Psiha je čudo: Srbija 'namestila' glavu i zgromila polufinalistu Svetskog prvenstva

Najveći neprijatelj sprskim vaterpolistima proteklih godina bila je - glava. Kočili su sami sebe. Psiha je čudo i turnir u Šapcu, pripremni za Olimpijske igre, to potvrđuje. 

Nedavno, pre samo koji mesec, sredinom februara, Francusku su delili peterci, jedan precizan hitac u seriji ili odbrana, od velikog finala Svetskog prvenstva u Dohi. Bili su apsolutni hit, pravo osveženje. Na šabačkom bazenu su se mučili da vide gol, nisu bili u stanju da se nose sa Delfinima. Deklasirani su, razbijeni u paramparčad - 14:4.

Kao da je neko ugasio svetlo. Ali, samo jednom timu - Francuskoj. Kao da se nalazila u mrklom mraku, da nije mogla ni da nasluti gde se nalazi gol, gde je Dimitrije Rističević i koju stranu ciljati. Ništa drugačije nije bilo ni kada je među stativama bio Radoslav Filipović.

Tek dva gola Francuzi su dali Delfinima za poluvreme?! Isti je to onaj tim koji je preznojavao svetskog prvaka Hrvatsku, još bolji od onog koji je u Splitu eliminisao Srbiju več u osmini finala. Jeste, pripreme su. I jeste, Trikolori su slabo izgledali i protiv Australije. Ali, isto tako mnogo je toga do - olimpijskog šampiona.

Za Srbiji je slika bila jasna, kristalno čista. Bez smetnji, bez šumova. U odbrani savršeno prvo poluvreme, ruka konstantno visoko u bloku. Znatno manje kašnjenja nego dan ranije. I ono što je prošlo, zaustavio je Dimitrije Rističević. U prvom delu nije mogao samo šut iz peterca Tome Vernua i strelu Aleksandre Buea. Njom je Francuska prekinula prazan hod od čak 13 minuta...

Srpski vaterpolisti su za to vreme skoro pa nepogrešivo vukli poteze, parali mrežu. Od levice Dušana Mandića nije bilo spasa, ubitačni su bili sa zgodne strane Nikola Jakšić i Strahinja Rašović. Znao je u prošlosti Marko Radulović da vuče ishitrene poteze, danas staloženiji, što oslikava pas za Savu Ranđelovića u kontri. Ne tako davno bi opalio... Napad kasnije je nagradio sam sebe.

Nepotrebno se dizala fama oko one lopte koja je Riječaninu skliznula sa ruke, a zapravo je ono što selektor Uroš Stevanović traži racionalnost i gledanje ka satu, odmereno povlačenje poteza. Da svakome može da se desi, primer je Miloš Ćuk. Njemu je protiv Francuza pobegla sa dlana, a na istom mestu, u Šapcu, krajem decembra i Gavrilu Subotiću u finalu Kupa Srbije. Bežala je lopta i drugima, što ukazuje da je prepumpana, ali ko će se još setiti da menja pravila stara 30 ili 40 godina...

Sitnijih tehničkih grešaka poput pobrojanih je bilo. Krupnijih - nije. Srbija je bila ta koja diktira tempo, Dušan Mandić onaj koji se najviše pita, a Francuska - puki statista. Onaj tim koji se ušunjao među najveće, poremetio idealni poredak i cilja medalju na Olimpijskim igrama u Parizu. U Šapcu je bio bezidejan gotovo ceo meč, bio je za klasu ispod olimpijskog šampiona.

I sve to ne mora ništa da znači kada dođe do utakmica u Parizu, gde će se u grupi sastati Srbija i Francuska. Jer, tada rade živci. Radi i glava drugačije, a potrebno je da bude podešena kao večeras.

SRBIJA – FRANCUSKA 14:4

(4:1, 3:1, 3:2, 4:0)

Šabac

Gradski bazen

Sudije: Aleksandresku (Rumunija), Ivanovski (Crna Gora)

Isključenja: Srbija 14, Francuska 7

Peterci: Srbija 2 (1), Francuska 1 (1)

SRBIJA: Filipović, Mandić 3, S. Rašović 2, Ranđelović 3, Ćuk, Dedović, Drašović 1, N. Jakšić 3, Vico, Lukić, Lazić, Milojević, Rističević, Radulović 2.

FRANCUSKA: Duboa, Sudadijer 1, Kruzija, Bue 2, Kaš, T. Vernu 1, M. Vernu, Bjorh, Marzuki, Bodegas, Vanpeperstrate, Nardon, Fontani, Idzinski.