Matija, suze su OK

Govorili su nam roditelji dok smo bili mali kad god bi nam iz ovog ili onog razloga zaiskrile suze u očima da „dečaci ne plaču“, na to nas je kao već odrasle podsećao i kultni hit grupe The Cure. Ne kaže se džabe da je muška suza najteža i da je pripadnicima jačeg pola potreban snažan emocionalni okidač koji će ih naterati da briznu u plač. Nešto poput onog što se fudbalerima kragujevačkog Radničkog dogodilo u sredu popodne na stadionu „Čika Dača“, kada im je Vojvodina ispred nosa zalupila vrata finala Kupa Srbije.

Nesrećan poraz od Novosađana golom u drugom minutu sudijske nadoknade (0:1) podjednako je teško pao svim igračima kragujevačkog tima. Jedni su po završetku utakmice popadali po terenu, drugi se u neverici hvatali za glavu, treći teško uzdisali, a nekima su, poput Matije Gluščevića, suze navrle na oči. Fotografija na kojoj mladi ofanzivac vidno potrešen i uplakan sedi na travi verovatno je najdirljiviji momenat prvog polufinalnog duela Kupa Srbije.

U svetu surovog profesionalizma, kada je igračima apsolutno svejedno da li njihova ekipa pobeđuje ili gubi sve dok im krajem meseca na račun leže pozamašna suma novca, ovakvi izlivi emocija retki su poput Halejeve komete. Pored toga što je ovim gestom pokazao da dečaci, ipak, plaču i da izraziti emocije na ovakav način nije znak slabosti, već da je to, normalna i spontana ljudska reakcija u datom trenutku, Matija je ujedno dokazao da mu je stalo do uspeha kluba čiji dres nosi i grada koji taj njegov klub predstavlja, kao i do svih ljudi koji su se tog popodneva sjatili na stadion u Velikom parku, kako bi svedočili ispisivanju jedne od najznačajnijih stranica u istoriji najvećeg šumadijskog kluba.

Stefanović: Da Kruševac podrži svoju decu

Tri dana posle bolnog poraza, a uoči gostovanja kruševačkom Napretku u drugoj rundi plej-of faze Mozzart Bet Superlige (18 časova, Arena Sport 5) rana je, prema rečima talentovanog ofanzivca i novopečenog mladog reprezentaitvca Srbije, koliko-toliko zarasla, ali je ostao ožiljak da podseća na propuštenu priliku da se jedna ovakva sezona za pamćenje kruniše ulaskom u finale masovnijeg domaćeg takmičenja.

„Glava se malo ohladila i rana zacelila, ali ostaje žal za propuštenom prilikom da se borimo za trofej. Sa druge strane, ko zna zašto je to dobro. Vidi se da je polako počeo da nas sustiže umor i verovatno bi nam ta finalna utakmica 23. maja u Loznici predstavljala dodatno opterećenje. Da ne pominjem to što bi nam eventualni poraz u tom finalu možda teže pao i ostavio dalekosežnije posledice. Ovako, nema nam druge, osim da podignemo glavu i nastavimo dalje. Pred nama su neki novi takmičarski ciljevi koje valja ostvariti“, započinje sada već daleko smireniji Gluščević razgovor za Mozzart Sport.

Umor koji je pulene trenera Feđe Dudića sustigao usled zgusnutog takmičarskog kalendara i paralelne borbe na oba domaća fronta u jednom trenutku morao da dođe na naplatu. Sudbina je udesila da to bude upravo protiv Novosađana, u utakmici koja je za fudbalskog stogodišnjaka iz srca Šumadije imala prefiks istorijske.

Kao u dečijoj pesmi o deset ljutih gusara, tako su i igrači Radničkog jedan za drugim izlazili sa terena uz bolne grimase na licu. Sve je kulminiralo pomalo bizarnom situacijom u završnici meča, kada je evidentno teže povređeni Dilan Ortis morao da odstatira poslednjih desetak minuta utakmice, s obzirom da je trener Dudić prethodno iskoristio sva tri raspoloživa bloka za izmene, tako nije mogao da izvede stasitog Kolumbijca iz igre.

