Srpski strelci na OI: Spala knjiga na tri slova, ali zna se ko uvek probija led

Nema te teme koju naš čovek ne može da ne pretvori u šegu. Znate ono kad su Olimpijske igre, a po društvenim mrežama krenu da pljušte komentari kako su Srbi najbolji u tuči i pucanju.

Istina, kolektivni loptaški sportovi su nam u krvi, tu se najviše „ložimo“, a vala i znamo znanje, ali sa prethodna tri izdanja najvećeg planetarnog sportskog takmičenja najsjajnije odličje doneli su nam borilački sportovi, a u poslednje tri i po decenije, sve skupa, ubedljivo najviše medalja – streljaštvo!

Otkako su Jasna Šekarić i Goran Maksimović upucali medalje u Seulu, strelci su se bez odličja oko vrata vraćali samo sa Igara u Pekingu i Riju. Ukupno su, na devet takmičenja, osvojili 14 medalja – čak i tamo gde nam je suštinski bilo zabranjeno da nastupamo, u Barseloni - a heroji nacije postajali su ljudi do tog momenta miljama udaljeni od epicentra pažnje javnosti, poput Sanje Ivošev, Aranke Binder, Ivane Maksimović, Stevana Pletikosića, Damira Mikeca, Andrije Zlatića, Milenka Sebića...

I još jedna moć navike – oni su ti koji redovno probijaju led. Raspored takmičenja je takav da, dok većina sportista još i ne izađe na borilište, neki, poput atletičara, još i ne krenu na put, u streljaštvu već pada odluka o osvajačima medalja.

Ovog puta, knjiga je spala na tri slova. U Tokiju smo ih imali sedmoro, u Riju rekordnih devetoro, u Londonu, kao i u pomenutoj Barseloni, čak osmoro, i tako dalje unazad, a u Parizu ćemo bodriti samo troje srpskih strelaca: Zoranu Arunović, Damira Mikeca i Lazara Kovačevića.

Zorana je jedna od najboljih srpskih strelkinja svih vremena. Svetsku titulu osvojila je još davne 2010. godine, ima u svojoj kolekciji medalje sa svih najvažnijih takmičenja, ali na Olimpijskim igrama do sada, a ovo će joj biti četvrte, nekako nije uspevala da bude najbolja verzija sebe.

Veštačka inteligencija ne vidi Đokovića sa medaljom u Parizu, Srbiji predviđa sedam odličja

Kažu da je jedna od većih trauma koje se mogu doživeti – „drvena“ medalja na Olimpijskim igrama, a Arunovićevoj se to desilo čak dva puta. U Londonu je bila četvrta u disciplini malokalibarski pištolj 25 metara – od bronze je delilo 1,3 kruga, u Tokuju su ona i Damir Mikec u takmičenju miks parova vazdušnim pištoljem izgubili duel za bronzu rezultatom 16:12. Da ironija bude veća, oba puta gledala je u leđa istoj takmičarki – Oleni Kostevič iz Ukrajine!

Nakon za nju ne baš sjajne 2023. godine, u Pariz dolazi kao aktuelni lider svetske rang-liste u gađanju vazdušnim pištoljem i kao ovogodišnja evropska vicešampionka u Đeru i osvajač zlatne medalje na Svetskom kupu u Minhenu pre svega mesec i po dana.

Damir Mikec jedan je od srpskih olimpijskih „veterana“. Samo njemu, Novaku Đokoviću, Ivani Španović i Maji Ognjenović ovo će biti peto učlešće na Olimpijskim igrama. Kakvo društvo! Iako je pre par meseci ušao u petu deceniju života i najstariji je srpski takmičar na predstojećim Igrama, Mikec je i te kako u stanju da u Francuskoj ponovi vrhunac svoje dosadašnje karijere, a to je medalja (srebrna) sa prethodnih OI u Tokiju.

Prošla godina za njega je bila kao iz snova – jedan je od svega nekoliko strelaca koji su se peli na pobedničko postolje i na Svetskom i na Evropskom prvenstvu, u pojedinačnim disciplinama. Osvajanjem evropskog zlata ubio je dve muve jednim udarcem – osvojio odličje koje mu je nedostajalo u trofejnoj karijeri i izborio olimpijsku vizu. Nedavne pripreme u Solinu pokazale su da je lakša povreda podlaktice stvar prošlosti i da je Damir spreman da već predstojećeg vikenda pruži maksimum.

Treći član srpske streljačke ekspedicije je 26-godišnji Jagodinac Lazar Kovačević. Jedini debitant na najvećoj svetskoj sportskoj smotri u ovom društvu i jedini od brojnih srpskih strelaca koji je plasman na Igre obezbedio na olimpijskom kvalifikacionom turniru u Rio de Žaneiru – i da nije, uradio bi to prema odličnom plasmanu na svetskoj rang-listi, a trenutno je osmi u disciplini vazdušna puška – ime je sa zapaženim pedigreom u streljačkom svetu. Otkako je još pre devet godina postao juniorski prvak Evrope, u kontinuitetu je donosio medalje sa velikih takmičenja i u Francusku nije otišao bez osnova za visoke ambicije.

Srbija daje 200.000 evra za zlato, Indonežani novac i krave, Ameri i Nemci vrlo skromno

Sve troje srpskih strelaca na vatrenu liniju će izlaziti najmanje po dva, a nadamo se i po četiri puta. Kovačević u dve discipline, vazdušnom puškom – 28. jula u 11.15 časova u kvalifikacijama i u trostavu 50 metara – 31. jula u kvalifikacijama, a eventualno, u oba slučaja, sutradan u finalu. Mikec u subotu u 10.30, Zorana dva sata kasnije u kvalifikacijama, verujemo oboje 24 sata kasnije u finalima, a njih dvoje zajedno u miksu u ponedeljak, 29. jula od 9.30 u kvalifikacijama i dan kasnije u finalu.

Otkako je miks postao deo zvaničnog programa na evropskim prvenstvima, ovaj naš tandem, kome je zajedničko i to što su im treneri najbliži članovi porodice, Jelena Arunović i Goran Mikec, osvajao je medalju na bukvalnom svakom kontinentalnom šampionatu i zato „miriše“ da bi šlag na tortu mogli da stave baš ovog leta.

Na kraju treba dodati da će strelci na predstojećim Olimpijskim igrama biti svojevrsne žrtve dva eksperimenta. Prvi put će kvalifikacije i finale biti razdvojeni u dva dana, na šta su pokušavali da se adaptiraju u prethodnom periodu. Osim toga, oni zapravo neće ni videti Pariz, jer će se takmičenja u streljaštvu održati u 300 kilometara udaljenom Šateruu, tako da neće ni osetiti čari Olimpijskog sela, već će biti smešteni u svojevrsnom „streljačkom selu“. Što ni za jotu neće umanjiti euforiju koju priželjkujemo već prvog vikenda predstojećeg takmičenja.