Strahinja Petrov: Neka Rikardinjo ponovi ono čudo iz Beograda, naći ćemo mu novu žrtvu, samo da mi slavimo
Vreme čitanja: 6min | čet. 23.09.21. | 08:10
Futsal reprezentativac Srbije o atmosferi koja sluti na iznenađenje, o Portugaliji danas i pre pet godina, kao i Brazilcu Pipoki u stručnom štabu Srbije, koji drži futsal u malom prstu
Pre tri dana, futsal reprezentacija Srbije je plasmanom u osminu finala izjednačila najbolje lično dostignuće na svetskim prvenstvima. Deklasiranjem Sjedinjenih Američkih Država, koje je donelo izabranicima Dejana Mejesa izlazak iz grupe i prolaz u nokaut fazu, ostvaren je cilj zacrtan pred dolazak u Litvaniju. Međutim, 7:0 protiv Amerikanaca, odosno izdanja Srbije protiv branioca trofeja Argentine i izuzetno kvalitetnog Irana, uprkos porazima, podgrevaju tihe nade da ovaj tim i te kako ima oružja da se suprotsatavi Portugaliji, koju poslednji put u reprezentativnom dresu, na jednom ovako velikom turniru, predvodi jedan od najvećih mađioničara u istoriji ove igre - Rikardinjo.
Izabrane vesti
Srbija takođe ima svoje čarobnjake, a jedan od njih je i Strahinja Petrov, dvostruki strelac protiv SAD-a. Fudbaler italijanskog Real San Đuzepea, u razgovoru za Mozzart Sport podelio je nekoliko zanimljivih detalja iz srpskog tabora, ali i analizirao protivnika sa kojim će se sastai u petak od 20.00. Počeo je od atmosfere u ekipi koja se znatno poboljšala onog trenuta kada je mreža Amerike počela učestalo da se trese.
"Pre utakmice imali smo nelagodan osećaj... Znali smo da nam je za prolaz u osminu finala potrebna pobeda od dva gola razlike. Ali kada smo otvorili utakmicu sa dva gola, stvari su išle rutinski. Sada je atmosfera odlična. Pokazali smo i protiv Irana i Argentine, dva tima koja su među top 3 na svetu da možemo da igramo sa svima. Pre Svetskog prvenstva smo igrali dve utakmice sa Brazilom, tada prvom selekcijom na FIFA rang listi (pre dva dana ga preskočila Španija, potencijalni rival Srbije u četvrtfinalu). Izgubili smo 3:4 i odigrali nerešeno 1:1. Tesno je bilo i protiv Irana (2:3) i Argentine (2:4) i svaki put smo imali šanse da iznenadimo. Možda je vreme da se konačno i to dogodi", veruje Petrov da Srbija ima ono što je potrebno da se eliminiše favorizovani tim.
Nije Portugal ona ista selekcija koja je 2016. godine u dvomeču baraža sprečila Srbiju da se plasira na Mundijal u Kolumbiji.
"Tada je najviše do izražaja dolazio Rikardinjo. Bio je najbolji igrač na svetu i na većini utakmica je upravo on donosio pobede. Sada nije tako. Ne kažem da i dalje nije jedan od najboljih, ali je ipak u poznijim godinama, povrede su iza njega. Više ne predstavlja epicentar tima. Do izražaja su došli neki mlađi igrači. Izdvojio bih dvojicu - levonogi Erik je odličan igrač, a drugi je pivot Ziki. Imaju još dosta kvalitetnih futsalera. Kada pogledaš klubove u kojima igraju... Cela reprezentacija je vrlo moćna i brza."
Protivnik je skautiran, igrači prošli video analize, ali za pobedu će, veruje Petrov, biti neophodno da se pođe od toga kako unovčiti sopstveni kvalitet, a ne kako ugušiti protivnički.
"Imamo neke ideje kako je najlakše pobediti, iako mislim da će utakmica biti preteška. Ali najviše se oslanjamo na sebe. Ako par igrača podbaci i ne odigra ono što se od njih očekuje, mislim da ćemo teško pobediti. Koncentrišemo se da svaki pojedinac bude onaj pravi. Počev od golmana Akstentijevića, da on bude na maksimumu, preko ostalih igrača. Potrebno je da se svi dignu. A atmosfera je takva da se oseća da je to moguće."
Reprezentacija Srbije je krajem jula meseca ostala bez dugogodišnjeg selektora Gorana Ivančića koji je napustio kormilo iz ličnih razloga. Njega je na toj poziciji zamenio Dejan Majes, čovek koji mu je za vreme njegovog mandata bio jedan od najbližih saradnika.
