Srce šampiona nikad se ne potcenjuje, a Srbija ne dobija dvaput na istom turniru

Otkako je ova generacija Delfina stupila na scenu (ne možemo je isključivo nazvati Savićeva, jer ju je kovao i Dejan Udovičić), Srbiju niko nikada na najvećim takmičenjima – Olimpijske igre, Svetsko prvenstvo i Evropsko prvenstvo – nije dobio dva puta na istom turniru. Delfini su status nedodirljivih počeli da grade u Rimu, vremenom su postali strah i trepet za sve, a polazna tačka ka zvezdanim visinama bila je Španija.

Ista ona koja je toliko puta u poslednje vreme bila svima nama kost u grlu. Svetsko prvenstvo, Evropsko prvenstvo, Svetska liga, Evropa kup i za kraj Olimpijske igre u Tokiju. Sve skupa pet poraza u nizu i izokrenuta situacija naglavačke. Od večite mušterije koja se najčešće lomila na penale, Crvena furija je postala najneugodniji protivnik po Delfine na velikim takmičenjima.

12.50: (1.80) Srbija (7.00) Španija (2.60)

Graviranje statusa najbolje generacije ikada u svetu vaterpola za Srbiju je krenulo od Španije, a sada kada se sedmorica veličanstvenih opraštaju od nacionalnog tima posle Olimpijskih igara u Tokiju, bilo je suđeno da se makar još jednom sretnu sa starim znancima. Sudbina se poigrala. Ne jednom, već dvaput. Ne može se u penziju sa porazom od Crvene furije u grupnoj fazi i bez medalje. Svaka rana mora biti zaceljena. Sa podijuma u večnost. I Delfini su čvrsto veruju u to.

SRBIJO, VREME JE

Retko kada su Delfini izlazili u javnost sa velikim najavama. Ćutali su, radili i uvek našoj zemlji donosili medalje. Njih 11 sakupila je ova generacija kada je reč o Olimpijskim igrama, Svetskim prvenstvima i Evropskim šampionatima. A gde su tu Svetska liga i Evropa kup... Naučili su Delfini naciju da se sa skoro svakog turnira vraćaju sa medaljom oko vrata, najčešće onim najsjajnijim odličjem. Ali naučili su je i da njihova reč ima težinu, da se obećanja ne daju olako.

Nakupilo se mnogo toga u Delfinima, peti poraz zaredom od Španije so je na otvorenu ranu. I užasno peče, ne spira je ni slatka voda iz bazena. Bol će nestati tek kada Španija padne. Kucnuo je čas, poslenja je prilika.

"Prvo da čestitam našim damama, odbojkašicama i košarkašicama. Svaka im čast. Nije ovo bio dan Italijana. Pobedili smo i čestitam ekipi. Bilo je nekih sumnji u nas. Ali znamo zbog čega smo trenirali, zbog čega smo došli i spremili se da odigramo četvrtfinale na najbolji način bez obzira ko nam je protivnik. Ne čekaju sada Španci nas, mi čekamo njih, dosta toga se skupilo. Krajnje je vreme da se neke stvari promene", rekao je Filip Filipović posle maestralne partije Delfina protiv Italije.

I koliko god je Crvena furija ostavila bolji utisak od Srbije na premijeri u Tokiju, ne može sloviti za favorite i biti bliža finalu od zemlje koja se počev od Sidneja sa svakih Olimpijskih igara okitila medaljom u vaterpolu. Dakle, Sidnej – bronza, Atina – srebro, Peking – bronza, London – bronza, Rio – zlato. Nadamo se da tu neće biti kraj.

Ali, moraće bolje od premijere i prvog susreta sa Španijom u Tokiju.

Reprezentacija Srbije (©Reuters)

ŠTA SMO VIDELI NA OTVARANJU? FURIOZNU CRVENU FURIJU I NEPOSTOJEĆU SRBIJU U POZICIONOM NAPADU

Na otvaranju turnira Delfini su maestralno koristili igrača više, a to se proširilo i na ostale mečeve (izuzetak Hrvatska), kako u grupi, tako i u četvrtfinalu. Protiv Crvene furije bolje iz igrača više nije moglo (9/11 realizovanih napada), ali nije funkcionisao šut spolja. I to nas je odvelo u poraz. U pozicionom napadu delovali smo bezidejno, nismo imali rešenje za postavljenu odbranu Španije koja se mogla razbiti samo šutem spolja. Centri Španije napravili su dosta problema našim srednjim bekovima, što uvlačeći ih u problem sa ličnim greškama – iniciralo slabiji intenzitet u odbrani – što golovima sa dva metra.

Koliko je Duško Pijetlović bio nezaustavljiv za Špance i doneo nam brdo isključenja iz kojih je proistekla velika većina naših golova, toliko je i protivnički tandem sidraša Migel de Toro Domingez – Rođer Taulj zadavao glavobolje našim bekovima. Posebno na startu utakmice.

Sa druge strane, samo 1/11 iz pozicionog napada u kojem nismo imali igrača više – nedopustivo. Ma koja faza takmičenja bila. Branislavu Mitroviću bilo je potrebno vreme da postigne radnu temperaturu, nije zaostavio uvodne šuteve Španaca, pa je uneta doza nemira u kompletan tim. Istina, nije sve bilo do našeg prvog golmana na startu meča. Poroznost Srbijine odbrane besprekorno su koristili Špancu. Igrali su pune napade, čekali da se napravi rupa i koristili svaku pukotinu. Koliko strpljenja su imali videlo se i po tome što su nekoliko golova postigli skoro uz zvuk sirene. Najviše je zaboleo onaj Alberta Munariza Egane.

