Cunami koji preti evropskom fudbalu! Kineski Zmaj je spremio munje

Početak nove godine je prethodnih značio i početak prelaznog roka kojim su se radovali navijači i ljubitelji fudbala širom Evrope. Pogotovo pristalice najbogatijih klubova iz najboljih liga. Kažemo "bio je" jer navijači Mančestera, Reala, Milana, Bajerna, Liverpula i ostalih ove godine neće uživati u centralnim ulogama svojih klubova na zimskoj fudbalskoj pijaci.

Taj primat i privilegija su preuzeli Kinezi! Najavili su to prošle zime velikim transferima Tešeire, Džeksona Martineza, Ramiresa, Guarina, Lavecija, potom nastavili letos sa Hulkom i Gracijonom Peleom... A ove zime će brutalno bogati kineski klubovi zagospodariti zimskim prelaznim rokom. Koji je za njihove klubove zapravo letnji jer se spremaju za početak nove sezone.

Kako? Odakle? Ko? Zašto?

Na ova pitanja fudbalska planeta sve više traži odgovore i pokušava da nekom zdravom logikom razume vesti koje svakodnevno dolaze iz Kine. Ali teško da tu ima logike. Ostaje samo da čitamo i dižemo obrve.

NOĆNA MORA DONALDA TRAMPA I EVROPSKOG FUDBALA - SI ĐINPING

Ugledni svetski mediji poput Njujork Tajmsa ili Gardijana su dali celoj priči sociološko-politički ugao. Sportska javnost u Evropi i dalje skeptično vrti glavom dok u neverici guta knedle gledajući neverovatne transfere i sumanute pare koje Kinezi plaćaju za svetske zvezde koje su daleko od jeseni karijere. Kinezi se više ne zadovoljavaju isluženim imenima i marketinškim trikovima. Bogato plaćaju, ali traže od Evropljana i pretežno Južnoamerikanaca da za taj ogroman novac donesu svoju fudbalsku magiju i prenesu je na veoma netalentovanu naciju za fudbal.

Da li je ovo što rade Kinezi pošteno? U vrhunskom fudbalu odavno nema te kategorije. Da li je bilo pošteno ono što su radili Silvio Berluskoni, Bernar Tapi, familije Morati, Anjeli, Tanci, španski monarsi iz Madrida, katalonska sekta iz Barselone... da li je pošteno ono što Bajern radi konkurenciji u Bundesligi? Ili to što neki VBA i Stouk imaju toliko novca da dovode pojačanja od 20.000.000 evra? Da li je pošteno to što je Roman Abramovič napravio sa Čelsijem? Da li je normalno ono što radi Mančester Junajted?

Zato i Kinezi imaju pravo na svoj planove, svoje želje i snove. Koliko god se nama u Evropi ne sviđalo, imaju pravo da nam kidnapuju fudbal. Ali svi se potajno nadamo da se to neće desiti...

Primat u Aziji su preuzeli sa Gvangdžou Evergrandeom koji je utabao stazu milijarderima u kineskom fudbalu, a sledeći cilj je planeta. Makar je takav plan. A kada Kinezi nešto zarctaju na polju ekonomije i biznisa, onda to obično i ostvare. Poslednjih godina kineska ekonomija je napredovala divljim tempom i tako stala na žulj američkim gospodarima sveta. Sa najvećim brojem milijardera na svetu, Kina je preuzela ulogu ekomonskog lidera (prema izveštaju MMF-a) od SAD zbog čega je bila jedna od glavnih tema Donalda Trampa u predizbornoj kampanji. On je obećavao velike poreske stope i carine za kineske kompanije kako bi zauzdao ekonomskog Tigra sa Dalekog istoka.

S obzirom da fudbal odavno nije samo sport, već i vrlo ozbiljan biznis, u planu kineskog ekonomskog buma je zacrtana i bitna uloga u najvažnijoj sporednoj stvari na svetu. Predsednik Si Đinping je veliki ljubitelj fudbala i lično on stoji iza desetogodišnjeg plana (2015 - 2025) da se multiplicira vrednost kineske sportske ekonomije bazirane na državnim i privatnim investicijama u fudbalu. Si Đinping je naredio stvaranje 100.000 kineskih fudbalera, otvaranje 20.000 fudbalskih škola i 70.000 terena do 2020. godine. Konačan plan je da do 2050. godine Kina bude fudbalska sila broj jedan i da 50.000.000 malih i odraslih Kineza igra fudbal.

