Nekoć beše: Britanija vaterpolo sila, Radmilović iz Kardifa najveći! Srbi u poteri za Dubrovčaninom

Kad se nešto primi u narodu, prepravke više nema. Ili su jako teške. Ostaje tako dok je sveta i veka. Uvrežilo se kako vatrepolo igra samo na prostoru bivše Jugoslavije i tamo gde je sport od nacionalnog značaj – u Mađarskoj. Ni to što Amerikanci imaju osam olimpijskih medalja, što su Sovjeti i kasnije Rusi bilo moćni, što Španci, Italijani, Grci igraju bitnu ulogu za mnoge ništa ne menja. A, tek kad se zagrebe po prošlosti...

Nemci, Holanđani, Šveđani, Belgijanci – svi su osvajali olimpijska odličija. Upravo se navršava 100 leta od prethodnih Olimpijskih igara u Parizu, tada je zlato sijalo na grudima Francuza. Na onim prvim, na istom mestu, kada je vaterpolo uvršten, na vrhu je bila – Velika Britanija. Tih godina, s početka drugog milenijuma, bejahu najveća sila. Ne čudi, vaterpolo su kolevka. Ali, nekoć beše i: Paolo Radmilović iz Kardifa najveći je olimpijac!

Nema ko ne zna na Ostrvu i u svetu za Mo Faraha, pozitivnih povratnih reakcija bude i na pomen Stiva Redgrejva, biciklista Džejson Keni od britanskih sportista ima najviše medalja. Iako je bezmalo prošao čitav vek otkako je Paolo Radmilović (negde će stajati Paulo ili Pol) učestvovao na Olimpijskim igrama, spada i dalje među deset najuspešnijih Britanaca.

Čoveku-ajkuli iz Tafa, popularnom Radiju, ime ne zvuli nimalo velški. Rođen u Kardifu, ali temperament – balkanski. I koreni.

Sežu iz Dalmacije, tamo s krajnjeg juga i verovatno bi Velika Britanija i svet ostali uskraćeni za jednog od najvećih takmičara u vodenim sportovima da Antun nije zapucao iz Dubrovnika u Vels i tamo upoznao irsku imigrantkinju Ani, i započeo život u Kardifu.

Kafana i kardifski kanal, i valovito more u njemu, oblikovaće vrsnog plivača i jednog od najboljih vaterpolista dok je taj sport bio u povoju.

Paolo Radmilović rođen je 1886. godine u Kardifu, već sa 15 godina postao je reprezentativac Velsa u vaterpolu, a na Ostrvu znaju da kažu da je bio najbolji u tom sportu i zbog boravaka u krčmi, da mu je to pojilo davalo neverovatnu snagu. Sve do Olimpijskih igara u Sidneju, održanih 2000. godine, bio je Britanac sa najviše zlatnih odličja. Tada ga je pretekao veslač Stiv Redgrejv. Dopao je do petog.

Olimpijski kralj Velsa imao ih je četiri. Ali, u dve discipline – vaterpolu i plivanju. No, malo je nedostajalo da njegova priča ni ne počne.

Kao dete naučio je da pliva, praćakao se po kardifskom kanalu i – više puta se umalo nije udavio

„Počeo sam da plivam još kao dečak, možda sa pet godina. Pokušao sam da plivam u kanalima Kardifa i umalo se dva puta nisam udavio! Uspeli su da me izvuku. Kasnije sam osvojio juniorsko prvenstvo Velsa i predstavljao ga kao međunarodni plivač. Sa 12 godina sam pokušao da preplivam Lamanš. Talasi su bili veliki, umalo se nisam udavio. Tada mi je otac rekao: 'Proći ćeš Lamanš kada izgrade tunel, nemoj više pokušavati da ga preplivaš, jer ćeš umreti'. Da sam se tada udavio, sada ne biste gledali jedinog čoveka na svetu koji je svoju zemlju predstavljao na šest Olimpijskih igara“, pričao je Radi sredinom prošlog stoleća.

Isplivao je i 1906. godine dogurao do statusa člana Olimpijske reprezentacije Velike Britanije. Dve godine kasnije ušao je u istoriju.

Na Olimpijskim igrama u Londonu 1908. godine Velika Britanija uzela je drugo zlato u vaterpolu, tukla je Belgiju sa 9:2, a Paolo Radmilović dao je dva gola. Zbog bolesti kolege dobio je poziv da uskoči u štafetu 4x200 metara – još jedno zlato! Iza sebe ostavili Mađare, u poslednjoj izmeni plivač Zoltan Halmaj, vele dobro upućeni, izgubio je svest.