„Ušli smo umorni u utakmicu sa Vojvodinom. Utakmica sa Čukaričkim, u kojoj smo morali da preokrećemo rezultat, totalno nas je iscrpela. To je na kraju dovelo do povreda, najpre Vidosavljevića, a onda i Dadića, te na kraju Ortisa, uz već „rovitog“ Bevisa. Sigurno da je sve to u velikoj meri doprinelo porazu na kraju“.

I tako desetkovani i fizički iscrpljeni Crveni su stoički odolevali Novosađanima. I onda, kada se činilo gotovo izvesnim da će pitanje prvog polufinaliste kupa biti odlučeno u penal seriji, usledio je hladan tuš za 12.000 duša na stadionu „Čika Dača“. Isticao je prvi minut sudijske nadoknade, kada je defanzivac novosadskog tima Seid Korać na centaršut Vukana Savićevića pogodio mrežu Kragujevčana i odveo Staru damu u završnu bitku za trofej.

„Naš napadač Ortis se povredio u finišu utakmice, a kako nismo imali pravo na petu izmenu morao je da ostane na terenu, iako bukvalno nije bio u stanju da stoji na nogama. Štoper Vojvodine je to iskoristio, krenuo je napred znajući da Ortis ne može da ga isprati i postigao taj odlučujući gol“.

Ostaje pitanje šta bi se desilo da je Radnički izdržao i ta dva-tri minuta nadoknade. Da li bi u tom slučaju kuglica u penal ruletu stala na crveno?

„Iluzorno je iz sadašnje perspektive pričati o penalima i o tome da li bismo onda prošli u finale kupa ili ne. Ja iskreno mislim da bismo prošli, ali opet je sve to neka vrsta nagađanja i priča „šta bi bilo, kad bi bila“. Vojvodina je dobila, zasluženo prošla u finale i tu je kraj priče“,

Gluščević protiv Vojvodine (Star sport)

Nije Matija, kao uostalom i svi njegovi saigrači iz ekipe, mogao da suzbije emocije po završetku utakmice. Pukla je emotivna brana i suze su same u slapovima krenule da se slivaju niz lice devetnaestogodišnjeg momka kome mnogi fudbalski stručnjaci predviđaju veliku karijeru.

„Sve te nabujale emocije u meni su u jednom trenutku izbile su na površinu. Kao po nekoj inerciji pao sam na travu i suze su krenule da teku same od sebe. Svašta mi se tada motalo po glavi. Bilo mi je krivo zbog svih tih ljudi koji su došli na stadion, a mi eto nismo uspeli da opravdamo njihova očekivanja. Isto tako sam osetio neku vrstu lične nemoći zbog toga što nisam uspeo da nekim svojim potezom ili golom doprinesem drugačijem epilogu“.

Usledila je jedna od retko viđenih scena na srpskim terenima. Umesto salve zvižduka i pogrdnih reči kakvim obično publika „časti“ igrače svoje ekipe nakon poraza, Gluščević i drugovi su sa terena ispraćeni aplauzima i povicima: „Radnički, Radnički“. To pokazuje da je uglavnom kritički nastrojena kragujevačka publika prepoznala sve ono što su trener Feđa Dudić i njegovi učenici uradili u minulom delu sezone i da jedan poraz, bez obzira na svu njegovu specifičnu težinu, ne može da pokvari dobar utisak koji su Crveni ostavili u očima svojih pristalica.

„Zahvalio bih se navijačima na aplauzima i podršci. To skandiranje nakon utakmice je dokaz da su prepoznali naš trud i rad. Možda nismo bili na toj utakmici na našem uobičajenom nivou, ali mislim da niko ne može da nam ospori zalaganje i trud jer smo zaista dali sto odsto naših mogućnosti. Sigurno da nam ova podrška puno znači, pre svega na psihološkom planu, kako bismo što pre zaboravili ovaj poraz i okrenuli se narednim izazovima“.

Reči ohrabrenja stigle su i od trenera Feđe Dudića. Upravo je on bio taj koji je posle utakmice prišao Matiji i uputio mu reči koje će dugo pamtiti: „Sine, dobro je da plačeš sad sa dvadeset godina. Glupo je da dođeš u tridesetu i da tek tada prvi put zaplačeš zbog poraza“.

