Teški uslovi rađaju velike igrače: Kako Partizan od sankcija kontinuirano pravi šampione

Odvajkada je Banjica bila poznata po hladnoj vodi. Nije baš da raže, ali nije ni najprijatnija. Nije kao na drugim bazenima. Ali, u takvim uslovima čeličili su se brojni olimpijski šampioni još iz one generacije kada je Jugoslavija davne 1988. osvojila zlato. Stvarao je Partizan prvake i pod sankcijama, i posle njih. Teški uslovi rađaju velike igrače, u njima brže sazreju i formiraju se, a sa nizom prepreka suočila se i nova generacija talentovane dece od koje u srpskom vaterpolu imaju velika očekivanja.

Na Svetskom prvenstvu za juniore u Buenos Ajresu osvojeno je srebro. Šesta medalja za šest godina na planetarnim šampionatima u tom uzrastu, potvrda kvalitetnog kontinuiranog rada u mlađim kategorijama, ali i u Partizanu. Jer, sedmostruki evropski prvak dao je praktično devetoricu igrača državnom timu. Luka Gladović je ovoga leta promenio sredinu, no i on je odrastao na Banjici. Na tu činjenicu, na to što je veliki broj dece razvio i unapredio veštine u crno-beloj kapici, izuzetno su ponosni u beogradskom velikanu.

Srećni, jer izdanci najuspešnije škole u Srbiji su na dobrom putu, no u potpunosti će biti ispunjeni kada neki od srebrnih momaka se okiti medaljom na najvećim takmičenjima u seniorskoj reprezentaciji.

„Nama u Partizanu uvek imponuje kada naše reprezentacije osvajaju medalje zato što su Partizanovi igrači sastavni deo državnog tima. Lepo je što je u reprezentaciji veći deo naših igrača, ali oni onog momenta kada se pojave na pripremama prestaju da budu klupski igrači, tako je do završetka turnira. Igrači su reprezentacije Srbije. Ovo je rezultat srpskog vaterpola, a ne pojedinih klubova. To je naša filozofija, tako je već 40 godina. Dajemo igrače, stvaramo ih za reprezentaciju, osvajali su olimpijska zlata... Jednostavno nama brojke kao brojke nisu toliko bitne. Mnogo je važnije da odigraju što bolje, da napreduju kroz mlađe selekcije i jednoga dana u seniorskom vaterplu dođu do nivoa koji omogućava da Srbija dođe do olimpijskog zlata“, počeo je Dejan Jovović razgovor za Mozzart Sport i nastavio:

„To je filozofija Partizana za svako dete, od onog momenta kada uđe u klub. Mi idemo sa time da stvorimo olimpijskog šampiona. Ne mogu svi da uspeju, ali baš zahvaljujući ovakvom stavu i načinu razmišljanja, veliki broj igrača koji su nosioci olimpijskih, svetskih i evropskih medalja ponikao je u Partizanu“.

Posrnuli gigant na konopcima, ali fabrika talenata radi: Partizanova deca pronose slavu svetom

Iz Partizana su u Argentini bili: David Dimković, Kosta Bodiroga, Luiđi Kanepa, Milan Đokanović, Uroš Adamović, Luka Dimić, Vuk Čonkić, najkorisniji igrač Svetskog prvenstva – Strahinja Krstić, uz već pomenutog kapitena Luku Gladovića, koji je neposredno pred odlazak na turnir u Buenos Ajres parafirao za Novi Beograd, kao i nešto stariji Marko Dimitrijević, kome je Banjica takođe bila odskočna daska.

Naredni korak je prelazak u seniorsku reprezentaciju, a za sve srebrne juniore iduća sezona bi mogla da bude od ogromnom značaja.

„Kompletan rad kluba, ali i Vaterpolo Saveza Srbije, jeste u funkciji seniorskih rezultata. To je samo jedna stepenica i bilo bi mi drago da iz ove reprezentacije, koja je osvojila medalju na Svetskom prvenstvu za juniore, imamo igrače koji će igrati za seniorsku reprezentaciju i isto tako tu osvajati medalje. Generalno gledano reprezentacije Srbije u dugom kontinuitetu, praktično od ukidanja sankcija, ima najbolje rezultate u mlađim selekcijama od svih zemalja na svetu. Rad u klubovima, konkretno i u Partizanu, daje nam široku bazu, veliki broj igrača koji su potencijal za seniorsku reprezentaciju. Najbitnije nam je da oni prerastu u ozbiljne igrače za najviši nivo, a mislim da u ovom trenutku kod ovih momaka ima dosta prostora za napredak“.

