Španska dominacija izgrađena na temeljima srpskog sistema

Na Svetskom prvenstvu prvi put će se Španci pojaviti kao evropski prvaci i predstavljaće najveću pretnju po aktuelne planetarne šampione – Mađare. Ne samo zato što su nedavno krunisani u Zagrebu, nego i iz razloga što u prethodnih šest godina u vaterpolu nije bilo tima koji je prikupio više medalja. A, sve zbog odluke da postojeći sistem nadograde i primene metod koji je dug niz godina za Srbiju bio plodonosan.

Niko od Španaca nema impresivniji niz, podseća na ono što su početkom veka radili Mađari ili sredinom prethodne dekade srpski vaterpolisti. Od Evropskog prvenstva u Barseloni, tim Davida Martina okitio se sa čak sedam odličja. Na svim takmičenjima je ulazio u polufinale, samo na Olimpijskim igrama nije uzeo medalju – tada im je malo nedostajalo, antologijsko polufinale rešila je levica Filipa Filipovića – i posle Tokija jedini su na apsolutno svakom velikom turniru bili na podijumu.

David Martin je poput Dejana Savića jasno definisao nosiocima pozicije u timu, napravio okosnicu za duži vremenski period i opredelio se da minimalno rotira igrače. Tek po jednu do dve promene napravi od takmičenja do takmičenja, međutim, radikalnih poteza nema. Uglavnom se smenjuju ’dopunski’ igrači. I što je još važnije, usvojeni su model i pravac, razrađena je dugogodišnja strategija.

Insistirao je Dejan Savić da rad u mlađim selekcijama bude prilagođen radu seniorske reprezentacije, tražio je da sve bude jednoobrazno. Uniformisano. Da se mladi igrači navikavaju na sistem koji forsira i da budu spremni za njega kada pokucaju na vrata državnog tima. Postavka je bila identična, rezultati su bili tu, a to se dopalo i Davidu Martinu i čelnim ljudima u španskom Savezu.

Na Iberijskom poluostrvu su primenili taj model i drže ga se i dan-danas.

„U Srbiji je sistem igre isti kroz sve kategorije, prati stvari vezane za seniorsku reprezentaciju i njoj je podređen. To je nešto što krasi samo nas i Španiju kroz mlađe i seniorske selekcije“, pričao je Uroš Stevanović za Mozzart Sport.

(©European Water Polo Championship 2024)

Španci su sve podredili seniorskoj reprezentaciji i njenim uspesima, to što su zamislili – sproveli su u delo. Od modela koji funkcioniše ne planiraju da odstupe i otišli su korak dalje, jer su okosnicu zadržali u svojim klubovima. Na spisku Španije za Svetsko prvenstvo u Dpohi samo dvojica igrača ne nastupaju u španskom prvenstvu: najbollji strelac Alvaro Granados (Novi Beograd) i Serhi Kabanjas (Jug Dubrovnik).

Kvalitet je koncentrisan u dva kluba – Barseloneti i Sabadelju. Tu su i Barselona i Katalunja, i svi klubovi su stacionirani u radijusu od nekoliko desetina kilometara. Standardni i potencijalni reprezentativci treniraju zajedno, igraju jedni protiv drugih na nedeljnom nivou i ideja u Srbiji je bila da se slična stvar postignevraćanjem najboljih igrača u zemlju tokom prethodne dve – tri godine, no nije sve ispalo kako je planirano.

Zlatna šrauba Granadosa! Hrvati ostali bez titule, Španija kao prvak Evrope ide u Pariz

Stvorili su monstruma: Ćavijev 'komšija' razbija mitove

Španci su profitirali od jake lige i preuzimanja modela u kome su videli mnogo toga dobrog – pride su sačuvali stvari koje su ih krasile, ostali verni brzoj i agresivnoj ugri – i rezultat toga je sedam medalja u minulih šest godina. Nakon Olimpijskih igara u Tokiju čak četiri, od čega su dve zlatne. Otuda ne čudi što ih pred Dohu svi svrstavaju u prvi red favorita. U prilog im idu i brojke sa Evropskog prvenstva...

Alvaro Granados je sa 21 golom bio najbolji strelac turnira, prelepom šraubom doneo je Crvenoj furiji istorijsku titulu, a prosečno je davao preko tri gola po meču i imao skoro 50 odsto šuta. Sa deset dodavanja za gol bio je peti asistent kontinentalnog šampionata, a i ostali saigrači su se kotirali visoko. Felipe Perone bio je treći kradljivac, Mark Larumbe drugi bloker, dok je Rođer Taulj iznudio 31 isključenje. Više su ih prikupili samo Miroslav Perković (32) i Konstantinos Kakaris (36).

Veliko iznenađenje bi bilo da se žetva ne nastavi.