Da bi se ta baza razvila, pored finansijskog je potreban i sportski vetar u leđa. A gde ćete bolji pelcer od dovođenja svetskih fudbalskih zvezda koje će animirati milione malih Kineza da vredno treniraju, uče i na kraju postanu ponos nacije kao što su to gimnastičari, stonoteniseri, skakači u vodu... Kina je u mnogim stvarima među globalnim liderima, pa misli da to može da postane i u fudbalu. Ali tradicija, talenat i fudbalska kultura ipak ne mogu da se kupe zbog čega će Kinezi morati da preskaču razrede u Đinpingovom megalomanskom poduhvatu.

Kinesko stanovništvo voli fudbal i voli ono najbolje što nudi svetski fudbal. Spremno je i da plati za taj ugođaj, a s obzirom na brojnost, nije ni čudo što je dalekoistočno tržiše rudnik marketinških poduhvata Mančester Junajteda, Real Madrida, Liverpula, Barselone, Milana, Intera... Inter ima manje od 4.000.000 navijača u Italiji, ali oni ne mogu da klubu donesu zaradu u perspektivi kao što to može 10.000.000 kineskih ljubitelja Nerazura koji niču kao pečurke.

ŽIVA, ĐORA, KOSAN... KLEO!

Kinezi su dugo bili nezainteresovani za fudbal i okrenuti bazičnom sportu. Tek krajem prošlog veka u ulozi misionara najpopularnijeg sporta na svetu put Dalekog istoka su krenuli Srbi. Kineze su fudbalu pročeli da podučavaju Milan Živadinović, Milovan Đorić, Slobodan Santrač, Ljupko Petrović, Ilija Petković, Milorad Kosanović... I nisu ih naučili ništa. Ipak su to trenerska imena za koja nije bilo mesta u ozbiljnom evropskom fudbalu. Sledili su ih igrači poput Bjegovića, Škorića, Pažina, Matijaševića, Pantelića, Zorića, Zimonjića... Takođe klasa fudbalera koja je bila dobra za ovdašnje uslove, ali nedovoljno kvalitetna za evropski fudbal. Ali su mogli da zarade više u Kini nego ovde. Uz Brazilce, Srbi su bili najbrojnija kolonija stranaca u kineskom fudbalu i doprineli su nekom minimalnom napretku. Kada je Bora Milutinović uspeo da odvede Kinu na prvi Mondijal, delovalo je da je to početak nove ere, ali su se stvari vrlo brzo vratile na svoje mesto. Kina je doživela debakl na Mondijalu 2002. godine, nije lansirala nijednog ozbiljnog igrača i nije ni prišla arhineprijateljima poput Japana ili Južne Koreje.

I dalje su srpski treneri i fudbaleri odlazili u Kinu, ali tamošnji fudbal nije napredovao. Sve dok neko nije rešio da uloži ozbiljniji novac. Za početak prvog fudbalskog buma u Kini možda bismo mogli da uzmemo još jedan događaj vezan za ovdašnji fudbal. Januar je 2011, a jedan od ponajboljih stranaca koji su igrali u srpskom fudbalu je postao najkuplji igrač u istoriji Kine. Reč je o Kleu za kojeg je Gvangdžou Evergande platio obeštećenje 4.000.000 evra.

Već sledeće zime stiže šokantna vest na globalnom nivou. Kleov klub je doveo Darija Konku, najboljeg igrača brazilskog prvenstva, plejmejkera plemenitog kova kojeg bi raširenih ruku dočekali mnogi u Evropi. Gvangžu ga je učinio najplaćenijim na svetu posle Mesija i Ronalda sa ugovorom od 10.400.000 evra godišnje. To je već bio popriličan šok.

Gvangdžouov primer su poćeli da slede još neki klubovi i još neke ozbiljne kompanije. Krenula je trka kineskih bogataša i upumpavanje miliona u fudbal. Prelazni rok u sezoni 2012/13 je bio težak 65.000.000 evra (samo za obeštećenja) sa dolascima Bariosa, Elkesona, Misimovića, Oroa, prelazni rok 2013/14 je koštao 92.000.000 evra za kupovinu novajlija poput Dijamantija, Montilja, Đilardina, Vagnera Lova, u sezoni 2014/15 je potrošeno 150.000.000 na ekupvinu novajlija...

