Partizanov Džimi Hendriks - Kako je nastao slogan “Kića, Praja, Baća, ko to sve plaća”

Bo Mekejleb, Fredi Haus, Jan Veseli, Stefon Lazme i Džejms Gist. Sve su to stranci koji su ostali u najboljem sećanju navijača košarkaškog kluba Partizan. Ali ovo nije priča o njima, već o Robertu Baču Tejloru, čoveku koji je ušao u istoriju trofejnog beogradskog kluba kao prvi stranac u crno-belom dresu.

Većina mlađih generacija pristalica kluba iz Humske gotovo sigurno ne zna o kome se radi, a i starijima je bilo potrebno malo da vrate točak vremena na kraj 70-tih godina prošlog veka.

Tada je u Partizanu stasala generacija igrača predvođena legendarnim tandemom Draganom Kićanovićem i Draženom Dalipagićem, a 1976. osvojila prvu titulu prvaka Jugoslavije i spremala sa za debitantski nastup u ondašnjem Kupu evropskih šampiona.

Kako je prema rečima sagovornika MOZZART Sporta i tadašnjih igrača Partizana, Dražena Dalipagića i Dragana Todorića, crno-beli tim bio veoma jak na spoljnim, a “tanji” na pozicijama pod košem, stručni štab na čelu sa trenerom Rankom Žeravicom, odlučio je da pojača reket kako bi ekipa bila konkurentna prilikom izlaska na veliku evropsku scenu.

U eri bez interneta i društvenih mreža, ali i ligi u kojoj su stranci bili misaona imenica, odluka da izbor padne na nepoznatog Amerikanca Tejlora izazvala je veliku pažnju.
“Mi smo igrali tadašnji Kup šampiona, Partizan je imao odlične spoljne igrače, ali nam je nedostajao centar, pa je izbor pao na Bača. Došao je kod nas kada je već počelo takmičenje u Evropi, rivali su nam bili češka Zbrojovka i bugarski Akademik“, rekao je Todorić na početku razgovora za MOZZART Sport.

Tejlor je rođen 1951. godine u mestu Grinvil u američkoj državi Južna Karolina. Činilo na početku se da će sa svojih 208 centimetara visine predstavljati pojačanje za crno-bele.
“Dosta je prošlo od tada, pa se ne sećam baš svih detalja, ali znam da je nama tada nedostajao centar i on je došao na tu poziciju. Doduše, nisam siguran da je bio prvi strani igrač u jugoslovenskoj košarci, bio je u Zadru neki Ričardson kojeg je iz Amerike doveo Krešimir Ćosić”, rekao nam je Dražen Dalipagić prisećajući se prvog stranca u timu iz Humske.

Osim po tome, navijači u Beogradu zapamtili su ga po frizuri, pa je Tejlor mnoge podsećao na legendarnog američkog muzičara Džimija Hendriksa. Jasno, takva kosa tada je bila u modi.

O ovome najbolje svedoče i retke fotografije Tejlora u crno-belom dresu, koje smo dobili zahvaljujući košarkaškom klubu Partizan.
“Bač je zaista imao prepoznatljivu vrstu frizure, bio je to veliki žbun na glavi”, slikovito je Todorić opisao nekadašnjeg saigrača.

Tejlor je na početku košarkaške karijere igrao za Golf stejt Koledž i univerzitet Džeksonvil, a 1974. godine na NBA draftu kao 55. pika izabrala ga je Filadelfija. Inače, Tejlor je pohađao isti univerzitet, Džeksonvil kao i član NBA kuće slavnih Artis Gilmor  koji je igrao za Čikago Bulse, San Antonio Sparse Boston Seltikse.

Kada se pogleda suva statistika u njegovoj poslednjoj godini na koledžu, gde je u proseku imao 15,7 poena i 12,1 skok po utakmici, ne čudi što je Partizan želeo da ga angažuje. Mada, kao što kažu, statistika je kao bikini…
“Bač je došao nespreman i bio je neuigran sa ostatkom ekipe. Sećam se da je imao izvanredan skok i zakucavanje, ali osim toga nije posedovao veliki kvalitet. Nije uspeo da nam pomogne, pa smo ispali“, naveo je Todorić.

Na žalost navijača Partizana, crno-beli su u sezoni 1976/77, uprkos Tejlorovom dolasku u KEŠ-u izgubili utakmice od Zbrojovke i Akademika, pa je debitantsko učešće u elitnom takmičenju ostalo upamćeno uglavnom po tim neuspesima.
“Bač je mogao da igra za Partizan samo u evropskim utakmicama, ne i u domaćem takmičenju, takva su bila pravila. To je bilo smešno, odigrao je samo nekoliko utakmica u tadašnjem KEŠ-u, tri ili četiri, nisam siguran. Mi smo eliminisani, a on je otišao”, opisao je Dalipagić kako je završena prva epizoda sa strancima u Partizanu.

Iako se nije dugo zadržao u Partizanu, to nije smetalo da Tejlor veoma brzo dobije ovdašnji nadimak – Baća. Pošto do tog vremena stranci nisu dolazili u jugoslovensku košarku, navijači su smatrali da je Tejlor došao da igra za ozbiljan novac, pa je nastavo i slogan koji je glasio: “Kića, Praja, Baća, ko to sve plaća”.

Situacija u realnosti kada je u pitanju Tejlorov ugovor ipak je bila potpuno drugačija, o čemu svedoči i Dalipagić.
“Tejlor je došao da igra košarku kod nas, tada u Jugoslaviji nije bilo stranaca, jer jednostavno nije bilo ni dovoljno novca. U to vreme sve je bilo drugačije. Ipak, valjda su ljudi mislili da će on kao stranac da igra za ne znam kakav novac, a verovatno smo na kraju Kićanović i ja imali veće prinadležnosti nego on”, dodao je Dalipagić.

Dragan Todorić dodao je da nema precizne informacije kako se odvijala Tejlorova karijera posle odlaska iz Partizana.
“Kada se završila grupna faza takmičenja, on je otišao iz Partizana, čini mi se u Italiju“, prisetio se sadašnji sportski direktor crno-belih.

Posle iskustva sa Bačom Tejlorom beogradski klub dugo nije angažovao strance, što je bila uspešna strategija sve do početka 21. veka. 
“To je bio prvi stranac u Partizanu, tako da je ušao u klupsku istoriju. Međutim, posle tog lošeg iskustva, dugo nismo dovodili strance. Od 2000. godine na ovamo taj trend se ipak promenio“, zaključio je Todorić.

To nas vraća na početak priče i košarkaše koji su igrama i odnosom prema dresu Partizana postali ljubimci navijača. Crno-beli su i sa strancima u timu počeli da osvajaju titule, obaraju rekorde i pišu stranice nove istorije, a Bač Tejlor, uprkos skromnom učinku, ostaće upisan kao pionir i važna tačka u istoriji kluba koji je iznedrio mnoge košarkaške asove.

 (FOTO: Arhiva KK Partizan)