Zatvoren olimpijski krug: Od Hrvatske sve počelo, sa njom moralo i da se završi

Jedna zlatna generacija sišla je sa scene posle Tokija, druga stupila na scenu i poprilično se načekala da se to zlatna prišije uz nju. Nije bivalo da Srbija ceo olimpijski ciklus – doduše, ovaj je bio kraći za godinu dana – provede van pobedničkog podijuma, da četvrfinale bude standard, a polufinale krajnji domet. Ali, kad-tad je i tako nešto moralo da se desi, i dobro je što je tako kako bi se svima otvorile oči i kako bi shvatili da pretplata na medalje ne postoji.

Pune tri godine srpski vaterpolisti nisu imali željeni rezultat, ali je stigao u – Parizu. Treće olimpijsko zlato uzastopce, i to pobedom nad timom koji je počeo da kruni samopouzdanje Srbiji, koji ju je učinio ranjivom. Sve je počelo od poraza u četvrtfinlu Svetskog prvenstva u Budimpešti protiv Hrvatske, sa njom je moralo i da se završi.

Svetsko prvenstvo se te 2022. godine prvi put održavalo u četiri grada. Olimpijski šampion je grupnu fazu odigrao u Segedinu, sve same pobede u grupi – nad Amerikom, Australijom i Kazahstanom – ali igra tanka. Nije sve štimalo, dalo se videti da će Dejanu Saviću biti potrebno vreme da složi mozaik, da napravi raspodelu uloga i sve utegne do pucanja. A, pesak u satu je već dobrano iscurio, skoro da ga u gornjoj polovini nije bilo, a Srbiju su čekali put i – izvesno Hrvatska.

Zauzeo je prvo mesto olimpijski šampion, odradio trening na otvorenom bazenu poslednjeg dana pred odlazak iz Segedina i autobusom se zaputio za Budimpeštu. Sve utakmice tim Dejana Savića je u grupi igrao u zatvorenom, trebalo je prilagoditi se na nove uslove, na vetar, svetlost, vrućinu… Tih dana je glavnom gradu Mađarske bilo i do 40 stepeni. Gorela je zemlja.

(©Reuters)

Nije bilo jednostavno naći ni otvoreni bazen za treninge, sparingovali su srpski vaterpolisti sa Mađarima i čekali ishod osmine finale. Hrvatska je, u skladu sa očekivanjima, izašla na kraj sa Gruzijom, imala je utakmicu više, ali i iskustvo igranja pod vedrim nebom na Margit Sigetu. Upekao je zvizdan i za četvrtfinale, po najvećem suncu igran je vaterpolo klasik, a Srbija je sve vreme bila u zaostatku.

Toni Popadić je branio umesto Marka Bijača, koji je u finišu sezone u Olimpijakosu imao nešto skromniju minutažu. Trebalo je pripremiti Emanuila Zerdevasa za veliki turnir, trebalo je da bude u optimalnoj formi. Čuvar mreže dubrovačkog Juga bio je na visokom nivou, sakupio je deset odbrana, a svi hrvatski igrači upisali su se među strelce. Pucala je srpska odbrana, Franko Lazić potigao je dva gola, do tada na turniru nijedan?!

Gde su bili zlatni Delfini pre Pariza: Rehabilitacija u Kotoru i Budimpešti, rad u Rumuniji

I kada bi tim Dejana Savića uhvatio priključak, kada su Strahinja Rašović, a zatim i brat Viktor tresli mrežu za prilazak na gol zaostatka, Hrvatska je imala spreman odgovor. Poraz u četvrtfinalu Svetskog prvenstva u Budimpešti poslao je Srbiju na zaobilazni put, uticao na to da se jave sumnje, a ispadanje već u osmini finala Evropskog prvenstva u Splitu da posle deset godina dođe do smene na selektorskoj poziciji.

Za tri godine tek jedno polufinale, jedna osmina finala i tri ispadanja u četvrtfinalu. Prvi i poslednji porazi u nokaut fazi od – Hrvatske. Ali u utakmici koja je bila kruna ciklusa sve se okrenulo i leglo na svoje mesto. Olimpijski krug je zatvoren.