DROGBA, ANELKA, KANUTE... POLICIJA, RACIJA, REAKCIJA!

Posle Klea i Konke su stigli Drogba, Anelka, Keita, Kanute, Jakubu... Srbe i ispodprosečne Brazilce su početkom ove decenije zamenili luksuzni Afrikanci. Ali ispostavilo se da baš i nisu dobili ono što im je obećano, usledile su tužbe, uvrede, prozivke... Šamar kineskom ugledu i državi!

Si Đinping izdaje naredbu da se fudbal očisti. Momentalno!

U velikoj akciji policije i tužilaštva udareno je u temelje korupcije u kineskom fudbalu. Uhapšeno je preko 30 fudbalera, preko 50 funkcionera, sudija, finansijera... Nije poznato kako su prošla suđenja, ali s obzirom na kineske zakone protiv korpucije, zamišljamo ih na nekim nimalo prijatnim mestima u ovom trenutku. Deluje kao divan recept za korumpirane fudbalske sredine, zar ne?

Državni vrh je naredio da se fudbalu pristupi ozbiljnije i da se otklone problemi nameštanja mečeva, neispunjenih ugovornih obaveza, ilegalnog klađenja... Bio je to zapravo početak pravog fudbalskog buma! U klubove ulaze ozbiljne face i kompanije. I ozbiljan novac!

Profilisala se grupa od nekoliko bogatih klubova koji imaju ogromnu finansijsku moć i drugi deo koji je većinski, koji i dalje ima taman toliko novca da dovodi prosečne brazilske, srpske ili afričke fudbalere.

Najbogatiji kineski klubovi su zapravo miks državnog i privatnog kapitala. Nije teško pretpostaviti da je nekom milijarderu mnogo isplativije da uloži desetine (stotine miliona evra) u fudbal i da zadrži monopol u građevinskom, bankarskom ili energetskom sektoru, nego da ga država uzme na zub i da ga na legtiman način skine sa liderskog mesta na najvećem svetskom tržištu. Naravno, biznismeni koji ulažu u fudbal svi odreda poručuju da su veliki zaljubljenici u ovaj sport. Iako neki od njih i po godinu dana ne pogledaju utakmicu svog kluba ili čak i ne upoznaju skupo plaćeno pojačanje. Doduše, jedna stvar im je bitna. Da pobeđuju u duelima sa klubovima koji su u vlasništvu rivalskih biznismena iz istog sektora. Takve pobede donose igračima i trenerima masne bonuse.

Vrlo je drastična razlika između grupe od sedam bogatih klubova i ostatka lige. Jedini neodređen i specifičan je Gvangžu R&F našeg Dragana Stojakovića Piksija koji finansijski ne može da parira bogatima, ali je ujedno i nadmoćniji u odnosu na ostatak lige. Zato je šesto mesto Piksijevog kluba u prošloj sezoni priličan uspeh jer je iza sebe ostavio mnogo bogatije Hebej i Šandong.

PRAVILA CUNAMIJA

Bogatu sedmorku čine pomenuti Hebej, Šandong, Šangaj SIPG, Šangaj Šenhua, Gvangdžou Evergrande, Peking Guan i Đengsu Suning. Oni su cunami koji će ove zime da protutnji fudbalskom pijacom. Novac im nije problem, imaju ga koliko hoće. Kinezi žele vrhunske strance, ali samo kao primere i učitelje koji će pokrenuti domaće igrače. Ne idu istim putem kao Englezi u čijoj ligi su stranci ono najbolje, a reprezentacija je sve gora i gora. Kineski problem je limit stranaca. Dozvoljena su četiri stranca plus jedan koji je iz Azije ili Australije. Takođe, zabranjeno je dovođenje inostranih golmana.

Domaći fudbaleri su jako lošeg kvaliteta i zato su oni koji nešto vrede pravi luksuz. Bi, Jin, Žang Sun su imena koja vam ništa ne znače. Ali svaki od njih je plaćen po desetak miliona evra. Jer spadaju u retku grupu domaćih fudbalera koji imaju neki kvalitet. Takvi igrači su suvo zlato zbog ograničenja broja stranaca i teže ih je kupiti nego neka mnogo poznatija imena iz Južne Amerike ili Evrope. A potpuni luksuz predstavljaju solidni domaći golmani. Takođe, preplaćuju se i fudbaleri iz Južne Koreje ili Australije koji mogu da zauzmu mesto tog jednog "azijskog stranca". Koriste se i rupe u zakonima, pa je turski štoper Ersan Gulum bonus stranac zbog australijskog pasoša. Brazilski vezista Žusilej je takođe bonus stranac iz Azije jer ima palestinsko poreklo i pasoš.

