Peto mesto Delfina nije novina, često je koliko i medalje od Rija

Nova era i život bez dokazanih šampiona pokazali su da Srbija nije pretplaćena na medalje i da je građenje tima i rezultata dugotrajan proces, čak i kada se radi o najtrofejnijem kolektivu. Delfini su (bili) sinonim za medalje, uspon na pobednički podijum nacija bi blanko potpisala i pre odlaska na velike turnire, ali velike promene u držanom timu dovele su i do odstupanja od pravila na polju rezultata. Sa Svetskog prvenstva u Budimpešti i Svetske ligi u Strazburu, za koju je Dejan Savić odlučio da odmori skoro sve nosioce i učesnike planetarne smotre, Srbija se vratila bez odličja. I sa dva peta mesta.

Upadljivo je da su najvažnije utakmice na turnirima Delfini odigrali u grču, da ni izbliza nisu rasterećeni time što u novi olimpijski ciklus kreću bez tereta sa kojim se suočavala prethodna generacija - da na Igrama mora da osvoji zlatom. Jedne vrste pritiska je Srbija lišena, međutim, novi tim susreo se sa drugim, koji je sam sebi nametnuo. Na pameti ima ranija ostvarenja i tih misli neće se otarasiti dok se ne nađe na pobedničkom postolju. Zbog toga je važno da Delfini probiju barijeru u Splitu, preskoče četvrtfinale i u novom sastavu uzmu prvu medalju.

Svetska liga malo šta je otkrila o Srbiji, jer pitanje je hoće li i kada zaigrati sa momcima koji su pre godinu dana bili zlatni na juniorskom Svetskom prvenstvu u Pragu, uz tek nekoliko iskusnijih igrača. Samo je potvrdila da je peto mesto realnost, da Španija i Italija kvalitetom odskaču i da u četvrtfinalu presudnu ulogu igra glava. A, Delfini još nisu sazreli da iznesu to breme. Ali, da li su zaista dva vezana peta mesta nagli pad ili je on već neko vreme prisutan i zamaskiran zlatom iz Tokija?

Individualna priznanja su tu, ne i medalje: Bez ex-YU zemalja na pobedničkom postolju posle 27 godina

Povezali su Delfini dva peta mesta na planetarnim prvenstvima - tim koji je nastupio u Budimpešti identičan je onom iz Gvandžua - peto mesto zauzela je Srbija i na Evropskom prvenstvu igranom pre dve godine u mađarskoj prestonici, a na prethodna četiri izdanja Svetske lige dva puta je bila zlatna, ali se podjednak broj puta nije ni kvalifikovala na završnicu. Na kontinentalnom šampionatu zlatom se okitila 2018. godine, što je uz Tokio uspeh koji ima najveću težinu, a poslednje odličje na Svetskom prvenstvu osvojeno je 2017, kada je uzeta bronza posle poraza od Hrvatske u polufinalu.

Sedam godina je Srbija bez finala na šampionatima sveta i od 2019. godine najčešće je zauzimala upravo peto mesto na velikim takmičenjima. Sve u svemu, dve vezane “kote pet” nisu novina. Na naplatu su stigle godine nemaštine i mraka u kojima se nalazio srpski vaterpolo...

REZULTATI SRBIJE NA SVETSKIM PRVENSTVIMA:

- zlato (2009, 2015)

- srebro (2011)

- bronza (2017)

- četvrto mesto (2007)

- peto mesto (2019, 2022)

- sedmo mesto (2013)

REZULTATI SRBIJE NA EVROPSKIM PRVENSTVIMA:

- zlato (2006, 2012, 2014, 2016, 2018)

- srebro (2008)

- bronza (2010)

- peto mesto (2020)

REZULTATI SRBIJE NA OLIMPIJSKIM IGRAMA:

- zlato (2016, 2020)

- bronza (2008, 2012)

REZULTATI SRBIJE U SVETSKOJ LIGI:

- zlato (2007, 2008, 2010, 2011, 2013, 2014, 2015, 2016, 2017, 2019)

- bronza (2009)

- peto mesto (2022)

- nismo se kvalifikovali za završnicu (2012, 2018, 2020)

Srbija se osvetila Crnoj Gori za težak poraz i zauzela peto mesto u Svetskoj ligi

Iako Srbija u Strazburu nije napravila iskorak i doživela je tri poraza na turniru – u grupi od Crne Gore i Španije, u četvrtfinalu od Italije – određeni aspekti igre i situacije obećavaju. Marko Radulović, Gavril Subotić, Nikola Lukić i Nemanja Vico su bili pod budnim okom Dejana Savića, kao i Đorđe Vučinić, koji je na Svetskom prvenstvu sa Lukom Pljevančićem bio zamena. Zbog promene pravila i mogućnosti da treneri povedu 15 igrača u Split i rotiraju ih, za očekivati je da se bek Novog Beograda posle dobrih izdanja u Svetskoj ligi nađe na spisku putnika.

Demonstrirao je Đorđe Vučinić da za njega mogu da se igraju akcije koje su skrojene za Nikolu Jakšića i Savu Ranđelovića, spuštao se kod stative, uplivavao na liniju od dva metra i bio i te kako produktivan. Akcija koja je zaštitni znak Srbije dug niz godina kao stvorena je za Vučinića i njegov napadački repertoar, ponavljana je nebrojeno puta u Strazburu, kao i u Budimpešti za dugogodišnje reprezentativce, pa bi bek novobeogradskog kluba mogao da bude Savićeva “zlatna rezerva”.

Dejan Savić: Peto mesto je trenutno naša realnost, ali ova ekipa može i zaslužuje da bude u samom vrhu

Za Evropsko prvenstvo u Splitu u srpskom taboru će morati da “iskoči”, ispolji liderske crte i rastereti Dušana Mandića, na kome će sve ekipe koje napadaju medalju bazirati odbranu i dopuštati mu da se diže na šut samo iz teških, često i nemogućih pozicija za postizanje gola. Marko Radulović ima sportsku drskost, ne ustručava se da potegne bez obzira na godine (rođen 2001) i ciljano mu je tokom Superfinala Svetske lige lopta gurana u ruke, kako bi što pre ispunio pun potencijal. Prodori vaterpoliste kragujevačkog Radničkog sa desnog krila, ako ih u najvećem dalmatinskom gradu bude kao u Strazburu, daće novu dimenziju Delfinima.

Nije beznačajno ni to što su posle naporne sezone i Svetskog prvenstva produženi odmor dobili Dušan Mandić, Nikola Jakšić, Strahinja Rašović, Đorđe Lazić, Sava Ranđelović… Ako je faktor umora bio prisutan u Budimpešti, njega u Splitu neće biti. Ali, hoće biti dovoljno vremena za prave pripreme, koje su izostale pred Svetsko prvenstvo. Ostaje još “samo” da Delfini nameste glavu za nokaut fazu, jer ona im je ovoga leta najveći neprijatelj.