„Trener Dudić nas je nakon utakmice u svlačionici neprestano hrabrio i odao nam je priznanje za sve što smo prikazali na terenu. I on je bio svestan da smo dali sve od sebe, ali da nam eto nije bilo suđeno da uđemo u finale“.

Mladi fudbaler je uveren da ovaj nesrećeni poraz u polufinalu Kupa Srbije neće ostaviti dubljeg traga na njegovu ekipu pred odlučujuće bitke za raspodelu evro-viza.

„Čitavu sezonu odigrali smo na jednom jako visokom nivou i mislim da jedan ovakav poraz, ma koliko on bolan bio, neće poremetiti naše takmičarske ambicije u prvenstvu. Štaviše, mislim da će nam predstavljati neku vrstu dodatnog podstreka da u ovih šest preostalih utakmica pokažemo koliko vredimo i da zaslužujemo da se nađemo među srpskim predstavnicima u Evropi iduće sezone“.

Pobeda u komšijskom derbiju sa kruševačkim Napretkom na stadionu pod Bagdalom predstavljala bi melem na još uvek svežu ranu iz Kupa Srbije, ali i još jedan stepenik više na putu ka ostvarenju konačnog cilja.

„Dobro poznajemo ekipu Napretka. Dva puta smo već igrali sa njima u prvenstvu, a sastali smo se i tokom letnjih priprema. Interesantno je da smo sve tri utakmice dobili, što je očigledan znak da nam „leže“ kao protivnik. Mislim da smo se fizički i psihički oporavili i da smo spremni da osvajanjem sva tri boda u Kruševcu načinimo još jedan dragocen korak na putu koji vodi u Evropu“.

Kruševljani su se nakon izborenog plej-ofa odlučili za radikalan „rez“ u igračkom kadru. Zahvalili su se šestorici prvotimaca koji nisu pristali na produžetak saradnje i umesto njih „u vatru“ su gurnuli mlađe snage.

„Ekipa Napretka je ušla nešto turbulentnije u plej-of. Ostali su bez pet-šest standardnih igrača koji nisu želeli da produže saradnju, te su odlučili da pruže šansu mladim igračima. Shodno tome, mislim da u ovu utakmicu ulazimo kao blagi favorit, ali to sigurno nije razlog da za opuštanje. Samo uz maksmalan pristup i zalaganje na terenu možemo do novih bodova“.

Još samo šest koraka dele Kragujevčana do ostvarenja projektovanog cilja, a to je izlazak u Evropu. To bi ujedno bio šlag na tortu kada je u pitanju ova nestvarna sezona i najveći rezultatski uspeh kluba sa „Čika Dače“ u njegovoj sto godina dugoj istoriji. Postavlja se pitanje mogu li Crveni istrajati na tom putu do samog kraja? Naš sagovornik nema dilemu.

„Mislim da možemo da zadržimo to četvrto mesto koje vodi Evropu. U dobroj smo poziciji, imamo solidnu bodovnu prednost u odnosu na najbliže konkurente, a i raspored nam ide na ruku. Imamo tih šest utakmica do kraja sezone, šest „malih finala“, tako da je sve na nama. Na dobrom smo putu i verujem da imamo snage i kvaliteta da istrajemo u ovoj borbi do kraja“, zaključuje Gluščević.

MOZZART BET SUPERLIGA, 32. KOLO

Petak

Voždovac - Spartak 0:0

Čukarički - Mladost 4:1 (2:1)

/Kovač 31, Melo 39, 49, Rogan 90+1 - Silue 17/

Subota

Radnik - Novi Pazar 1:4 (0:2)

/Duronjić 82 pen - Adešina 25, Srećković 31, 71, Bojat 61/

Javor - IMT 1:1 (1:1)

/Stjuart 11 - M. Luković 19p/

Železničar - Radnički Niš 1:1 (0:0)

/Kahvić 49 - Ilić 90+2/

Nedelja

17.30: (8,00) Vojvodina (4,70) Crvena zvezda (1,40)

18.00: (3,15) Napredak (3,35) Radnički 1923 (2,30)

19.30: (1,90) Partizan (3,50) TSC (4,10)