PARTIZAN ĆE NASTAVITI DA RADI ONO ŠTO JE RADIO 40 GODINA UNAZAD

(©MN Press)

Dobar deo pomenutih igrača već je iskusio kako je to igrati u prvom timu kluba koji je u Srbiji pravio najveće uspehe…

„Veći deo tih momaka iz Partizana koji su bili na Svetskom prvenstvu za juniore je već deo našeg seniorskog tima. Partizan će se sigurno sledeće sezone osloniti na igrače iz svoje škole. Okosnicu tog tima činiće igrači koji su igrali u Buenos Ajresu. Ima tu još nekoliko igrača koji su malo stariji i već su igrali za juniorske reprezentacije, a opet imamo igrače i koji su malo mlađi i igraju za mlađe selekcije Srbije. Partizan će da radi ono što je radio sve ovo vreme tokom prethodnih 40 godina – oslanjaće se na svoju vaterpolo školu, na igrače koje je stvorio, razvijaće ih. Sve u cilju da jednoga dana, povlačeći pametne poteze, budemo konkurentni na srpskoj sceni, a mnogo bitnije je da budemo konkurentni na evropskoj pozornici“.

Na Banjici temeljno proistupaju selekciji, tri pozicije označene su kao najbitnije. Jedna od njih je – centarska. Stoga ne čudi što je Strahinja Krstić poneo MVP nagradu na juniorskom šampionatu sveta.

„Strategija rada u klubu je da kod selektiranja po pozicijama je da budu pokrivene tri najvažnije , one koje čine kičmu vaterpolo ekipe, a to su golman, centar i bek. Tome se stvarno posvećuje pažnja, ne umanjujući igrače koji igraju na desnoj i levoj strani. Ali, i dan-danas se vidi da je to kičma svakog ozbiljnog vaterpolo tima. U tom kontekstu je Strahinja Krstić selektiran. On ide uzlaznim putem, ide putem koji je normalan. U poslednjih godinu dana je bio u prvom timu, pre toga u drugom – igrao je za Banjicu. Pokušavamo da postepeno uvodimo igrače i da ulaze kada zasluže. Strahinja je zaslužio radom i igranjem da postane prvotimac, značilo mu je to, i videlo se na Svetskjom prvenstvu. Takođe, golman David Dimković je bio na izuzetno visokom nivou u polufinalu protiv Crne Gore, proglašen je za igrača utakmice, dok je u finalu podelio minutažu. U krajnjem slučaju kapiten reprezentacije, Luka Gladović, naše je dete. Ovoga leta je iz Partizana prešao u Novi Beograd, a prošao je kroz ceo proces.Uz sve stvari koje nas muče, uspevamo da kroz taj proces omogućimo vaterpolo reprezentaciji Srbije da ima kvalitetne igrače“, poručio je Dejan Jovović i dotakao se Luiđija Kanepe, momka koji je nešto mlađi od većine saigrača iz Buenos Ajresa, i koji je na Banjicu stigao iz Italije:

„Otac mu je Italijan, majka Srpkinja. Ima 17 godina, razvojni put mu ničim nije prekinut. Videćemo da li ćemo od njega dobiti ozbiljnog reprezentativca, povremenog ili će završiti kao klupski igrač. On je u procesu, a sve je malo komplikovano, jer oni žive u Malom Požarevcu. Svaki dan dolazi dva puta dnevno na treninge, nije to lak život za njega. Svaka mu čast na volji, želji i motivu“.

NE TREBA DA SE PONOSMO TIME ŠTO IMAMO PROBLEM OKO USLOVA

(©Mozzart Sport/Stefan Tanasić)

Prethodne sezone Banjica nije radila do aprila, igrači su trenirali na više tačaka u Beogradu. Čak kao domaćini u zvaničnim utakmicama Partizan je bio i u Novom sadu i Obrenovcu. Sve to očvrsnulo je ekipu, posebno momke koji su tek pokucali na vrata prvog tima.