Četiri mesta za prave strance se pažljivo čuvaju i biraju. Često se dešava da stranac bude isplaćen godinu ili dve pre isteka ugovora kako bi otišao i oslobodio mesto jer na njegovo mesto dolazi još skuplji i bolji. Tako je Nenad Milijaš otišao iz Hebeja godinu dana pre isteka ugovora kako bi oslobodio mesto za Lavecija, Kakutu, Mbiju, Žervinja.

Kinezi uglavnom dovode južnoameričke fudbalere koji žrtvuju velike karijere kako bi se što bolje finansijski obezbedili. Brazilci su najbrojniji, a među njima su i reprezentativci poput Hulka, Renata Augusta, Tešeire, Ralfa, Paulinja, Žila, Ramiresa, sada i Oskara. Uostalom, Dijego Tardeli je došao u Kinu kao prvi centarfor reprezentacije Brazila?! Čak nije pravilo da odlaskom u Kinu, Brazilci žrtvuju karijere. Na prethodnom spisku Brazila su bila trojica reprezentativaca iz kineskih klubova (Žil, Augusto i Paulinjo), a još trojica su povremeni (Hulk, Oskar i Tešeira). Razlog za masovnu migraciju Brazilaca u Kini je pre svega finansijske prirode. A osim novca, Kinezi koriste i ostale mehanizme da namame Brazilce. Dovode najbolje brazilske trenere poput Menezesa, Skolarija, Luksemburga... U transferima posreduju najmoćniji brazilski agenti poput Žilmara Rinaldija ili Vagnera Ribeira. Što se Argentinaca tiče, posle Konke je stigao Laveci, a za njim i Tevez koji je postao najplaćeniji igrač svih vremena. Bogatih sedam klubova planira još velikih imena...

VELIKA SEDMORKA

ŠANGAJ ŠENHUA - Ovo je klub koji je Karlosa Teveza učinio najplaćenijim igračem svih vremena i izazvao nevericu u celom svetu. I tek će da šokira! Madridska štampa tvrdi da upravo oni stoje iza ponude od 300.000.000 evra Real Madridu i 150.000.000 evra Kristijanu Ronaldu. Nekada su ih trenirali Ljupko Petrović i Ilija Petković, danas ih vodi Gus Pojet. Kapiten je nekada velika nada Kolumbije i Rasinga - Đovani Moreno. Igrač koji je morao da završi u Evropi. Tu su još Demba Ba i Obafemi Martins. Jedan od njih, a možda i obojica će ove zime ustupiti mesta nekim zvučnijim i skupljim imenima. Šangaj je samo tri puta bio prvak i jedan je od najkontroverznijih kineskih klubova zbog skandala oko nameštanja mečeva posle kojeg im je jedna titula oduzeta. Pare su ušle 2014. kada je kompanija Grinlend postala valsnik kluba. Reč je o najmoćnijoj kompaniji na svetu u trgovini nekretninama čija vrednost iznosi 58.000.000.000 dolara. I slovima: pedeset i osam milijardi!Većinski vlasnici Grinlenda su Vlada Šangaja u bivši i sadašnji radnici. Najavljuje se da je sledeća meta Šangaja - Anhel di Marija.

