Kiseli osmeh kapitena Srbije: Ako pričaš iskreno, ispada da si ubio čoveka; zaslužio sam bolji tretman

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Nemačke)

Mogu da mu zameraju što je zatalaso, uzburkao relativno mirnu vodu nakon poraza od Engleske kada nije bio starter. Ali i ko ne opravdava njegove "sporne" izjave od spremnosti i kvalitetu, teško da može da stavi ruku na srce i prećuti da Srbija takvog igrača nema, da bez njegovih plejmejkerskih sposobnosti nije u stanju, ne da stvori adekvatnu gol šansu, već da na taj isti gol šutne.

Čim je Dušan Tadić ušao protiv Danaca, nešto je počelo da se dešava na terenu, kreirao je nekoliko dana ranije šanse Orlovima protiv Slovenije, ali Srbija je prvenstvo završila kao najneefikasnija reprezentacija sa samo jednim postignutim golom.

Možda bi bilo drugačije da je kapiten, počeo protiv Engleske, te večeras sa trakom poveo Srbiju u okršaju sa Danskom. I možda će jednog dana, kada bude rekao da mu je dosta reprezentativnog fudbala, žaliti mnogi što ga više nema, kao što mnogi žale što ga i večeras, u odlučujućih 90 minuta nisu videli od starta.

Izašao je kapiten pred novinare posle teške noći kao što to uvek čini i ubrzo mu se na licu pojavio najkiseliji osmeh na svetu. Nakon pitanja da li je bio iznenađen što drugi put u tri utakmice nije bio starter.

"Ne znam šta bih rekao, ako kažeš nešto iskreno onda ispadne da si ubio čoveka. Najbolje da ništa ne pričam, jer niko ne razume šta hoću da kažem. Nije poenta Dušan Tadić, najbitnije je zajedništvo. Naravno da kao jedan od lidera želiš da preuzmeš odgovornost, da želiš da si uvek na terenu, da je ljudski. Mislim da se kod nas neke stvari okrenu, izvrnu, da ne ispadne kako treba, tako da mislim da ne treba biti iskren", rekao je Tadić.

Upitan da prokomentariše tretman na Evropskom prvenstvu, da kaže nešto na konto konstatacija koje je večeras analitičar Rade Bogdanović izneo u studiju RTS-a, da u Minhenu treba da se pozdravi sa reprezentacijom, upravo zbog tog tretmana, Tadić je nastavio. Razočaranje nije mogao da sakrije iako se trudio, pažljivo birao reči.

Pauza od dvadesetak sekundi, a onda...

"Mislim da sam zaslužio bolji tretman, da sam mogao da pružim mnogo više ekipi, jer ja sam timski igrač, nisam ja bitan uopšte u ovoj priči, bitno je šta donosiš na terenu. Mislim da sam mogao da pružim više da sam bio više na terenu. Evo gledam Hrvatsku, Modrića... On je stariji tri godine od mene i svaku utakmicu je od starta na terenu. Ali dobro, ja sam tu na terenu da igram koliko treba da igram, koliko mi se kaže da igram, ja ću da poštujem to i eto to je to. Videćemo za dalje, napravićemo analizu, pa ćemo videti šta i kako..."

Bilo je i nakon Slovenije novinarima koji su pratili Srbiju u Augzburgu prilično jasno da selektor sprema nekolicinu promena, pa i čitav eksperiment za finale grupne faze, ali žrtvovanje Tadića još jednom se ispostavilo kao hazarderski potez.

To je iznenadilo i samog kapitena.

"Nismo znali postavu do sat i po pred utakmicu, malo sam bio iznenađen, ali dobro, momci su tu, moraju da odgovore zahtevima i to je to", rekao je Tadić kratko se nadovezavši na novinarsko potpitanje o tome koliko je puta u karijeri imao situaciju da saznaš postavu na sat i po pred utakmicu: "Pa, ne baš puno puta"

Na kraju, saldo kapitena svodi se na nekih 170 i kusur minuta. A kako ih je on video...

"Sigurno uvek može bolje. Protiv Engleske sam za 30 minuta imao tu šansu koju sam namestio Joviću. Protiv Slovenije sam namestio četiri šanse, mogle su da budu dve ili tri asistencije. Ali posle one moje izjave, šta god da sam uradio bilo bi malo. Što je i realno jer sam ja na sebe preuzeo tu vrstu odgovornosti. I na ovoj utakmici, mislim da sam namestio nekoliko šansi, pokušao sve što je do mene da napravimo dobar rezultat.

