Srbija daje 200.000 evra za zlato, Indonežani novac i krave, Ameri i Nemci vrlo skromno

Olimpijski šampion koji donese zlatnu medalju u Srbiju dobiće kao nagradu od države 200.000 evra. To je više puta najavio, a na kraju i potvrdio predsednik države Aleksandar Vučić na ispraćaju sportista za Pariz u nedelju. I to je daleko najveća nagrada za odličje u istoriji ove zemlje. Samo još da vidimo koliko će ih biti.

Nisu male premije ni za ostale kolajne: Srbija za srebro daje 100.000 evra, a 60.000 evra za bronzu. Ako znamo da su iz Tokija naši sportisti doneli tri zlata, jedno srebro i pet bronzi, nije teško izračunati koliko bi u slučaju da se rezultat ponovi, država isplatila novca za nagrade.

A, poruka je i od vrha države i predsednika Olimpijskog komiteta Srbije Božidara Maljkovića da je cilj da se nadmaši Tokio: dakle meta u Parizu je deset “plus” medalja.

Srbija je vrlo izdašna, a kako stoje drugi sa premijama, koliko su oni široke ruke? Zvanični podaci za sve zemlje ne postoje, tek za poneke, ali neki okviri se otprilike znaju.

Recimo, SAD koja je redovno najtrofejnija zemlja na Olimpijskim igrama (ima 2.629 medalja), nije uopšte tako izdašna prema svojim šampionima. Osvajači zlatne medalje u toj državi dobijaju 37.500 dolara, dobitnici srebra 22.500, a bronzani 15.000 dolara. Jedina je razlika što u SAD pojedini sportski savezi posebno nagrađuju svoje sportiste, pa tako rvač sa zlatom će dobiti dodatnih 250.000 dolara, a plivač 75.000.

S druge strane, ukoliko bi neki predstavnik Hong Konga osvojio najsjajnije odličje, “ušao” bi u ozbiljne pare – više od 750.000 američkih dolara u domaćoj valuti.

Nema podatka koliko je Saudijska Arabija obećala svojim predstavnicima, ali se zna da je srebrni karatista iz Tokija Tareg Hamedi za tu medalju dobio 1.330.000 američkih dolara! Pa, može samo da se nagađa koliko bi onda “koštalo” zlato, pogotovo što nikada do sada nije stiglo u ovu zemlju.

Interesantno je kod Indonežana ili je bar tako bilo na prošlim Igrama u Tokiju: osvajačice zlata u badmintonu Grejsija Poli i Aprijani Rahaju dobile su po pet krava, restoran i kuću. A, Rahaju je od čelnika Sulavesi ostrva, gde živi, dobila još pet krava i kuću.

Mali, ali prebogati Singapur je spreman da nagradi svoje osvajače medalja kao malo ko drugi: više od milion domaćih dolara za zlato za individualca (što je oko 700.000 američkih dolara), a oko 1.500.000 za male timove, kao što su štafeta u atletici ili dubl u tenisu, a 2.000.000 za velike ekipne sportove.

Tajvan je olimpijskom šampionu iz svoje zemlje obećao oko 600.000 američkih dolara u domaćoj valuti, uz doživotnu stipendiju ili bolje reći penziju od 4.000 dolara mesečno. U Maleziji uz skoro 200.000 evra premije idu i skupi inostrani automobili u poklon, a u Kazahstanu – stanovi. Što sjajnija medalja, to veći apartman.

Tu negde u ravni sa Srbijom stoji Maroko, koji daje 200.000 dolara za zlato, a malo manje izdašnija je Italija, čiji će prvak dobiti negde oko 180.000 evra. Tolike su bile nagrade na Apeninskom poluostrvu i za minule Zimske olimpijske igre.

Visoke nagrade su i u Mađarskoj, oko 140.000 evra, još veće u Litvaniji – 160.000 evra, a nekako je očekivano da i sportista iz Ukrajine koji obraduje naciju koja je u ratu bude bogato nagrađen – 115.000 evra. Fino će zaraditi i Španci koji se popnu na najviše mesto na pobedničkom postolju – po 90.000 evra, a tu je negde i premija za sportiste iz Grčke.

Nemci, recimo, mogu takmičare iz pomenutih zemalja samo da gledaju i da im zavide, jer u toj državi nagrada za olimpijskog šampiona je svega 20.000 evra. Francuzi daju 80.000, Poljaci 60.000, a Danci i Kanađani samo 13.000 evra. Sportisti iz Australije dobiće 20.000 domaćih dolara.

Ispada da je što veća i bogatija zemlja, premija za olimpijske šampione sve manja…