Srbija još nije preležala dečje bolesti, jedna nacija, ipak, više tuguje

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Budimpešte) 

Nekada je skoro nemoguće bilo zamisliti da se u polufinalu velikog turnira ne nađu tri reprezentacije iz kvarteta Srbija, Hrvatska, Crna Gora i Mađarska. Danas to nije slučaj, smena generacija učinila je svoje i kroz trancizcioni period je, sudeći isključivo na osnovu svega viđenog dosad na Svetskom prvenstvu, najlakše prošla Hrvatska. Jedino su Barakude iz pomenutog kvarteta ušle u bitku za medalje, i to preko Srbije potvrdivši da su uvek bile najsposobnije da je zaustave. Niko kao Hrvatska nije bio koban po Delfine u eliminacionoj fazi. 

Zašto je to tako odgovor možda leži i u činjenici da nema ekipa na svetu koje gaje bolje odnose, da od kolega niko bolje ne poznaje Dejana Savića od Ivice Tucka i da veliki turnir ne protiče bez balkanskog klasika. Zakoni velikih brojeva i to što jedni druge poznaju u dušu došli su do izražaja u Budimpešti, a ima nešto i do "Margit Sigeta". Na bazenu smeštenom pored Dunava između legendarnih zidina, Hrvatska još nije izgubila od Srbije. Taj bazen posrećio se Barakudama pre pet godina, osvojile su drugu svetsku titulu, a i kod prve u Melburnu su nadigrale Delfine. 

Srbija je u Mađarsku došla sa namerom da drugi put zaredom ne ostane bez medalje na Svetskom prvenstvu i da vidi gde je posle smene generacija - trenutno van borbe za odličja. Ne predaleko, jer i drugi su izgubili na kvalitetu po završetku olimpijskog ciklusa, ali je očigledno da se uloge nisu iskristalisale i da deo prvotimaca kao da i dalje očekuje kad je gusto da će se iz vode dići asovi koji su u prethodnoj deceniji i jače nosili reprezentaciju i prelomiti meč. Tek kada uloge budu raspodeljene - tako nešto očekivati već na prvom turniru bilo je realno - kad se bude znalo ko poziva akcije i ko ih u određenim situacijama završava, i kada se stvori hemija unutar tima - nje i dalje nema - tada će Delfini ponovo biti konkurentni za medalje. 

Srbija pala na ispitu zrelosti, Hrvatska u polufinalu Svetskog prvenstva! Fatović rešio El Klasiko

Budimpešta je dobro otrežnjenje, pravovremeno, na startu pred novo veliko takmičenje, Evropsko prvenstvo u Splitu. Hoće li se Delfini iz Dalmacije vratiti sa medaljom ili će povezati dva takmičenja na kojima se nisu peli na pobedničko postolje, ponajviše će zavisiti povezanosti i shvatanja mladih snaga da je na njima da preuzmu odgovornost. Veliki igrači rađaju se u derbijima, u njima igrači sazrevaju i pokazuju od kakvog gradivnog materijala su napravljeni. A, očigledno da će novoj generaciji biti potrebno vreme da stasa. Znao je to i Dejan Savić, zato je kroz redove provlačio da očekuje pravu Srbiju tek na Olimpijskim igrama u Parizu. Dok mladi tim preleži sve dečje bolesti. 

Navika je čudo, a Delfini su navikli Srbiju da se kući vrate sa medaljom. Toliko ih je osvojeno da ih je teško pobrojati, ali i zlatna generacija imala je krahove, koji su brzo padali u zaborav. Upravo, jer je na idućem prvenstvu ispravljala greške. Na Svetskom prvenstvu u Barseloni, odmah posle Olimpijskih igara u Londonu, prošla je kroz prvu krizu, zauzela je sedmo mesto. Rezultat je izostao i na Evropskom prvenstvu u Budimpešti pre dve godine, koje bi, da nije bilo pandemije, predstavljalo generalku za Tokio, a podmlađeni sastav - sličan ovome koji je pretrpeo poraz od Hrvatske na Margit Sigetu - zaustavljen je u četvrtfinalu Svetskog prvenstva u Gvanžuu. Doslovce svaki put Srbija je zablokirala u fazi koja okuplja osam najboljih timova, kad god bi je prošla - osvajala je medalju. 

