Bogu pod oblake

Ne, momak iz Mursije nije ponižen, ali je nadigran. Nadmudren. S druge strane morao je da bude superkompjuter oličen u fizičkoj pojavi Novaka Đokovića koji je u stanju i najmanji dašak pozitivnog vetra i energije, da pretvori u pravu buru za protivnika. Čak i svoj hendikep da pretvori u dobitak, na samo njemu znan način. Kako kaže, da završi bitku s jednom i po nogom.

Ipak, Novak Đoković je neko ko je u kasnim tridesetim godinama, iako prkosi zakonima logike i prirode. Njegovi protivnici uvek se nadaju da je došao do kraja, govore "to je to, sad ne može više", ali poput Alkarasa, uvek ostanu zabezeknuti kada na kraju mečeva, za koje počinju da veruju da su ih dobili, ostanu praznih šaka.

Nije više ni važno da li je Alkaras, u jednoj pauzi između gemova, vukao desnu nogu imitirajući Đokovića. Dok je Novak i dalje mirno sedeo u stolici i koncentrisao se na naredni poen, Španac je i tim gestom pokazao da mu se Novak sa svojom povredom, uvukao pod kožu. I izbio iz njega ritam dotadašnje igre!

Neke australijske kolege, a bogami i Džon Mekinro, podsetili su na brojne mečeve iz Novakove ere kada se Srbin tokom mečeva povređivao, pa na kraju, kao iz kakve novozavetne priče, neočekivano vaskrsavao. Ima i onih koji su celoj toj Novakovoj umetnosti istrajavanja i preživljavanja na terenu, dali i ime - "taktička povreda".

NOVAK ĐOKOVIĆ OSVAJA TURNIR (KVOTA U MOZZARTU 4,00)

Novak jednostavno time okupira misli protivnika i samim tim ga izbaci iz dotadašnjeg ritma, iz zone komfora, natera ga da nesvesno skrene na drugi kolosek i ne razmišlja o narednom poenu, gemu, taktici, udarcu. Poput kakvog magneta, prilepi za sebe misli protivnika i uhvati ga onda pod svoje. To se desilo i Alkarasu, kojem je ostalo samo da se gorko nasmeje na kraju još jedne izgubljene epizode u okršajima sa Novakom.

Đoković je pre meča sa mlađanim Špancem rekao kako će sa novim trenerskim guruom, Endijem Marijem, razraditi do detalja neke mane igre Alkarasa na betonu. Vidite, i ta izjava nije bila slučajna, jer kod Novaka nema slučajnosti. Sve je to vešto sračunato da se kod protivnika usadi crv sumnje u sopstvene sposobnosti, da se unese nemir.

Novak Đoković (©Reuters)

Alkaras jeste radio na određenim elementima igre, posebno oko servisa, ali je protiv Novaka poprilično zaspao i zatajio na drugi servis protivnika. Novak mu ni u jednom trenutku nije dozvoljavao da uđe u ritam na riternu, često je miksovao i smanjio broj kikova, a slao nezgodne slajs servise u stranu, izbacujući ga sa terena. Čak je i Endi Rodik, specijalista za servis tokom karijere, primetio da je Đoković dobio meč pre svega u tom detalju - na drugi servis.
"Nije slao previše tih kikova. Nije mu dao platno. Kada ima vremena, on postaje umetnik. Kada ga nema, sve je nekako užurbano. To je kao da kažete umetniku da mora da završi sliku za 30 minuta, to nikako neće biti najbolja verzija. Đokovićev drugi servis je dobio meč, bez sumnje. Karlos je stajao visoko napred u terenu, a Novak ga je mnogo puta drugim servisima jednostavno izbacivao", primetio je Rodik.

Ali ostaje i dalje ta priča - Novakova butina (ili zadnja loža)? Kakvo će biti stanje u petak kada na drugoj strani bude neboder od Saše Zvereva? Koji će, znamo, ispaljivati rakete sa drugog sprata.

Novak u sredu nije trenirao, ali ne sumnjamo da je u dobrim rukama. Gebhard Fil Grič je sigurno dao jasan kondicioni plan. Bitan je oporavak. Miljan Amanović ima čudesne ruke koje narodski rečeno "dižu iz mrtvih". A tu je negde verovatno i Novakov melburnški saveznik, doktor Malkolm Huper, koji ima OksiMed kliniku, na koju je Novak rado dolazio ranije, posebno 2016. i 2017. Pa i 2021. kada je osvojio devetu titulu pobedom protiv Danila Medvedeva. I kada se tokom turnira mučio sa naprsnućem trbušnog mišića. U Novakovoj loži ili odmah iza nje viđan je i u prethodne dve godine. Dva dana za oporavak, znajući Novaka, to može biti dovoljno, osim ako stvar nije preterano ozbiljna.