„Dugo sam u vaterpolu, iz Partizana sam, bio sam tu i kada je ranije bilo teško, kad smo bili pod sankcijama... Sve je usmereno ka tome da deca od ulaska u klub postanu olimpijski šampioni. Na taj način mi njih edukujemo da za njih ne postoji problem, da ne postoje stvari koje mogu da ih poremete da dođu do tog cilja. Sa tom filozofijom je njima mnogo lakše kada se dođe do stvari koje nisu idealne. Banjica i famozna vodi na njoj, koja je uvek bila hladna, tako je bilo i 1988. godine, znaju to igrači koji su sa Jugoslavijom osvojili olimpijsko zlato. Tako je i danas, to su stvari koje igrače ne remete. Psihički su dovoljno snažni za sve te poteškoće na koje nailaze, mogu da prevaziđu. Kada im se usade stvari od malih nogu, onda sve lakše ’hendluju’. Mi ne treba da se ponosimo time što imamo problem oko uslova“.

Sablasna Banjica: U Srbiji nema kluba sa većom disproporcijom između uslova i uspeha od Partizana (FOTO)

Crno-beli su u hodu prevazilazili probleme, imali su pomoć grada, a u dogledno vreme bi bazen trebalo da podlegne rekonstrukciji.

„Sezona iza nas bila je izuzetno izazovna, do aprila nismo bili na Banjici. Našli smo se u veoma teškoj situaciji, polovimo oktobra smo saznali da nećemo moći da treniramo na Banjici. U tom trenutku smo stvarno imali pomoć grada i Aleksandra Šapića, kao vaterpoliste. Reagovao je i obezbedio nam uslove, koji su za nas bili spasonosni, drugo nismo imali. Treniranje prvog tima, sa relativno dobrim uslovima, bilo nam je obezbeđeno na ’25. maju’ i ’11. aprilu’. S druge strane, ono što nije moglo da se obezbedi na adekvatan način, zbog nemanja prostora, to su terminu za mlađe kategorije. Dobili smo one koji su jedini bili slobodni, VK Novi Beograd nam je izašao u susret i pomerio svoje kategorije. Košutnjak nije gradski bazen, već republički, i mi smo tamo došli do termina, ali smo mi morali iz budžeta za sezonu da plaćamo. Ali, tu smo obezbedili kvalitetan rad za mlađe kategorije. Preživeli smo taj period“, kazao je sportski direktor Partizana i istakao da postoji rešenje za vaterpolo hram:

„Od trenutka kada smo se vratili na Banjicu, kontakti koji su napravljeni sa rukovodstvom Sportskog centra Voždovac su maksimalno korektni. Saglasni smo i jedni i drugi da je koegzistencija potrebna da bi bazen funkcionisao. I oni i mi. Dobili smo garancije da u narednom periodu neće biti problem sa grejanjem, da će kvarovi biti sanirani u maksimalno kratkom roku. Očekujem da ćemo do početka rekonstrukcije, koja je planirana i sigurna, mi imamo normalne uslove za rad. A, i da se pripremimo za rekonstrukciju, taj dogovor će biti sa gradom, kako bi Partizan imao adekvatne uslove za rad i kroz taj period prošao na normalan način“.

Kada je Banjica osposobljena za rad, a Partizan se vratio, izašao je u susret drugim beogradskim klubovima dok su ostali bazeni služili za odigravanje drugih događaja.

„U poslednja dva meseca kada drugi bazeni bazeni nisu bili u funkciji zbog Evropskog prvenstva u vodenim sportovima, mi smo zajedno sa Sportskim centrom Voždovac omogućili svim beogradskim klubovima sa Tašmajdana, i Crvenoj zvezdi, i Starom gradu, i Singidunumu da treniraju kod nas, preorganizacijom naših treninga. To je bio period po završetku seniorske sezone. Crvena zvezda je ovde praktično svaki dan bila na treningu. Znajući kako je nama bilo, a kada je postalo jasno da će drugi beogradski klubovim imati problem, gledali smo da budemo maksimalno fleksibilni“.

