade prekidi nego na utakmicama.

Ali, nije sve u planu i prognozi.

Sve u karijeri momka rođenog u Štutgartu je naopako i na kraju se okrenulo da bude kako treba.

Do četvrte godine je živeo u Nemačkoj, potom se vratio u Galiciju odakle su mu roditelji i igrao za B tim Selte. Pa za B tim Reala gde su tada bili klinci Morata, Karvahal, Načo, Lukas Vaskez, Hese… Pokušavao je da se probije, ali za razliku od pobrojanih, nije uspeo. I vratio se u rodnu Nemačku. Hofenhajm, Ajntraht, Hanover. Ukupno 22 gola na 79 bundesligaških mečeva za tri godine. Ne baš blistavo…

Iz tog perioda je i čuveni status na društvenim mrežama.

“Može li neko da mi pošalje link za gledanje Reala”, pitao je 23. avgusta 2012. kada je Real igrao Superkup Španije šrotiv Barselone-

Put ga je dalje vodio u Stouk sa Kraučom, Krkićem, Arnautovićem, Odemvingijem, Šaćirijem i nije se proslavio. Na više od polovine mečeva je ušao sa klupe.

“To su bila vremena… Duva sa svih strana, niko nije želo da igra protiv nas zimi”, prisetio se Hoselu u intrevjuu za Gardijan hladnih noći sredom u Stouku. 

Bio je u senci Krauča, Aranutovića i snažnog, glavatog Irca Džonija Voltersa.

“Supermen! Obožavao sam Džonija Voltersa. Borio se, trudio i fizički bio zver. Dao je preko 100 golova u Stouku. Voleo sam i Krauča. Interesantan tip koji mi je mnogo pomogao”.

Ali, koliko god da mu je bilo zanimljivo, nije bilo perspektivno. Opet se vratio u Španiju i sa Deportivom ispao iz lige postigavši pet golova u sezoni. Kupio ga je Njukasl u kojem je za dve godine dao šest golova, a već je imao 29 godina…

Surovi Englezi nisu imali milosti.

“Hoselu je upravo pogodio korner zastavicu šutem sa 20 metara”, glasio je jedan od tvitova navijača Stouka iz tog perioda.

Nije bilo realno nadati se nečemu boljem. Trebalo je da ostane, sedi na klupi i prima platu.

“Imao sam još četiri godine ugovora. Najlakše je bilo da ostanem, uzimam pare i ne igram. Ali, želeo sam da se takmičim i da se negde osetim kao bitan igrač”.

Probao je ponovo u Španiji i Baskija mu je osvetlila put. Odrekao se mnogo veće plate, ali je za tri sezone u Alavesu svaki put imao dvocifren golgeterski učinak. Onaj klasičan špic za male timove koji postigne desetak golova za opstanak. Sa istom namerom ga je pretprošlog leta kupio i Espanjol, odigrao je sezonu života i dao 17 golova u ligi. Koliko je bio dobar, najbolje govori podatak da je sa 33 godine debitovao za reprezentaciju Španije i dao dva gola za tri i po minuta na terenu protiv Norveške. Do sada je za Crvenu furiju odigrao 10 utakmica i dao pet golova za 355 minuta na terenu. Nije mu strano da svaki minut na terenu koristi najbolje moguće…

Uprkos njegovim golovima, Espanjol se nije izvukao i ispao je. Gde će, šta će…

U Real Madrid!

Sinoć protiv Bajerna (©AFP)

Benzema je iznenada napustio klub i Real nije imao mnogo rešenja. Mogao je da kupi nešto skuplje i atraktivnije, ali se odlučio da premosti godinu sa Hoseluom iščekujući Embapea. Visoki napadač starog kova iz nekih davnih vremena. Sve ono što nije “u planu” današnjeg fudbala i što je izgledalo kao nepotrebno za Real sa Vinisijusom, Rodrigom, Belingemom…

“Mi ‘stare devetke’ smo oduvek bili tu, ali su su nas sakrili jedno vreme. Sada smo se vratili u fudbalske trendove i ja profitiram od toga. Fudbal evoluira i napreduje. Kada bi Gvardiola igrao pet godina na isti način, ne bi imao uvek dobre rezultate. Današnji Real ima rešenje za svaku situaciju i varijaciju za svaki stil igre. Čak i kada izvede istih 11, naš trener to uradi drugačije. Karlo Anćeloti vidi stvari na terenu koje vi ne vidite. U 20. minutu će vam reći: ‘Idi tamo, stani tamo, čekaj…’… Čarolija fudbala je što nikad ne ostaje isti”, rekao je Hoselu nedvano u razgovoru za britanski Dejli mejl i otkrio da mu je Džud Belingem nadenuo nadimak “Krauč”.

Sa 33 godine je došao u Real da uskoči kada treba, da pomogne na skoku, u odbrani, sačuva loptu… Ali niko, ama baš niko, nije očekivao da će da uvede Real u finale Lige šampiona u momentu kada je Kraljevski klub bio klinički mrtav.

Kada je Tomas Tuhel uveo Kima kao trećeg štopera, Anćeloti je odmah odgovorio uvođenjem Hoselua. Bio je Španac na pravom mestu sa pokupi otpadak nakon šuta Vinija, bio je u milimetar kako treba da izbegne ofsajd i kruniše centaršut Ridigera. Sve u šta je verovao i sanjao cele karijere se ostvarilo. Pitanje je da li će dobiti i minut u finalu Lige šampiona protiv Borusije. Ali, on je svoju utakmicu karijere već odigrao. Nema tih para koje mogu da mu plate osećaj kada je sinoć kao najveći autsajder na fudbalskom sazvežđu Bernabeua rešio utakmicu. Sva ona potucanja po Nemačkoj, hladne i vetrovite noći u Stouku, sedenje na klupi u Njukaslu, borba za goli život u Alavesu i Espanjolu su došli na naplatu.

Ni u jednom fudbalskom planu nije bilo da Hoselu sinoć bude čovek odluke. Niko na svetu letos ne bi rekao da će Hose Luis Mato Sanmartin biti heroj Realovog plasmana u finale Lige šampiona.

Sreća?

Kažu da se zaslužuje… Možda i greše. Ali iza one tone sreće sinoć stoje godine upornosti i čupanja iz blata. Godine snova. Čak i kada si 192 centimetra “devetka” iz prošlog veka i imaš 33 godine, imaš pravo da sanjaš. Hoselu živi snove. Mimo svih planova, stručnih analiza, xG prognoza… Možda je najlakše sve podvesti pod sreću. Našli se srećković Anćeloti i srećković Hoselu i slučajno završili u finalu Lige šampiona.