FRANKO LAZIĆ X FAKTOR, SVI HRVATI POSTIGLI BAR PO GOL 

Ante Vukičević, Franko Lazić, Jerko Marinić Kragić i Josip Vrlić(©VSS/Slobodan Sandić)

Reči selektora Srbije nisu dopirale do igrača, sve što im je taksativno nabrojao da će biti ključno za prolaz u polufinale nije sprovedeno u delo. Isključenja su pljuštala na obe strane, a sa igračem više u napadu i manje u odbrani bolje se snašla Hrvatska, koja je odigrala najbolji meč na turniru. Nije je sputalo to što ima čak osmoricu debitanata na planetarnoj smotri, ni što je zbog suspenzije Rina Burića - propustiće i polufinale sa Španijom - imala igrača manje u sastavu. Koliko se Hrvatima sve poklopilo ili koliko im je Srbija dopustila da se razmašu, najbolje govori podatak da su svi postigli po gol 

Nesvakidašnja situacija za El Klasiko, za Hrvatsku se deset igrača upisalo u strelce. Gol su postigli svi igrači, nedostajalo je samo da i Toni Popadić - izvanredno branio i sakupio dvocifren broj intervencija - pogodi s gola na gol. A, posebno značajnu rolu imao je Franko Lazić. Prvotimac zagrebačke Mladosti je do duela sa Srbijom bio jedini iz hrvatskog tima koji nije zatresao mrežu na Svetskom prvenstvu. Bolji momenat za prva dva gola nije mogao da izabere, krajem trećeg kvartala zadržao je Hrvatskoj glavu iznad vode i odbio nalet Dušana Mandića. 

SLOBODNI DANI DONELI VIŠE ŠTETE NEGO KORISTI FAVORITIMA, MAĐARI SE NISU OVAJDILI OD DOMAĆINSTVA 

Dušan Mandić, Marko Žuvela i Ante Vukičević (©VSS/Slobodan Sandić)

Od svih timova koji su bili prvi u grupnoj fazi i tako dobili više vremena za predah, samo su Grci relativno lako stigli do polufinala. Pritom su imali najlakšeg protivnika, jedini nisu igrali protiv trofejnog tima. Španci su se provukli, Crna Gora propustila je priliku da izbori peterce u poslednjem napadu. Bogdan Đurđić uzdrmao je prečku. Od povlašćenih je prvo ispala Srbija, potom su Mađari doživeli šok na prepunom “Alfred Hajošu”. Italija je predvođena Frančeskom di Fulviom u rekordnom roku ispraznila bazen, nastavila pohod ka petom svetskom zlatu i odbrani trona, i ohladila domaćina. 

Na bazenu ni duše desetak minuta po završetku derbija, kompletna rasveta utuljena. Tajac. Kao da sat vremena ranije tribine nisu bile krcate, a prolazi zakrčeni. Mađarsko prokletstvo na "Margit Sigetu" se nastavlja. Ne računajući dve evropske titule koje su Mađari kao domaćini osvojili u međuratnom i posleratnom periodu, na "Margit Sigetu" redovo doživljavaju potop. Ovaj je najgori od svih u 21. veku. Do sada su makar uzimali medalju, sad ostaju praznih šaka. 

Mađarska tragedija na Margit Sigetu i simultanka Di Fulvija: Svetska kruna i dalje na glavi Italijana

"Margit Siget" je hram vaterpola, dom reprezentacije Mađarske. Tu se sve generacije Mađara najlepše osećaju, ali u starinskom objektu koga se ne odriču iako imaju velelepnu Duna arenu, zlatne medalje ih mimoilaze. Jedini put kada su odstupili od igranja na bazenu “Alfred Hajoš”, okitili su se najsjajnijim odličjem na Evropskom prvenstvu. 

Domaćinstva jesu prednost, ali nose i veliko breme sa kojim se i najveće svetske sile teško nose. I često im kičma pukne. Jedna nacija zaljubljena u vaterpolo sinoć je možda i više tugovala od Srbije.