Menjao je sve, osim sebe: Ima li Piksi šta još da ponudi Srbiji?

Za onu čarobnu lisabonsku noć – hvala. Za to što smo počeli ponovo da se radujemo lepoti igre – još više zahvalnosti. Za Mundijal u Kataru – nezaboravne uspomene, kako god da se završilo. Prvo mesto u Ligi nacija, gledali smo, nije da nismo. I radovali smo se. Ni upola doduše koliko istorijskom plasmanu na Evropsko prvenstvo posle četvrt veka.

Draganu Stojkoviću Piksiju, veliko hvala na svemu tome.

Problem je samo što se “zahvalnica“ u Srba uglavnom uručuje na rastanku, a ovaj trenutak deluje kao sasvim pogodan. Na stranu novi ugovor od 23. maja, sa stavkom koja kaže da će nas isti selektor voditi do 2026. godine. Posle svega viđenog u Nemačkoj tako nešto deluje nezamislivo. Ili bar nelogično.

Nije čak ni muka u tome što je selektor u raskoraku sa očekivanjima javnosti i što je zadovoljan time što mu ekipa nije izgledala kao “vreća za udaranje“. Muka je u tome što deluje da ćemo za dve godine i postati vreća za udaranje ako se ovako nastavi.

Kiseli osmeh kapitena Srbije: Ako pričaš iskreno, ispada da si ubio čoveka; zaslužio sam bolji tretman

Viđenje selektora Stojkovića: Video se napredak, ne pitajte mene o klauzulama u ugovoru

Jer da se ne lažemo, Srbija je još od te blistave noći u Lisabonu u velikoj regresiji. I toliko je korozija nagrizla da se čini da bi ekipa svakog časa mogla da se rasprši.

Nema više Piksijevih bombastičnih izjava, one ipak imaju ograničen rok trajanja. Ni autoritet imena više ne važi, jer traže se rešenja. U Nemačkoj ih Piksi nije imao. Ni kada je iz tima izostavio Dušana Tadića. Ni kasnije Sergeja Milinković Savića. Ni potom Dušana Vlahovića. Ni kada ih je sve vratio nazad na teren u paničnom i potpuno haotičnom, drugima verovatno i komičnom jurišu na taj jedan gol.

Usput je izgubio poverenje ekipe, to je već sasvim očigledno posle Tadićevih izjava, a mi baš nemamo igrača za razbacivanje. Izgubio je selektor i poverenje naroda, toliko da se već zaboravlja da je njegov mandat na klupi Orlova bio – uspešan. Svetsko i Evropsko prvenstvo, A divizija Lige nacija, uspeh za uspehom.

Nažalost, i greška za greškom. Nakupilo ih se toliko da ih ne vredi ni nabrajati. Ali ne vredi ni forsirati vezu koja više ne funkcioniše, a ova srpske reprezentacije i Dragana Stojkovića davno je proživela svoje najlepše dane.

Ma koliko Piksi odbijao da to prizna. Vreme preispitivanja odavno je prošlo. Ovo je sada već posledica.