Sa Jakšićem će sve počinjati i završavati se; bombarder iz Rijeke može da bude lider Srbije, ali…

Iz rekonstrukcije u rekonstrukcije. Drugo leto zaredom Srbija je podmladila državni tim, i to poprilično. Uroš Stevanović je na Svetsko prvenstvo poveo čak sedmoricu debitanata, što je praktično pola tima. Da se Dušan Mandić fizički i pre svega psihički osećao spremni, na spisku bi bio jedan novajlija manje, ali to umnogome ne bi promenilo kompletan utisak: Delfini nisu u najužem krugu kandidata za medalju, mnogo toga trebalo bi da se poklopi i u kratkom roku legne na svoje mesto kako bi se već u Fukuoki vratili u svetski vrh.

Ni ne treba da postoji opterećenje medaljom, međutim, da bi uopšte u bližoj budućnosti bilo moguće da se srpski državni tim nađe u završnici – bez visokog plasmana na jednom od tri iduća takmičenja neće biti ni odlaska na Olimpijske igre u Parizu – neophodno je da konačno dobije Neku od selekcija koje su se ustalile u polufinalu: Španiju, Italiju ili Grčku, pa i Mađarsku ili Hrvatsku. I još bitnije da se ne dođe u poziciju da na sledećem okupljanju uloge nisu podeljene. Već u Japanu treba da budu iskristalisane.

Biće to glavni zadatak Uroša Stevanovića, a konture se blago ocrtavaju i pre početka. Kada se Dušan Mandić bude vratio pod državnu zastavu i našao u konkurenciji za Evropsko prvenstvo u Izraelu, doći će do pomeranja. Ali, pre no što do toga dođe, uloge novi snaga i onih starih moraju jasno da budu definisane.

SA NIKOLOM JAKŠIĆEM ĆE SVE POČINJATI I ZAVRŠAVATI SE U FUKUOKI

Nikola Jakšić (©Starsport)

Na spisku selektora Uroša Stevanovića našla su se tri beka: Sara Ranđelović, Radomir Drašović i kapiten Nikola Jakšić. Međutim, veliko je pitanje koliko će vremena bek Novom Beograda provoditi na primarnoj poziciji, a koliko će biti na spoljnoj poziciji, kako bi se manje trošio u fazi odbrane i ne bi došao u poziciju da bude opterećen ličnim greškama.

Prolazi kroz teško razdoblje kapiten srpske reprezentacije, u klubu se nalazi ni na nebu ni na zemlji, a od njega bi trebalo sve da počinje i završava se u igri aktuelnog olimpijskog šampiona. Jedan od najodlikovanijih srpski vaterpolista – u ovom sastavu je i među najiskusnijima – biće zadužen za građenje napada ili će akcije biti pravljenje za njega. Zasigurno se neće odustati od spuštanja osvajača svetskog zlata iz Kazanja kod stative, te brojna uplivavanja i opterećivanje protivničkih bekova.

Bilo je to među najjačim oružjima Srbije u zlatnoj eri…

Konačni spisak za Fukuoku: Šestorica debitanata na SP, isto toliko rođenih posle 2000.

Za očekivati je da Nikola Jakšić tek u finišu uzme nešto više minuta na bekovskoj poziciji i da do tada bude na levoj napadačkoj strani, kako bi više učestvovao u završnici akcija, a da centre ćuvaju Sava Ranđelović i Radomir Drađović. Pa, ponekad i neko drugi iz spoljne linije, sve zbog toga da Srbija ne bi “izgubila” kapitena i Uroš Stevanović dolazio u poziciju da mora da mu dozira minutažu.

Neće biti iznenađenje ako se Radomir Drašović često bude izvlačio na desnu stranu da bi uputio udarac ka golu, jer tokom prethodnih reprezentativnih okupljanja nije se libio da potegne i imao je nemali broj utakmica sa doprinosom od dva do tri gola. Bekovi Novog Beograda bi trebalo da donesu najveću dubinu kada je u pitanju šut sa distance, uz Marka Radulovića.

RIJEČKI BOMBARDER MOŽE DA BUDE LIDER SRBIJE U FUKUOKI, ALI…

Marko Radulović na oproštaju "šestorice veličanstvenih" (©Starsport)

Iako je Marko Radulović imao nekoliko meseci praznog hoda kada je završio sa Radničkim i dogovorio se sa Novim Beogradom – razlog su pravila LEN-a oko registracije igrača za klub koji nastupa u Ligi šampiona – pauza na momka rođenog u trećem milenijumu nije ostavila trag. Tokom kvalifikacija za Evropsko prvenstvo, a zatim i kasnije na Svetskom kupu u Los Anđelesu, nametnuo se kao prva napadačka opcija.

Talenat je nesporan, sportska drskost je tu. Marko Radulović ovoga leta nije “birao” utakmice, najbolji primer je duel sa Rumunijom, kojoj je u porazu isporučio sedam golova i bio jedina svetla tačka. Bombarder iz Rijeke, što se tiče igračkih kvaliteta, može da postane lider Srbije i neko na koga će ići lopta u odsudnim trenicima. Tako je bilo u mlađim kategorijama, na Svetskom prvenstvu za juniore prglašen je za najkorisnijeg igrača i Srbiju je vodio do zlatne medalje. I čitavu narednu deceniju, pa i druže, trebalo bi da bude stalni član reprezentacije.

Zbog svega toga figurira za vođu u bazenu. Ali, jer spada među najmlađe, sve mora biti dozirano. Da li će i biti taj na koga će se Uroš Stevanović oslanjati u bitnim momentima zavisiće i od karaktera i stava jednog od najperspektivnijih igrača današnjice.

STRAHINJA RAŠOVIĆ DALEKO NAJBOLJI STRELAC U NOVOM TIMU

Strahinja Rašović (©Starsport)

Veliki broj igrača je tek nedavno dobio priliku da debituje u reprezentaciji. Pojedini su skoro završili sa omladinskim stažom (Vuk Milojević, Vasilije Martinović), neki će i nadalje moći da igraju u mlađim reprezentativnim uzrastima (Marko Dimitrijević, Bogdan Gavrilović), a Đorđe Vučinić i pogotovo Filip Janković su tek u zrelom igrakom dobu, posle smene generacija, dobili priliku da zaigraju na velikom takmičenju.

Većina ih je tek zabeležila dvocifren broj nastupa, ali nisu svi, i osim u slučaju da ne dođe do “eskplozije” iz drugog plana, za očekivati je da se debitanti, izuzev golmana Vladimira Mišovića, rotiraju u protokolu i imaju sporednu ulogu. Da budu “ljudi zadatka”.

Najveći deo tereta pašće na pleća dugogodišnjih nosilaca, olimpijskih šampiona. U trenutnom sastavu samo su dvojica igrača postigla trocifren broj golova u kapici sa državnim grbom: Nikola Jakšić i Strahinja Rašović. Novi kapiten je dao 141, a levo krilo 237.

Strahinja Rašović je daleko najbolji strelac i, uz Nikolu Jakšića, Marka Radulovića i Radomira Drašovića bi trebalo da predstavlja najveću pretnju po suparnike. Doduše, ne sa velike razdaljine, već u kontrama – na Svetskom kupu je bio nešto mirniji kada ih je završavao, nego što je to prethodno bio slučaj – i sa krila. Najčešće posle prebacivanja ili u situacijama sa igračem više.