Ne verujte u turski fudbal, pokvaren je do srži!

Javna je tajna da je godinama fudbal u mojoj zemlji korumpiran, "bolestan" od nameštanja utakmica i da mu se ne može verovati. To se dešava više od 25 godina, a čak i deca u Turskoj znaju da je tako. Korupcija, kriminal i prevara postali su nažalost sastavni deo igre koju svi volimo i to mora jednom da prestane.

Razlika u poslednjim godinama, tačnije od 2011, leži u tome što je korupcija dokazana i to neoborivim činjenicama, bez imalo sumnje. Ljudi su hapšeni od upravnih odbora do svlačionica. Imamo snimke prisluškivanih razgovora, fotografije, priznanja, optužbe i suđenja na kojima su izrečene presude. Sve ovo o čemu pišem je neoborivo, ali fudbalskim sistem u Turskoj pokušava da zataška stvari.

Da li možete da zamislite situaciju u kojoj je, na primer, na sudu dokazano da su igrači Mančester junajteda, Arsenala, Čelsija i Liverpula nameštali utakmice, ali im je potom omogućeno da nastave da igraju fudbal kao da se ništa nije dogodilo? Da li bi to bio neviđeni skandal?

Upravo to se dešava u Turskoj, a u srcu mreže korupcije je Fenerbahče, iako nije jedini klub čije ruke su prljave. Dokazano je da je u sezoni 2010/2011. korupcija išla do predsedničkog nivoa ne samo u Feneru, već i Bešiktašu, Sivasporu i Manisi, kao i da su mnogi drugi klubovi i igrači bili umešani u najmanje jedan namešten meč. I pored svega toga većina njih se i dalje bavi fudbalom.

Sa nekoliko kolega pokrenuo sam kampanju za čist turski fudbal. Naš Savez to ne želi da učini, iako bi po nalogu UEFA morao. Mi se zalažemo kod evropske i svetske "kuće fudbala" da dok se stvari ne isteraju na čistac nijedan turski klub, niti reprezentacija, ne igra međunarodne mečeve.

Dakle, bez Turske u kvalifikacijama za EURO 2014! Bez Galatasaraja u Ligi šampiona! Bez turskih klubova u Evropi, jer, da se ne lažemo, naš fudbal je pokvaren do srži.

U suštini mi tražimo samo jedno – da UEFA primeni svoje propise i primora FS Turske da izbaci iz lige klubove koji su nameštali utakmice. Uostalom, makedonska Pobeda i grčki Olimpijakos Volos izbačeni su iz svojih liga u istim slučajevima. Zašto se to ne primenjuje u Turskoj? Dakle, tražimo poštovanje propisa, ništa više od toga. Na kraju krajeva, upravo je UEFA tužila Fenerbahče i Bešiktaš, proglasila ih krivim za nameštanje i izbacila ih iz evropskih takmičenja na nekoliko godina. Najvažnije od svega je da u propisima FS Turske, kao i UEFA i FIFA, precizno stoji da je kazna za nameštanje mečeva izbacivanje iz lige. Zašto se to nije dogodilo? Ko koga štiti i zbog čega?

ANATOMIJA SKANDALA

Fenerbahče je leta 2011. bio u centru užasne afere, optužen da je u prolećnom delu šampionata namestio 12 utakmica i tako, uz čak 16 pobeda u poslednjih 17 kola, stigao do šampionske titule. Policija je ubrzo uhapsila više zvaničnika, na čelu sa predsednikom Fenera Azizom Jildirimom (još uvek na tom mestu!), a podigla je i optužnice protiv nekoliko igrača, trenera i menadžera. Posle godinu dana suđenja proglašeno je krivim više od 20 klupskih zvaničnika i fudbalera.

Pomenuću da su optuživani i zatvorske kazne dobili iz Fenerbahčea još potpredsednici Šekip Mosturoglu i Ilhan Ekšioglu, direktor Aleadin Jildirim, finansijski direktor Tamer Jelkovan, klupski pravnik Sami Dinč, sportski direktor Džemil Turan, ali i ljudi iz drugih timova – predsednik Sivaspora Meknun Otjakmaz, član UO Sivasa Ahmet Čelebi, trener Eskišehira Bulent Ujgun...

Kako se nameštalo? Neću vas daviti detaljima, jer su opisani na hiljadama stranica u materijalima tužioca i sudskim transkriptima. Evo recimo zvanične izjave na sudu igrača Ibrahima Akina:
"Menadžer me je pozvao na ručak u restoran Big Šefs, tri dana pred utakmicu. Rekao mi je da mi je Fenerbahče ponudio 100.000 dolara da ne postignem gol, tačnije da se uopšte ne trudim. U početku mi se to uopšte nije svidelo i odbio sam. Usledio je potom novi zahtev mog menadžera, a ja sam mu rekao da, kada već u Feneru toliko insistiraju, umesto 100.000 dolara plate 100.000 evra."

Akinov slučaj je samo jedan od mnogih...

