Nikola Grbić za MOZZART Sport: Medalja u Atlanti mi je otvorila oči!
Vreme čitanja: 2min | uto. 15.07.14. | 19:23
"Tada sam prvi put shvatio i prihvatio da smo ekipa i ja kao njen deo toliko napredovali da možemo da igramo na vrhunskom nivou. I još da se razvijamo", rekao je čuveni as u rubrici MOZZART Sporta „Moja priča
Legendarni sprski odbojkaš Nikola Grbić, koji je tokom reprezentativne karijere osvojio ukupno 18 medalja na velikim takmičenjima, među kojima su i zlata sa Olimpijskih igara i Evropskog prvenstva, u rubrici MOZZART Sporta, pod nazivom "Moja priča", prisetio se najvažnijih momenata iz svoje karijere.
Momenat koji je najviše uticao na igračku karijeru Nikole Grbića dogodio se na čuvenoj Olimpijadi u Atlanti.
"Oči mi je najviše otvorila bronzana medalja s Olimpijskih igara 1996. U Atlanti sam prvi put shvatio i prihvatio da smo ekipa i ja kao njen deo toliko napredovali da možemo da igramo na vrhunskom nivou. I još da se razvijamo", rekao je Grbić za MOZZART Sport.
Izabrane vesti
Iako je svuda bio lider i oslonac tima, postojali su trenuci kada je Nikola u potpunosti gubio veru u sebe...
"Bilo je to 2000, na kraju sezone u Trevizu. Ušao sam u klub na velika vrata, kao dugo željeno pojačanje, i zatekao ekipu s mnoštvom „senatora“, kako se nazivaju najiskusniji prvotimci, sa starim zaslugama i specijalnim statusom. Zajedno smo osvojili Kup šampiona, Kup Italije i evropski Superkup, da bi nam se u nekom trenutku ispovređivali brojni igrači, što nas je koštalo ispadanja iz četvrtfinala plej-ofa. I šta se desilo? Umesto da odgovornost za taj kiks bude podeljena na ravne časti, kola su se slomila na nama dvojici koji smo stigli poslednji u ekipu. To iskustvo mi je bilo ozbiljno poljuljalo veru u sebe."
Da li si nekada zbog nečeg zažalio u karijeri?
"Ne žalim ni zbog čega, zato što sam svaku profesionalnu i životnu odluku doneo tek pošto sam prethodno ozbiljno promislio, vodeći računa o svim relevantnim činjenicama i opcijama. Da se ponove momenti u kojima sam pravio sve te izbore, sigurno bih se opet odlučio za iste. Čak i one koji su kasnije ispostavili lošim, jer sam ih u datoj situaciji smatrao najboljim."
Da je mogao da promeni nešto u svojoj igri, Nikola bi promenio...
"Da sam slomljenu ruku mogao da snimim rendgenom prvih dana preloma, a ne devet meseci kasnije, verovatno bih imao drugačiju tehniku dizanja lopte, pa i blok. Ne želim da kažem da me taj peh, doživljen još sa 18 godina, sprečio da budem bolji nego što sam bio, samo pretpostavljam da bi neke stvari u mojoj igri bile na višem nivou. A zglob bi danas bio funkcionalniji."
Da je mogao da vrati vreme...
"Iskoristio bih ga samo za jednu, meni važnu stvar. Potrudio bih se da napravim prisniji odnos s pokojnim ocem Milošem. Bio je od onih starinskih, autoritativnih roditelja, a kako me je sport vrlo mladog odvojio od porodice, nisam naučio, stigao ili umeo da mu kažem koliko je zaslužan što sam izrastao u ovakvog čoveka i odbojkaša. Pre svega čoveka", poručio je Nikola Grbić.
(FOTO: MN press)