"Nikola Grbić ispred skupštine 1996. godine nakon povratka iz Atlante"
"Nikola Grbić ispred skupštine 1996. godine nakon povratka iz Atlante"

Nikola Grbić za MOZZART Sport: Medalja u Atlanti mi je otvorila oči!

Vreme čitanja: 2min | uto. 15.07.14. | 19:23

"Tada sam prvi put shvatio i prihvatio da smo ekipa i ja kao njen deo toliko napredovali da možemo da igramo na vrhunskom nivou. I još da se razvijamo", rekao je čuveni as u rubrici MOZZART Sporta „Moja priča

Nikola Grbić ispred skupštine 1996. godine nakon povratka iz AtlanteLegendarni sprski odbojkaš Nikola Grbić, koji je tokom reprezentativne karijere osvojio ukupno 18 medalja na velikim takmičenjima, među kojima su i zlata sa Olimpijskih igara i Evropskog prvenstva, u rubrici MOZZART Sporta, pod nazivom "Moja priča", prisetio se najvažnijih momenata iz svoje karijere.

Momenat koji je najviše uticao na igračku karijeru Nikole Grbića dogodio se na čuvenoj Olimpijadi u Atlanti.
"Oči mi je najviše otvorila bronzana medalja s Olimpijskih igara 1996. U Atlanti sam prvi put shvatio i prihvatio da smo ekipa i ja kao njen deo toliko napredovali da možemo da igramo na vrhunskom nivou. I još da se razvijamo", rekao je Grbić za MOZZART Sport.

Izabrane vesti

Sa selektorom Zoranom Gajićem 1996. godineIako je svuda bio lider i oslonac tima, postojali su trenuci kada je Nikola u potpunosti gubio veru u sebe...
"Bilo je to 2000, na kraju sezone u Trevizu. Ušao sam u klub na velika vrata, kao dugo željeno pojačanje, i zatekao ekipu s mnoštvom „senatora“, kako se nazivaju najiskusniji prvotimci, sa starim zaslugama i specijalnim statusom. Zajedno smo osvojili Kup šampiona, Kup Italije i evropski Superkup, da bi nam se u nekom trenutku ispovređivali brojni igrači, što nas je koštalo ispadanja iz četvrtfinala plej-ofa. I šta se desilo? Umesto da odgovornost za taj kiks bude podeljena na ravne časti, kola su se slomila na nama dvojici koji smo stigli poslednji u ekipu. To iskustvo mi je bilo ozbiljno poljuljalo veru u sebe."

Da li si nekada zbog nečeg zažalio u karijeri?
"Ne žalim ni zbog čega, zato što sam svaku profesionalnu i životnu odluku doneo tek pošto sam prethodno ozbiljno promislio, vodeći računa o svim relevantnim činjenicama i opcijama. Da se ponove momenti u kojima sam pravio sve te izbore, sigurno bih se opet odlučio za iste. Čak i one koji su kasnije ispostavili lošim, jer sam ih u datoj situaciji smatrao najboljim."

U dresu SrbijeDa je mogao da promeni nešto u svojoj igri, Nikola bi promenio...
"Da sam slomljenu ruku mogao da snimim rendgenom prvih dana preloma, a ne devet meseci kasnije, verovatno bih imao drugačiju tehniku dizanja lopte, pa i blok. Ne želim da kažem da me taj peh, doživljen još sa 18 godina, sprečio da budem bolji nego što sam bio, samo pretpostavljam da bi neke stvari u mojoj igri bile na višem nivou. A zglob bi danas bio funkcionalniji."

Da je mogao da vrati vreme...
"Iskoristio bih ga samo za jednu, meni važnu stvar. Potrudio bih se da napravim prisniji odnos s pokojnim ocem Milošem. Bio je od onih starinskih, autoritativnih roditelja, a kako me je sport vrlo mladog odvojio od porodice, nisam naučio, stigao ili umeo da mu kažem koliko je zaslužan što sam izrastao u ovakvog čoveka i odbojkaša. Pre svega čoveka", poručio je Nikola Grbić.

(FOTO: MN press)


tagovi

SrbijaNikola GrbićMoja priča

Izabrane vesti / Najveće kvote


Ostale vesti


Najviše komentara