JADRANSKA LIGA NEPROFITABILNA, ŽELIMO DA IGRAMO U EVROPI, ALI SVE JE SAMO TROŠAK

(©MN Press)

Crno-beli su se izborili za izlazak na međunarodnu scenu, trebalo bi da igraju kvalifikacije za Kup Evrope, no prvo da se utvrdi koliki će biti budžet. Želja postoji da se mlad tim okuša na evropskoj pozornici, ali ne po cenu da kasnije konstrukcija ne može da se zatvori. Isto važi i za Jadransku ligu.

„Za sada smo u fazi sastanaka i zatvaranja budžeta za narednu sezonu. Nisu male stavke takmičenja u evrokupovima i Jadranskoj ligi. Uvek je Partizanova ambicija da igra u Evropi, nekad smo i pravili rezultate iznad očekivanja... Zato i jedmo Partizan. Potrebna su velika finansijska sredstva, jer duži vremenski period sve je samo trošak, nema benefita. Imamo ambiciju da igramo Evropu, ali je potrebno da budžet bude zatvoren, da imamo sredstva i da ne dolazimo u situaciju, ako prođemo dalje, da nešto drugo ne možemo da platimo. Što se tiče Jadranske lige, nismo ponosni što smo ispali. Međutim, nismo ni prvi ni poslednji klub kome se to desilo. Cilj nam je da se vratimo, samo što se postavlja jedno veliko pitanje: kako će funkcionisati Jadranska liga u budućnosti? U ovom trenutku to je takmičenje koje potpomaže razvoju ekipe, ali je čist trošak. Nema finansijske podrške, nema sponzora koji bi podneli deo troškova, sve je na klubovima. Od putovanja, smeštaja, organizacije utakmice, sudijskih taksi i putnih troškova... Kada se sve sabere na godišnjem nivou, to nije mala cifra“, upozorava Partizanov direktor na manjkavosti regionalnog takmičenja:

„Jadranska liga je komercijalno takmičenje. Nema prohodnost ka Evropi, nema ni nagradnog fonda. U košarci se, ipak, gleda ABA liga, nema prohodnosti ka Evroligi iz domaće lige. U vaterpolu se ostvaruje kroz domaća takmičenja. Jadranska liga mora da bude profitabilnije, to je tržište od 20.000.000 ili 25.000.000. Upravni odbor treba da vidi kako može da pomogne klubovima oko finansiranja troškova“.

Što se tiče Jadranske lige i učešća srpskih klubova u novoj sezoni, sve je otvoreno.

„Imamo neko razmišljanje... Ka Jadranskoj ligi se ide ka stavom preko članova Upravnog odbora članova Srbije. Na zajedničkom sastanku sa Vaterpolo savezom Srbije klubovi donesu odluku, to je proces. Očekuju nas razgovori u unutar Srbije. Zauzećemo zajednički stav. Svaki klub ima pravo da igra i da ne igra. Nema benefita, ali ni sankcija ukoliko ne igrate, jer je komercijalno takmičenje“.

SPORTSKO DRUŠTVO HOĆE DA POMOGNE, ALI KADA SE STVORE FINANSIJSKI USLOVI

(©MN Press)

Obavljeni su razgovori i sa ljudima iz Jugoslovenskog sportskog društva Partizan, prisustvovao je Dejan Jovović prethodnoj skupštini. Nije da nema želje da se pomogne posrnulom vaterpolo gigantu, ali…

„Na poslednjoj skupštini Sportskog društva Partizan sam bio, i činjenica je da je Sportsko društvo u teškom periodu. Po izveštaju koji su dali na skupštini, još nisu došli u poziciju da posluju sa pozitivom. Rashodi su veći od prihoda. Idu ka tome da ove godine pređu iz negativnog bilansa u pozitivan. Tada bi počelo da se razmišlja o pomoći klubovima. Nismo u nepovoljnijoj situaciji od ostalih klubova u Sportskom društvu. Neko je trenutno u boljoj, neko u lošijoj situaciji. Postoji želja da se pomogne, ali kada se stvore finansijski uslovi“, završio je Dejan Jovović razgovor za Mozzart Sport.