On nije trener on je čovek-lift!

Možda nije najbolji, ali je jedinstven. Kad bi kojim slučajem i madridski Real nekako zaigrao u portugalskoj drugoj ligi, sa sve Ronaldom, Bejlom i Ramosom, mogao bi unapred da se preda kad bi se preko puta našao tim Vitora Oliveire. Koji god da je, samo da je na klupi Oliveira.

Jer u Segundi Oliveira dominira. Pisali smo već o njemu prošle godine kada je vodio Šaves do promocije u elitu, a sada je nastavio neverovatan niz, pošto je četiri kola pre kraja sezone obezbedio jedno od prva dva mesta sa Portimonenseom, klubom u kojem je davne 1985. i počeo trenersku karijeru.

To mu je - verovali ili ne - peti put uzastopce da osigura plasman u elitno društvo. Ukupno, deseti put.

Prvi put mu je to uspelo sa Pasoš Fereirom (1990/1991), potom je imao seriju na kraju prošlog milenijuma kada je redom u prvu ligu uvodio Akademiku (1996/1997), Uniao Leiriju (1997/1998), Belenenseš (1998/1999). Potom pauza pa podvig sa Leišoesom (2006/2007), a najveća serija počela je u sezoni 2012/2013 kada je do elite pogurao Aruku, pa redom Moreirense, Uniao de Madeiru i Šaves prošle godine. Pardon, sada i Portimonense.

Uvek bi, to mu je već pravilo, odmah posle velikog uspeha podnosio ostavku kako bi ostao u drugoj ligi.
"U mojim godinama nemam iluzije da odem u veliki klub. Nekada je bolje biti u drugoj ligi i boriti se za promociju ", rekao je svojevremeno sada već 63-godišnji Oliveira.

Otac drugoligaškog fudbal.