Situacija je postala čudna kada je turski Parlament odjednom promenio stavke u Krivičnom zakonu koji se odnosi na sport (član 6.222). Prvo su umanjene propisane kazne, što je mnogima dalo „karte za izlazak iz zatvora“, kao u igri Monopol. Uz političke i medijske pritiske promenjen je zakon u smislu da je odgovornost pojedinaca (igrači, treneri, čelnici klubova) i pravnih subjekata za koje rade (klubovi) potpuno razdvojena, što je naravno išlo naruku timovima čiji su ljudi osuđeni. S druge strane UEFA se godinama obračunavala s Fenerom i Bešiktašom na sudu i na kraju ih izbacila iz evropskih takmičenja.

PREMIJER ERDOGAN UMEŠAO PRSTE?

Fudbalska javnost u Turskoj je očekivala da će UEFA pokazati doslednost u primeni „nulte tolerancije“ na nameštanje mečeva kojom se diči, odnosno da će narediti FS Turske da izbaci Fenerbahče, Bešiktaš i ostale iz lige. Đani Infantino, gensek UEFA i njen predsednik Mišel Platini više puta su istakli da FS Turske nije izrekao odgovarajuće kazne i da će vršiti pritisak da se to učini. Od toga nije bilo ništa... Sećate se verovatno da su klubovi u sličnim situacijama izbacivani iz lige, a najpoznatiji su primeri Juventusa i Olimpik Marselja. Zašto onda UEFA nije reagovala u Turskoj?

Nedavno smo izgleda dobili odgovor na ovo pitanje, kada je u javnost procurio snimak razgovora turskog premijera Redžepa Erdogana i nepoznatog lica. Jasno se čuje kako najmoćniji čovek Turske tvrdi da nije uspeo da „izvuče“ Fener od kazne UEFA, ali da ga je spasao ispadanja iz Superliga zahvaljujući zemljaku i prijatelju Senesu Erziku, inače potpredsedniku UEFA!

Veliki deo fudbalske Evrope i sveta je u zabludi, jer na prvi pogled izgleda da je skandal oko nameštanja mečeva u Turskoj isteran na čistac na pravi način – policijska istraga, hapšenja, suđenja i kazne. Ali prava je istina je da je ova farsa strašno uzdrmala veru svih Turaka, posebno ljubitelja fudbala, da ovde uopšte postoji pravna država. Naš fudbal je ostao pokvaren do srži.

Na kraju svega Fenerbahče ostaje u našoj elitnoj ligi. Da budemo precizni ostao je na vrhu Superliga. Takozvana "„nulta tolerancija" UEFA na nameštanje mečeva deluje kao obična nula, barem u Turskoj. Izgleda da veliki klubovi mogu da se izvuku za „ubistvo“ i da se ne igra pošteno.

Turski navijači se i dalje sa punim pravom pitaju da li i dalje gledaju fudbal ili jednu veliku pozorišnu farsu.

OSUĐENI, A SLOBODNI!

IBRAHIM AKIN

• Kada je izbio skandal bio je igrač Istanbula BB. Trenutno služi suspenziju od tri godine, ali nekako – ne pitajte kako, jer to niko zvanično ne ume da objasni – i dalje ima ugovor sa Gazijantepom koji mu se redovno isplaćuje! Namerava da se dogodine vrati fudbalu.

KORDŽAN ČELIKAJ

• Bio je i ostao golman Sivaspora, bez obzira što bi trebalo da služi zatvorsku kaznu! U vreme skandala branio je za Sivas kao pozajmljeni igrač Bešiktaša, a instrukcije je tada dobijao direktno iz Istanbula. Njegovi razgovori s nalogodavcima su bili važan deo dokaznog postupka.

MEHMET JILDIZ

• U vreme afere fudbaler Sivaspora i Karabukspora, a isto je kao i Čelikaj dobio zatvorsku kaznu. Već pogađate da je i on na slobodi, a sada je napadač drugoligaša Mersina, kluba koji je žestoko ukaljao ime u slučaju nameštanja utakmica u sezoni 2011/2012.

GOKČEK VEDERSON

Brazilac sa turskim pasošem je u vreme skandala igrao za Bursaspor. Dobio je suspenziju i pet meseci zatvora, ali nije služio ni dan kazne, iako je dokazano da je uzeo novac od Fenerbahčea, inače svog bivšeg kluba. Sada „najnormalnije“ igra za Antaliju.

UMIT KARAN

• Dobio je samo sedam meseci suspenzije zbog nameštanja u vreme kada je igrao za Eskišehirspor. Posle izricanja kazne odlučio je da završi igračku karijeru, a sada zarađuje kao TV komentator. Vrlo često i na državnoj televiziji, što je neverovatan paradoks.

ISKENDER ALIN

• Jula 2011. dobio je kaznu od godinu dana zatvora, ali je uložio žalbu. Već januara 2012. je pomilovan, a u međuvremenu uopšte nije prekidao karijeru. Sada je napadač, zamenik kapitena i jedan od najboljih igrača drugoligaša Boluspora.

Piše: Ender Kujumdžu, novinar iz Istanbula