Desetak dana od prve utakmice, osvrt na izjave iz Gelzenkirhena. Po svemu sudeći, verovatno bi slično postupio i da može da vrati vreme.

"Ne kajem se. Isto bih rekao. Nisam hteo nikoga da uvredim..."

Niko ti od igrača nije ništa rekao?

"A šta da mi kažu"... Nikoga nisam hteo da povredim ili uvredim. Hteo sam da pokažem samopouzdanje, da malo razmrdam ekipu. Ja da sam trener i igrač ja bih voleo da igrač kaže nešto. Mislim da smo napravili karijere jer smo verovali da smo najbolji... Imam neke stvari iza sebe koja sam postigao zbog saigarča. Ja sam timski igrač. Hoću da učinim sve za ekipu. Možda se nekome nisu svidele moje reči, možda su zvučale grubo i arogantno... Ko god me poznaje, zna ko sam i šta sam, da težim tome da budem ispravan i da uvek kažem šta mislim. To su bile reči od srca. Tu utakmicu nisam počeo, bilo mi je krivo, ali nebitan sam ja. Video sam da mogu da pomognem ekipi. Dešava se da mi se na poluvremenu kaže da ulazimo ja i Ilić... Ja se zagrevam, pun gas. I onda mi se, pred ulazak samo kaže, ti odmori, samo će Ilić na teren", objasnio je Tadić, bez odgovora kako je došlo do obrta u statusu koji uživa u državnom timu: "Ne znam. I onda je normalno da ćeš biti povređen. Nikoga nisam hteo da omalovažim, uvredim. Hteo sam samo da preuzmem odgovornost i da igračima dam samopouzdanje. To je poenta cele priče. Druga strane priče je da ne treba to da kažem za sebe, da to treba drugi da pričaju. I to jeste tako. Možda eto samo taj deo (je bio pogrešan)."

Nije bilo lako kapitenu da govori, ali je pred novinarima ostao gotovo čitavih dvadesetak minuta što je u miks-zoni prava retkost (obično to bude, tri, pet, retko kad više od desetak minuta).

Možda će Tadić, kada prođe određeno vreme, sesti i pogledati sve ono što je Srbija učinila za 270 minuta u Nemačkoj.

"Što da ne. Iz svake utakmice mogu da se izvuku pouke, ako hoćemo da idemo napred nebitno je da li smo pobedili ili izgubili analizu možemo da izvučemo. Ponosan sam na momke jer sam ubeđen da su dali sve od sebe, žrtvovali su odmore, evo klubove zovu da imaju sedam dana slobodno... Nije im lako, godinu dana igramo bez prestanka, dolaze tu, ginu, ponosan sam na tu činjenicu i na momke."

Tadić kao selektor? Definitivno, ciljevi su moj voljeni Ajaks i Srbija

Kada se podvuče crta, dok se utisci još nisu kompletno slegli, deluje da je odbrana odigrala Euro na daleko višem nivou od kreativnog dela tima i onih što su zaduženi za postizanje golova.

"Protiv Slovenije je moglo da se desi da damo tri gola, pa bi bilo sve okej. I večeras smo mogli da damo gol... Lukin ofsajd, Sergejeva šansa pri kraju, Mitar druga stativa. Falilo nam je sportske sreće. Ja uvek kažem da ona mora da se zasluži. Možda je nismo zaslužili, možda nešto nismo bili ispravni. Moramo da analiziramo zašto i kako."

Za kraj, izjave s početka Tadićevog obraćanja. Na konstataciju da je delovalo da je Srbija čuvala 0:0 u početku.

"Delovalo je na početku tako. Očekivali smo tvrdu utakmicu, da se neće otvoriti ni sa jedne ni sa druge strane, bilo je to neko početno odmeravanje snaga, a onda smo drugo poluvreme krenuli na sve ili ništa, nije nam se namestilo, treba da analiziramo sve i da izvučemo pouke..."

A da li je Srbija na Euru pustila niz vodu sva tri prva poluvremena?

"Jesmo, sva tri prva poluvremena nekako prepustili protivniku i nismo se nametnuli od početka i išli smo nekako obazrivo. Može da se gleda iz različitih uglova, da smo pobedili drugačije bi se na to gledalo."