Sablasna Banjica: U Srbiji nema kluba sa većom disproporcijom između uslova i uspeha od Partizana (FOTO)

Svetlo na bazenu gori, ali je prigušeno. Nema ni razloga svaki kutak vaterpolo hrama da osvetljava, jer on četiri meseca nije u funkciji. Nešto manje Partizan je podstanar. Treninzi u velikom bazenu ne mogu da se obavljaju, vode nema, prazan je. Ipak, čuje se graja. Mali je osposobljen, od pre pet dana je u funkciji, no daleko od toga da je situacija bolja. Nijanse su u pitanju, elementarni uslovi za rad ne postoje.

Agonija crno-belih traje, stanje je bilo alarmantno pred početak sezone, tamo u septembru. Što znači da je odavno dogorelo do noktiju. Pomalo apsurdno pošto je u pitanju bazen, samo što na Banjici ne može da se zahvati ni kofa vode da bi makar bio lokalizovan. Iz Partizana su ukazivali na probleme, tražili pomoć i trenutno je jedino rešenje selidba sa bazena na bazen dok se Sportski centar na Voždovcu ne osposobi. Kvar neće biti otklonjen, biće rešen kroz najavljenu rekonstrukciju iduće godine – takvo je obećanje, a da li će biti ispunjeno ostaje da se vidi – a do tada sedmostrukom evropskom prvaku preostaje da se snađe i pokuša da očuva bazu dece.

Ona je sve manja, ni ne čudi kad je Banjica sablasna. Krajnje neuslovna za treninge. Veliki bazen ne radi, pločice stare pola veka su popucale, instalacije dotrajale, toplotna energija uzalud se arči i rasipa. I daleko od toga da su to jedini problemi, to su isključivo oni koji su na prvu uočljivi. Jedino trofejna sala u kojoj je održana konferencija priliči klubu Partizanove veličine. Sjaj pehara i medalja zaslepljuje. No, to je jedna prostorija u čitavom kompleksu. U njoj su Jovan Lazarević, predsednik Upravnog odbora crno-belih, i Dejan Jovović govorili o nedaćama sa kojom se Partizan suočava.

“Partizan je 2021. godine predao bazen Sportskog centra na upravljanje opštini i obezbedio sebi termine za sledećih 50 godina potpisivanjem tog ugovora. Ugovor je obavezujuć i samim tim šteta koja se učini Partizanu mora da bude nadoknađena”, rekao je Jovan Lazarević.

(©Mozzart Sport/Stefan Tanasić)

A, šteta je nemerljiva, jer deca odlaze.

“Ovde veliki bazen ne radi od kraja jula, mali bazen takođe nije radio, ali je u funkciji od pre pet dana. Partizan svoju istoriju zasniva na vaterpolo školi ondnosno akademiji, mlađim kategorijama, načinu života i odrastanju dece. Radi se na sportskom duhu, ne samo na sportu. Kada sam došao ovde pre tri godine, bilo je 70 dece. U slavna vremena 250. Sada, ne našom krivicom, broj dece je rapidno opao. Tu su treneri i ljudi koji veruju u klub. Njima, kao i roditeljica koji pokazuju neverovatan entuzijazam da deca treniraju se zahvaljujem. Deca pokušavaju da isprate ritam treninga i selidbe. Na njihov entuzijazam ljudi iz kluba odgovaraju podjednakim entuzijazmom”.

Razgovori su obavljeni, gradonačelnik Aleksandar Šapić izašao je u susret crno-belima i obezbedio termine na različitim bazenima. Prvi tim je igrao u Obrenovcu, na bazenima „11. aprilu“ i „Milan Gale Muškatirović“, a mlađe kategorije većinu treninga obavljaju na Košutnjaku. To su sve privremena rešenja.

“Mi smo u prethodnih mesec dana pokušali sve na instancama koje su relevantne ili mi verujemo da su relevantne da što nesmetaniji način treninga mlađih kategorija i prvog tima. Kasa se saznalo za stanje na Banjici, gradonačelnik je obezbedio termine na bazenima koji su raštrkani po gradi i u svakom slučaju hvala mu na tome. Obratili smo se i Savezu, i on isto pokušava da nam obezbedi relativno uspešan nastavak treninga. Koliko ćemo u tome uspeti... Nadam se da hoćemo. Situacija je daleko od svetle, a ovo što vidite oko mene, ovi pehari, to je istorija i nešto što mi negujemo. To je nasleđe i te dane pokušaćemo da oživimo u skorijoj budućnosti”.

(©Mozzart Sport/Stefan Tanasić)

Crno-beli nemaju osnovne uslove za treninge mesecima, a prethodne sezone mlađe kategorije su klupske vitrine popunile brdom medalja. Šabac jedini u Srbiji ima uspešniju školu, ali ima i udarene temelje. Čvrste. Ima sistem.

“U vaterpolu sigurno, a mislim i u sportu u Srbiji generalno, ne postoji klub kao Partizan sa takvom disproporcijom između uslova za rad i uspeha mlađih kategorija. Imajući sve u vidu oko uslova, rezultati u mlađim kategorijama su neverovatni. Od 11 takmičenja smo osvojili četiri, jedno treće mesto i deset puta smo bili u finalu. Neverovaran uspeh kada se sve uzme u obzir šta ta deca moraju da sažvaću i urade u bazenu. Mi se nadamo da će biti sluha kod relevantnih institucija i da će nam omogućiti da treniramo, to je osnovna stvar. Deca ne mogu da rade jer Sportski centar ne ispunjava osnovne uslove”.

To što je Banjica zatvorena, što je stavljen katanac na veliki bazen ne dotiče samo Partizan, nego i građanstvo. Opcija manje za rekreaciju, za bavljenje vodenim sportovima. A, svetla na kraju tunela nema, ne nazire se izlaz. Rekonstrukcije, ako i krene početkom sledeće godine, neće biti završena pre naredne jeseni. Možda i kasnije. Praviće to ogromne probleme svim klubovima u gradu, ali i ljudima koji su navikli da se bave plivanjem.

“Treba imati u vidu da na Sportskom centru Voždovac ne trenira samo Partizan, već i građanstvo. Takođe i Banjica. Kada bazen ne radi nema samo Partizan problem, nego ceo deo grada koji gravitira ka ovom Sportskom centru. Svestan sam situacije na bazenu, kako on izgleda i od kada nije rekonstruisan, ali sam svestan i štete koja se pravi. Ništa nije urađeno”, zaključio je prvi čovek najtrofejnijeg srpskog vaterpolo kolektiva.

(©Mozzart Sport/Stefan Tanasić)