Kako god bilo, jedno je izvesno - da bi se po 11. put upisao na listu pobednika Australijan Opena, Đoković će najverovatnije morati da uradi nešto što niko nije ranije - da pobedi trećeg, drugog i prvog nosioca na jednom grend slemu. Alkaras je štikliran. Zverev (drugi) je na redu. Kako je šampion Siner i aktuelni broj jedan leteo po terenu protiv Aleksa de Minora, biće da će Novak morati u slučaju pobede nad Nemcem da ide i na taj prvi stepenik. Po revanš za prošlogodišnje polufinale.

Desilo se u svetu tenisa da je jedan igrač dobio prva tri nosioca na jednom turniru, doduše ne tim redom, 3-2-1. Bilo je to u jesen 2007. godine, kada se turnir u Madridu igrao u dvorani i kada je sjajni Argentinac David Nalbandijan nanizao prvo drugog, pa trećeg, a na kraju i prvog nosioca, a njihova imena, prava "sitnica" - Rafael Nadal, Novak Đoković i Rodžer Federer!

Alkaras, Zverev i Siner se svakako još ne mogu težinski porediti sa tim teniskim galaktikosima, ali pred Novakom je opet jedinstvena misija i motiv, što je i te kako važno, sada kada je praktično sve osvojio i ostalo mu je da se bori samo sa brojkama i rekordima.

Dobio je dovoljno adrenalina i motiva i sa tribina (standardni provokatori) i iz medija (slučaj voditelja Džonsa sa Kanala 9). Ima toliko iskustva i koju god stranicu sopstvene istorije da okrene, može da izvuče mnogo toga. Ovo nisu bile retke situacije.

Srpski navijači u Melburnu (©Reuters)

Ili da pročita intervju koji je bivši broj jedan, Stefan Edberg, dao za "We are Tennis" koji dan pre početka Australijan opena, da bi samo video šta se još može preživeti da se dođe do titule.

Upitan koje je njegovo najveće dostignuće u karijeri, Viking iz Vestervika smatra da je to bilo osvajanje poslednje, šeste grend slem titule, na US Openu 1992.
"Igrao sam 1992. u finalu sa Samprasom. Ono što mnogo ljudi ne pamti je da sam u ponedeljak u osmini finala gubio 3:1 od Ričarda Krajičeka u petom setu i dobio ga potom. Onda četvrtfinale sa Ivanom Lendlom u sredu. Morali smo da prekinemo meč u ponoć i nastavimo u četvrtak. Gubio sam 4:2 u petom setu i uspeo sam nekako da pobedim. U subotu u polufinalu sam igrao protiv Majkla Čenga, dan pre finala. Igrali smo pet sati i 26 minuta! I opet sam u petom setu gubio sa 3:1 i na kraju pobedio. A morao sam sutradan da igram finale. Moj Bože, kako me je sve ujutro bolelo. Možete li da zamislite da igrate dan pre toga pet i po sati i onda da pobedite Samprasa u finalu? To je bilo najveće dostignuće", sumirao je Edberg priču o svojoj paklenoj epopeji.

Novak Đoković je svakim od svojih podviga, kada je povređene zadnje lože, ili trbušnog mišića (dva puta u Melburnu u poslednje četiri godine!), već prevazišao ovaj Edbergov podvig jer je to činio znatno stariji. Šveđaninu je tada bilo 26, a Novak je to radio u svojim tridesetim. I povređen. To je stepenik više!

Lepo je neko rekao da Novak zaista ne mora da uradi ama baš ništa više, i to neće promeniti ništa u tome kako će ostati upamćen. GOAT je već odavno sam sa tim okranskim vetrovima na vrhu planine.

Ali da stavi još koji kamen, na vrhu te jedinstvene piramide uspeha, ne bi bio na odmet. Da podseti pre svega sve koji su ga otpisali da će kraj žurke biti kada on označi znak za fajront. Posebno dole, na njegovom terenu, u Melburnu.

A onda neka svi Alkarasi, Sineri i ostali lovci krenu u poteru za njegovim rekordima. Kada budu gledali visoko gore, ka vrhu, ka koti 25. Trebaće im mnogo snage za takav uspon. Teniskom bogu pod oblake.

AUSTRALIJAN OPEN, POLUFINALE

Petak

Đoković (1,65) - Zverev (2,24)

Siner (1,10) - Šelton (6,90)

*** kvote su podložne promenama