Više senatora u timu – veća šansa za olimpijsku medalju

Sve do Olimpijskih igara su usputne stanice i vaterpolo selektori se na tom putu ne libe da isprobaju različite varijante, ponekad i da podnesu žrtvu kako bi se uverili u ispravnost odluke. Ali kada se približi kraj ciklusa, prostora kalkulacijama i eksperimentisanju nema. Obično to bude: daj najbolje što imaš. I najiskusnije.

Olimpijske igre treba da budu kruna, da u njih stane sve što je rađeno tokom četiri godine, ili u ovom slučaju tri, jer je sve poremećeno još od pandemije virusa korona. Da za njih tim doživi vrhunac. Srbija je od njega bila daleko posle Tokija, nijednom se nije okitila medaljom u podmlađenom sastavu, ali bi u Parizu mogla da se pojavi sa zrelijim, mudrijim i namazanijim glavama. Jer, što više senatora u timu – to je veća šansa za olimpijsku medalju.

I nije to nikakav novitet, niti je usko vezano za Srbiju. Najbolji primer je iz susedstva. Hrvatska je u protekle tri godine osvojila evropsko zlato i srebro, postala svetski prvak i opet je Ivica Tucak insistirao na povratku Mara Jokovića u državni tim za Olimpijske igre u Parizu. Prethodno i Luke Lončara. Iskustva nikad dosta.

Tek je Srbiji neophodno, kako bi u Parizu bilo što manje turbulencija, kako bi svlačionica bila uravnoteženija. Povratkom Miloša Ćuka i Nikole Dedovića bi dvostruki uzastopni olimpijski šampion mogao da dobije na stabilnosti koja mu je nedostajala na prethodnim velikim takmičenjima.

Sa Ćukom sve izgleda drugačije: Srbija dobila novu dimenziju

Miloš Ćuk je posle celog olimpijskog ciklusa ponovo obukao kapicu sa državnim grbom, Nikola Dedović se vratio u reprezentaciju nakon dve godine. I nikakvo iznenađenje neće biti ukoliko njih dvojica budu aduti Uroša Stevanovića na Olimpijskim igrama u Parizu, jer ako se po jutru dan poznaje – imaće bitne uloge. Uzgred, spadaju u red igrača koji su bili deo šampionskih generacija i isprva je bilo projektovano da budu nosioci po odlasku Filipa Filipovića, Andrije Prlainovića, Duška Pijetlovića, Milana Aleksića, Stefana Mitrovića i Gojka Pijetlovića.

Još pre pet godina na Svetskom prvenstvu u Guangdžou je dobar deo sadašnjeg kadra izašao na probni test. Miloš Ćuk i Sava Ranđelović su spadali među igrače sa najdužim reprezentativnim stažom, od Dušana Mandića i Nikole Jakšića se očekivalo da nose igru, tu su bili i Strahinja Rašović, Viktor Rašović, Đorđe Lazić, Nikola Dedović, Nemanja Vico, Radomir Drašović, Dimitrije Rističević... Danas svi oni konkurišu za mesta u Parizu.

Ubović: Željni smo rezultata i spremni da u Parizu obradujemo Srbiju

Sasvim moguće da će se svi ili skoro svi naći u avionu za Grad svetlosti.

Uporište za takvu odluku moglo bi da bude i to što je gro njih osvajalo olimpijske medalje. Dušan Mandić, Nikola Jakšić i Sava Ranđelović su dvostruki olimpijski pobednici. Miloš Ćuk je bio zlatni u Rio de Žaneiru, a Strahinja Rašović, Nikola Dedović i Đorđe Lazić u Tokiju. Jesu imali drugačije uloge, ali to iskustvo bi s kraja jula i početka avgusta moglo da bude neprocenjivo. Nedostajalo je na pojedinim prethodnim takmičenjima.

Protekle tri godine uvek je neko od senatora falio. Iz različitih razloga.