Stvorili su monstruma: Ćavijev 'komšija' razbija mitove

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Zagreba)

Veliki igrač se ne postaje, već se rađa. Ili imaš ili nemaš to u sebi. Takvi ne niču svuda, a španska Terasa može da se podiči da je dala dvojicu genijalaca, evropskih i svetskih prvaka u dva različita kolektivna sporta. Jedan je Ćavi Ernandes, drugi je Alvaro Granados. Skoro sto godina održavaju se kontinentalni šampionati u vaterpolu – veliki jubilej biće obeležen 2026. u Beogradu – a najveća sportska nacija tek je sinoć postala prvak Evrope. I to golom kakav je čekan ravno četiri decenije.

Alvaro Granados se našao van pozicije na kojoj je najčešće, bio je na suprotnoj strani i okrenut leđima. Licem nije mogao da napadne čuvara, da vidi gde se nalazi Marko Bijač. U trenutku mu je sinulo. Pucao je iz okreta 48 sekundi pre kraja, pogodio dalji ugao i šraubom doneo Španiji istorijsko zlato.

U neverici je bio Ivica Tucak, ostao je hrvatski selektor bez teksta. Niko u tom trenu nije ni slutio šta će momak iz grada pored Barselone izvesti, čak ni Marko Bijač, koji je u finalu čuvao domaćin, imao 14 odbrana. Ostao je zatečen, a Hrvatska bez krune.

“Pakao, pakao sporta. Ne znam šta bih rekao. Odigrali smo predobro, a izgubili smo zbog primljenog gola kakav sam poslednji put video 1984. u Los Anđelesu”, rekao je Ivica Tucak.

Španija je imala Manuela Estijartea, strelca kakav se rađa jednom u veku. Čobveka koji i dan-danas drži rekord po broju datih golova na jednom kontinentalnom šampionatu – 36. Imala je i Giljerma Molinu, Ivana Peresa, Alberta Espanjola… I još mnoštvo velikana, dve dekade čekala je da se vrati u vrh. Čekala je Alvara Granadosa.

Stvorila je monstruma. Ne zna šta je pritisak, šta je ubrzan puls. Predodređen je da odlučuje velčike utakmice, ima to u krvi. Ne, ta zlatna šrauba nije nikakva slučajnost, jer u protekle dve godine Alvaro Granados je u finalu srpskog šampionata počastio Crvenu zvezdu sa deset golova na jednoj utakmici! Trljao je i Živko Gocić oči tokom tog meča, nikada nije video tako nešto. U finalu Svetskog prvenstva dao je pet golova Italijanima, a zatim u penal-seriji dva puta bio hladan kao špricer.

Alvaro Granados i Bernat Sanauha (©European Water Polo Championship 2024)

Finale u Zagrebu nastavak je te čudesne priče. Direktno je odlučio gde ide zlato, postigao je gol za anale.

“Dao sam deset golova u finalu srpskog prvensva, ali ovaj gol… On je istorijski”, poručio je junak Crvene furije.

Istorijski, kao i onaj Igora Milanovića u Madridu, kada je sa Sovjetom na leđima prelomio maratonsku utakmicu u produžecima posle dugog mahanja i bacio Jugoslaviju u trans.

Zlatna šrauba Granadosa! Hrvati ostali bez titule, Španija kao prvak Evrope ide u Pariz

Perone: Vratilo nam se za Srbiju i peterce! Hrvatska bila bolja od nas, Granados je genijalac

Nije briljirao momak iz Terase do završnice finala, ali je u poslednja dva minuta izvadio kečeve iz rukava. Možda su se pojavili baš zato što nije gubio nadu ni posle šest ispucanih lopti u prazno.

“Nije mi posle svega preostalo mnogo reči, ne znam ni kako bih ovo opisao. Čitavu utakmicu smo bili iza njih, bilo je neverovatno teško stići ih. Zato je i veličastveno sve ovo što se dogodilo. Takve stvari se događaju. Ne znam šta je to zbog čega smo uspeli da se vratimo, verovatno jer smo verovali. Nismo gubili nadu. Nismo onaj tim iz Dubrovnika, porasli smo i neverovatno sam ponosan na moje saigrače, na ovaj tim”, kazao je najbolji strelac i MVP Svetskog prvenstva i nastavio:

“Tu je i MVP nagrada, ali bitnije je to što je ovo poslednja stvar koju smo osvojili. Ispisali smo istoriju. Španija nikada ranije bila pobednik Evropskog prvenstva. Uspeli smo! Treba da budemo ponosni na ovo što smo uradili. Ali, biće ovo duga godina i neverovatna godina”.

AKO NEKO MOŽE DA VRATI PEHAR LIGE ŠAMPIONA U SRBIJU, ONDA JE TO ALVARO GRANADOS

Alvaro Granados i Ante Vukičević (©European Water Polo Championship 2024)

Preko deset godina srpski klubovi bezuspešno pokušavaju da vrate najdragoceniji klupski trofej. Bilo je mračnih trenutaka kada uopšte nisu bili konkurentni, ali i tri poraza u finalima Lige šampiona nakon berićetnih godina u kojima su Partizan i Crvena zvezda bili šampioni. Radnički je na Monžuiku izgubio od Barselonete, dva puta uzastopce je Pro Reko dobio Novi Beograd u bici za trofej.

Ako neko može da vrati pehar Lige šampiona u Srbiju, onda je to Alvaro Granados. Toliko mitova razbio je prethodnih godina, umnogome doprineo da pored ove španske ekipe izbriše prefiks gubitnici. Nedostaju mu Lige šampiona i medalja na Olimpijskim igrama, a sve to bi mogao da kompletira da sredine avgusta.

“Fokusirani smo, verujemo da je sve moguće. Ovaj tim ima velike snove, veruje da može i zaslužio je sve lepe stvari koje su mu se dogodile. Videćemo šta nosi budućnost”.

Čovek iz druge galaksije

U Barseloneti je stasao, ali u Srbiji dodatno unapredio igru. Koliko god je Špancima bilo teško što im je klupski vaterpolo ostao bez prve zvezde, bio je to najbolji potez za dalji razvoj i napredak momka iz Terase. Izašao je iz zone komfora. Baš to mu je bilo potrebno kako ne bi počeo da stagnira.

“Mnogo sam napredovao u Srbiji. Raznovrsnije igram. Sazreo sam kao igrač, ali i osoba. Odluka da dođem u Beograd bila je najbolja koju sam mogao da donesem u svakom smislu, srećan sam što sam napravio dobar odabir, jer sam zbog njega danas bolji vaterpolista”, zaključio je Alvaro Granados.