ŠANGAJ SIPG - Skraćenica SIPG znači Shangai Inetrantional Port Group. Reč je o kompaniji koja je ekskluzivni operater u svim javnim terminalima šangajske luke. Sada pretpostavite, šta znači biti monopolista u najvećoj luci na svetu. I zamislite kakva je to fabrika novca. I ovde je većinski vlasnik kompanije lokalna samopurava. Dakle, država. Pomenuta kompanija je pre tri godine ušla u klub sa velikim parama i od tada Šangaj SIPG nemilice troši. Prvo su doveli Svena Gorana Eriksona za monstruoznu platu od 15.000.000 evra godišnje. Posle dve godine, Šveđanin je otišao i nasledio da ge je Andre Viljas Boas za 12.000.000 evra po sezoni po čemu je jedan od pet najplaćenijih trenera na svetu. Još veće pare Šangaj SIPG daje za igrače. Počelo je kada su doveli Darija Konku za 10.000.000 evra po sezoni. Potom su angažovali Asamou Đana za ludačku platu od skoro 15.000.000 evra godišnje, pa su od Šangaj Šenhue kupili Elkesona za 18.000.000 evra. Ali to ne zadovolja njihove gigantske apetite pa su rešili da dovedu još veća imena i odreknu se nekih od gore pomenutih. Đan je već otišao, a ovih dana će Konka. Prošlog leta su Zenitu platili 58.500.000 evra za Hulka, a Brazilac je dobio brutalan ugovor od 20.000.000 evra godišnje. Ni tu nije kraj! Ove zime su izazvali zemljotres kada su Oskara platili Čelsiju 71.000.000 evra, a Brazilca učinili plaćenijim od Ronalda i Mesija. I ne zaustavljaju se... Sledeći je Aksel Vitsel za čiji transfer (obeštećenje i plata za četiri i po godine) su spremni za da izdvoje 101.000.000 evra! Šangaj SIPG je klub koji demonstrira najveću silu na fudbalskoj pijaci...

GVANGDŽOU EVERGRANDE  - Gigant broj jedan kineskog fudbala! Počelo je 2010. kada je Evergrande grupa postala vlasnik kluba. Reč je o drugoj najvećoj kineskoj kompaniji za trgovinu nekretninima. Njen gazda je osmi najbogatiji Kinez. Kompanija se poslednjih godina raširila i na druge vrste biznisa. Bave se izgradnjom solarnih panela, imaju farme svinja, poljoprivredne projekte, bave se i proizvdnjom dečije hrane... Zgrću milijarde! Prvi su krenuli sa upumpavanjem velikog novca u kineski fudbal, doveli su Marčela Lipija pre četiri godine, dovodili su Klea, Konku, Barijosa, Elkesona, Dijamantija, Đilardina... Osam godina zaredom su prvaci Kine, a imaju i dve titule šampiona Azije. Kako su rasli i osvajali titule, tako su dovodili i sve skuplje i atraktivnije igrače poput Paulinja iz Totenhema, najboljeg igrača brazilskog prvenstva Rikarda Gulara i prošle zime Džeksona Martineza za 42.000.000 evra. Kolumbijac je tada bio među 10 igrača na svetu sa najvećim platama. Ključ uspeha je u tom što su pre konkurencije pokupili najbolje kineske igrače. Koliko je ovo veliki projekat, najbolje govori to što je Evergrande grupa pre dve godine prodala 40 odsto udela u vlasničkoj strukturi Alibaba grupi, svetskom lideru u trgovini na internetu. Reč je o kompaniji koja vredi 212.000.000.000 evra! Šta više reći? Za razliku od šangajskih bogataša, Gvangdžou posluje tiho i onda odjednom ispali transfer bombu. Sledeće mete su im Džon Teri i Sesk Fabregas.

ĐENGSU SUNING - Pre godinu i kusur dana Đengsu je prešao u vlasništvo kompanije Suninga. Još jednog gigianta na polju trgovine i jedne od najmoćnijih firmi na svetu. Suning je treća najmoćnija kompanija u Kini. Nekoliko dana po preuzimanju Đengusa, odmah su napravili najveći transfer u istoriji Kine kada su doveli Aleksa Tešeiru za 50.000.000 evra i tako osujetili planove premijerligaških velikana da dovedu sjajnog Brazilca. Ubrzo je Suning zakoračio i u evropskih fudbal pošto je postao većinski vlasnik Intera, a engleskoj Premijer ligi je platio 670.000.000 evra za prava prenosa premijerligaških mečeva u Kini, u naredne tri godine. To je najveći ugovor svih vremena o TV pravima za Premijer ligu van Evrope. Samo jedan od dokaza Suningove moći. Posle Tešeire su doveli i Ramiresa iz Čelsija, a s nestrpljenjem se očekuje ko će biti sledeće veliko pojačanje Đengsua jer imaju još dva slobodna mesta za strance.