"Sa promenom na klupi je došlo do povrtaka iskusnijih igrača. Svi selektori imaju svoju svoju ideju. Dejan Majes je verovao da će nam iskustvo pomoći, a mislim da se već pokazalo da nama mlađima prija povratak igrača koji ga imaju u izobilju. Naša ekipa je mnogo dobila povratkom Slobodana Rajčevića, Mladena Kocića i Miodraga Aksentijevića. Dobijamo dosta saveta pre utakmice, za vreme treninga, posle mečeva. Upijamo mnogo. To su igrači koji igraju drugo svetsko prvenstvo, četiri-pet evropskih su odigrali pre toga. Možemo dosta da naučimo od njih."
Jedan od članova stručnog štaba srpskog državnog tima je Brazilac Marko Sorato "Pipoka". Reč je o čoveku koji je dva puta osvajao Mundijale sa Brazilom i koji drži futsal u malom prstu.
"O njemu sve najbolje. U svom poslu je u samom vrhu. Osvojio je svetska prvenstva sa Brazilom 2008. i 2012. godine. Mislim da je sa njim napravljen pun pogodak. Enormno poznaje futsal i ako napravimo neko iznenađenje, on će svakako biti jedan od najzaslužnijih. Najviše mi se dopada što u toku igre prepoznaje koje akcije ili prekidi mogu da prođu. Nije nam potrebna neka ogromna analiza ili snimci... Jednostvano, čovek je prošao sve to, bio deo najbolje ekipe na svetu, osvojio dva Mundijala. U toku igre skenira protivnika, uoči slabost i već na tajm-autu dobijemo instrukciju na koji način bismo to mogli da iskoristimo, kakavu akciju da odigramo."
-------------------
---------------------
Činjenica da je takav poznavalac ovog sporta postao deo stručnog štaba Srbije dovoljno govori o ambicijama Fudbaslskog Saveza Srbije.
"Mislim da je zamisao FSS-a da budemo jedna od najboljih evropskih reprezentacija. Najbolji način da se to dokaže su prvenstva. Trenutno imamo priliku da igramo svetsko, a daće Bog i da prođemo i taj baraž, pa da u januaru igramo evropsko. Velika takmičenja su odličan način da se meri napredak. Vidim da dosta ekipa iz prve lige ima svoje škole futsala. Vidim i po društvenim mrežama da se dosta potencira na futsalu. To je jedan od razloga zašto su ostale evropske zemlje uspešne u ovom sportu. U Španiji i Portugalu recimo deca od malih nogu umaju priliku da se se upišu u škole futsala. Zamislite igrača koji se bavi futsalom od pete, šeste godine i dođe sa 20 godina i igra utakmicu - a ostali, evo ja prvi, počeo sam da igram sa 18, 19 godina... to je ta razlika, zašto su oni tako dominantni i uspešni. Mislim da je to jedan od načina da se poboljša futsal u našoj zemlji."
Petrov je uporedio srpsku futsal scenu sa onom u Italiji u kojoj je nedavno iz redova Mantove prešao u napuljski Real San Đuzepe.
"Liga kao liga je jedna od najboljih u Evropi. Ima nekoliko značajnih razlika u odnosu na našu. Za početak, 90 odsto utakmica direktno prenosi njihova nacionalna televizija RAI. U svakodnevnom životu ljudi ti prilaze na ulici, žele da popričaju sa tobom. Italijani vole futsal. Imaju dosta nižih liga, žensu ligu, pionire, petliće... Sport kao sport je na znatno višem nivou. Kod nas je slučaj da u nekim ekipama igrači imaju svoje glavne poslove, a uveče se bave futsalom. U Italiji igraju isključivo profesionalci. Od toga žive. To su sve faktori koji odvajaju njihovu ligu od naše."
Za kraj prisećanje na 2016. godinu, evropsko prvenstvo u Beogradu i pobedu od 3:1 protiv Portugalaca u grupnoj fazi... Uprkos činjenici da je Rikardinjo tada za par sekundi prosuo magiju i fintom koju verovatno samo on može da izvede, ostavio sadašnjeg kapitena Marka Pršića bez odgovora, pre nego što je zakucao loptu pod prečku srpskog gola.
"Mi igrači smo se šalili među sobom, ko će biti ovoga puta biti Rikardinjova meta. Mi ćemo mu naći žrtvu, neka odradi ponovo neki spektakularan dribling, neka postigne gol, samo da na kraju mi pobedimo. Došlo je vreme da idemo korak dalje u odnosu na Tajland 2012. godine", zaključio je Petrov.