SRBIJA JE JEDAN TIM U GRUPI, A DRUGI U NOKAUT FAZI

Nije nikakva tajna, niti iznenađenje da Srbija krene sporije, da deluje kilavo u grupi… Tako su joj mnogi prognozirali ispadanje u grupnoj fazi Olimpijskih igara u Rio de Žaneiru. Osvojeno je zlato, prvo posle Seula 1988. godine. Pribojavaju se Španci da je to jedan od trikova Delfina, a da nisu pokazali parvo lice u prvom meču uverili su se dok su gledali demonstraciju sile Savićeve svite nad Italijom.

Protiv Azura su Delfini odigrali možda i najbolju utakmicu u poslednjih nekoliko godina. Iako nekoliko godina stariji, daleko od zenita kako mnogi vole da kažu, Srbija je bila nalik onoj iz Rija. Nešto najsličnije zlanoj generaciji koja je objedinila sve najvažnije trofeje na reprezentativnom planu.

Granitna odbrana. Ubojit napad. Spuštena roletna na golu.

Branislav Mitrović imao čak 15 odbranjenih udaraca od 21 upućenog u četvrtfinalu protiv Italije, a pet puta je zaustavljao šut kada smo imali igrača manje. Polovičan učinak 5/10. Ući će u udžbenike defanzivna klinika Delfina kada su se odbranili sa tri isključena igrača. I upravo je ta odbrana nešto što plaši Crvenu furiju.

Dopustila joj je Srbija da se razmaše u grupi, sada će biti druga priča. Kako u odbrani, tako i u napadu. Pronašla je Srbija šut spolja. Ruka više nije slobodna, maksimalno je opuštena, jer je barijera probijena. Sevali su projektili sa osam i kusur metara. Streljali su Filip Filipović, Dušan Mandić, Andrija Prlainović i Nikola Dedović golmana Italijana. Ključ će biti da prva uđe, a onda je nebo granica.

Španija je moćna, najkompaktnija selekcija poslednjih godina, ali u velikim utakmicama po pravilu pada. Dvostruki svetski vicešampion i jednom evropski. Materijala ima, ali zlata nema. Pored timskog i individualnog kvaliteta potrebna je i mentalna snaga. A, to je glavni adut Delfina. Iskusni, namazani, sa pregršt medalja. I gladni da se oproste sa još jednom.

Nikola Jakšić (©Reuters)

ŠPANCI GLEDAJU KA FILIPOVIĆU I MANDIĆU, DELFINI KA MUNARIZU I GRANADOSU

Godine prolaze - u Srbiji se malo toga menja. Ušlo se u završnicu turnira, a polufinalni meč sa Španijom Filip Filipović dočekuje kao najbolji strelac Srbije. Racionalno igra, ne troši previše lopti i poteže na karakterističan način levicom iz njegovih pozicija sa desne strane. Rezultat svega toga je 10 golova iz 21 šuta. Dušan Mandić tresao jedanput manje mreže rivala u Tokiju. Čeka se da proradi u potpunosti proradi njegov malj i ponovo osvanu naslovi Dušan Silni.

Strahinja Rašović doneo je novi dimenziju igri Srbije. Ne igra više naša reprezentacija onako sporo, teži se ka bržoj realizaciji napada i igri na kontre – tu je Rašović kao metak. Postigao je do sada 11 golova, bio konstantna pretnja sa leve strane… Duško Pijetlović nezamenjiv je na centarskoj poziciji, četvrti je strelac Srbije na turniru i očekuje se da ponovo optereti španske bekove. Moraće da motre da Duška, a ako nas bude išao šut sa distance, Španci će se naći u nebranom groždu. Biće primorani da priđu bliže našim bekovima i ostave više prostora Pijetoloviću. To najčešće znači – igrač više za Srbiju. Još ako Dušan Mandić bude uplivavao na drugu stativu, biće stvorena dodatna pometnja. Ali polazna tačka je da Delfine krene šut spolja.

Koliko je za sastav Dejana Savića bitno da funkcioniše šut iz pozicionog napada, toliko je i za Špance. Ima Crvena furija ubice na bekovskim pozicijama. A, tradicionalno Alberto Munariz Egana stavlja na velike muke našu reprezentaciju. U prvom meču nam je spakovao četiri gola – ukupno 11 na turniru. Ipak, nije najbolji strelac Španaca. Alvaro Granados postigao je 17 golova, ali je potrošio čak 42 lopte. Daleko više od svih ostalih. Blai Maljarah i Bernat Sanauha takođe su podvučeni crvenim markerom u Savićevoj svesci, kao i vremešni Felipe Perone, koji sa desne strane često podvaljuje lopte centrima.

Za mnoge finale pre finala. Sudar titana. Najbolje generacije ikada i one koja pretenduje da na vrhu nasledi Srbiju, barem na neko vreme. Dok Dejan Savić ne izbrusi nove dijamante. Do tada – uživajmo. Ostalo je još malo do medalje i oproštaja sedmorice veličanstvenih.

Srbija ide po zlato.

OLIMPIJSKE IGRE (MUŠKARCI) - POLUFINALE

Petak

08.30: (2.55) Grčka (6.55) Mađarska (1.85)

12.50: (1.80) Srbija (7.00) Španija (2.60)

OLIMPIJSKE IGRE (MUŠKARCI) - OD 5. DO 8. MESTA

Petak

07.00: (07.00) Crna Gora (8.00) Hrvatska (1.60)

11.20: (1.40) Italija (8.00) SAD (4.00)

***kvote su podložne promenama