PEKING GUAM - Klub iz prestonice je projekat koji uprkos ogromnim finansijskim sredstvima još ne postiže očekivane rezultate. Nekada ga je trenirao Milovan Đorić, u njihovom dresu je žario i palio Branko Jelić, a danas se vrednost kluba procenjuje na 180.000.000 dolara po čemu je drugi u Kini. Vlasnik je kompanija CITIC Guan, deo CITIC grupe, državnog giganta u sektorima trgovine, teške industrije, nekretnina, bankarstva... Ovo je jedna od najmoćnijih kompanija na svetu. Uglavnom su u vrhu, ali nikako da prekinu domainaciju Gvangdžoua. Ptrošle zime su doveli reprezentativca i najboljeg igrača brazilskog prvenstva Renata Augusta, kao i Buraka Jilmaza iz Galatasaraja. Letos su ponudili Ardi Turanu 50.000.000 evra, ali ih je on odbio. Od ovog kluba se očekuje da napravi zemljotres ovog januara.

ŠANDONG LUNENG - Najslavniji dani ovog kluba su vezani za trenerski mandat Ljubiše Tumbakovića sa kojim su osvojili dve od tri titule prvaka Kine. Kasnije je tamo radio i Radomir Antić, bivši i sadašnji selektori Brazila, Menezes i Kuka, Holanđanin Ten Kate, a trenutno ih trenira Feliks Magat. Vlasnik kluba je Šandong Luneng Grupa koja je jedan od najvećih protizvođača struje u Kini i deo državne State Grid korporacije koja je najveći proizvođač električne energije na svetu. Ne treba dalje detaljisati o bogatstvu i moći Šandongovih vlasnika. Ali da novac ne znači sve, najbolji dokaz je Šandongova prethodna sezona. Pretprošlu su završili na trećem mestu, doveli sjajnog brazilskog defanzivca Žila, potom kupili Papisa Sisea, na kraju učinili Gracijana Pelea jednim od najbogatijih fudbalera planete i onda su sezonu završili na katastrofalnom 14. mestu i jedva izbegli ispadanje. Jedini bogati klub u Kini koji je došao u takvu situaciju... Takva situacija više ne sme da se ponovi i zato očekujte transfer-bombe iz Šandonga.

HEBEJ - Hebej je "skorojević" među gigantima, ako se to tako može nazvati. Prošle godine su prvi put ušli u prvu ligu. Pet godina posle nastanka kluba. Iako mlad klub, imaju ogormne apetite. Dok su bili drugoligaši, vodio ih je Radomir Antić, a sada je na klupi Manuel Pelegrini sa jednom od najvećih trenerskih plata na svetu. Šuška se da je Pelegriniju za sledeći januaru obećano 150.000.000 evra za pojačanja. Pare nisu problem jer je vlasnik kluba jedna od najvećih građevinskih firmi u Kini. Ostrvski mediji su nedavno lansirali senzacionalnu vest da će Hebej biti prvi kineski klub koji će krenuti u napad na Lea Mesija i da su za dovođenje Argentinca spremili čak pola milijarde evra! Prošle zime su doveli Lavecija, Mbiju, kakutu, Žervinja... To je samo početak za ovaj ludački amibiciozan i bezobrazno bogat klub.

Pomenutih sedam klubova će u sledećih mesec dana drmati svetskom fudbalskom pijacom. Ali obratite pažnju na još jedno ime. Novopečeni prvoligaš Tjanđin Kvanžan je spremio paklene planove. Još kao drugoligaši su prošle zime doveli Luisa Fabijana, Žadsona i veliku nadu brazilskog fudbala Žuvenaja. Sada žele još ozbiljnija imena i spremili su 40.000.000 evra za Nikolu Kalinića, Edinsonu Kavaniju nude 20.000.000 evra po sezoni, a sa klupe ih vodi Fabio Kanavaro. Ko zna koje još mete su označili...

Velika imena koja bi ove zime mogla put Kine su Pastore, Banega, Fabregas, Runi, Teri, Sančez, Arda, Vitsel, Jaja Ture... Kineski Zmaj najavljuje vruć januar u Evropi. Projekat je odavno  počeo, cilj je postavljen visoko. Fudbalskoj Evropi ostaje da škrguće zubima i mrmlja sebi u bradu dok Kinezi jednog po jednog dovode igrače koji su dizali publiku na noge u Ligi šampiona, Premijer ligi, Seriji A... 

(FOTO: Action images)