Četiri godine kasnije u Stokholmu, ponovo se enigma iz Kardifa okitila zlatom kao član vaterpolo tima. Prvi svetski rat iliti Veliki rat paralisao je Evropu, nemoguće je bilo da se održe Olimpijske igre, ali poduža pauza nije sprečila Velšanina dubovačkih korena da se pojavi na odim 1920. u Antverpenu. Popularni Radi dao je gol za novu pobedu nad Belgijom, a domaća publika je pomahnitala. Pokušali su prisutni da napadnu britanske vaterpoliste, policija je bila primorana da interveniše i sprovede ih van bazena.

Popularni radi se pojavio i na Olimpijskim igrama u Parizu, zatim i Amsterdamu, gde je odlučio da je bilo dosta. Već su mu bile 42.

Olimpijski kralj Velsa je nakon toga nastavio da pliva, voda ga je mamila, bio je odličan plivač na svim distancama. I skromnost nije smatrao vrlinom.

„Jedini sam u istoriji koji je bio plivački prvak svoje zemlje u sprinterskoj deonici na 100 metara, te u maratonu od osam kilometara. Dakle, ne jedini Velšanin, nego jedino ljudsko biće. Da, ja Radmilović, Velšanin, uradio sam to za Vels. Bio je to nestvaran uspeh kakav u današnjem sportu nije moguć“.

Kažu da ga je moguće bilo videti kako pliva do pred samu smrt. Za života je dočekao da bude primljen u Međunarondu plivačku kuću slavnih (1967). Pre njega su se od Britanaca tamo ’skućili’ samo Metju Veb i Metju Man. Kroz godinu dana je preminuo, a u njegovu čast je na bazenu u Kardifu postavljena ploča, dok u Svonsiju ima statuu.

Velšani pamte, nisu zaboravili svog Paola Radmilovića. Lik popularnog Radija napao se na poštanskoj markici pred Olimpijske igre u Londonu. Tada je na najvećem sportskom takmičenju u srpskoj kapici debitovao Dušan Mandić, a ovoga leta u Parizu će, kao i Nikola Jakšić i Sava Ranđelović, biti u prilici da se izjednači sa čovekom-ajkulom iz Tafa.

Srpski trio je u poteri za trećim zlatom. Velike igrače smo imali, imala ih je i Jugoslavija, međutim, na listi od deset vaterpolista koji su se tri puta uspinjali na najviši stepenik pobedničkoh postolja na Olimpijskim igrama niko nije bio tri puta. Osmorica Mađara, britanski golman Čarls Smit i – Paolo Radmilović. 

Neman iz kardifskog kanala. Dubrovčanin po ocu. Po opredeljenju – šampion. Olimpijski kralj Velsa.

VATERPOLISTI SA NAJVIŠE ZLATNIH MEDALJA NA OLIMPIJSKIM IGRAMA:

Dežo Đarmati (Mađarska) – tri (1952, 1956, 1964)

Đorđ Karpati (Mađarska) – tri (1952, 1956, 1964)

Paul Radmilović (Velika Britanija) – tri (1908, 1912, 1920)

Čarls Smit (Velika Britanija) – tri (1908, 1912, 1920)

Tibor Benedek (Mađarska) – tri (2000, 2004, 2008)

Peter Biroš (Mađarska) – tri (2000, 2004, 2008)

Tamaš Kašaš (Mađraksa) – tri (2000, 2004, 2008)

Gergelji Kiš (Mađarska) – tri (2000, 2004, 2008)

Tamaš Molnar (Mađraksa) – tri (2000, 2004, 2008)

Zoltan Seči (Mađarska) – tri (2000, 2004, 2008)

VATERPOLISTI SA NAJVIŠE MEDALJA NA OLIMPIJSKIM IGRAMA:

Dežo Đarmati (Mađarska) – pet (srebro 1948, zlato 1952, zlato 1956, bronza 1960, zlato 1964)

Đorđ Karpati (Mađarska) – četiri (zlato 1952, zlato 1956, bronza 1960, zlato 1964)

Laslo Jenej (Mađarska) – četiri (srebro 1948, zlato 1952, zlato 1956, bronza 1960)

Mihali Majer (Mađarska) – četiri (zlato 1956, bronza 1960, zlato 1964, bronza 1968)

Filip Filipović (Srbija) – četiri (bronza 2008, bronza 2012, zlato 2016, zlato 2020)

Duško Pijetlović (Srbija) – četiri (bronza 2008, bronza 2012, zlato 2016, zlato 2020)

Andrija Prlainović (Srbija) – četiri (bronza 2008, bronza 2012, zlato 2016, zlato 2020)

Andraš Bodnar (Mađarska) – četiri (bronza 1960, zlato 1964, bronza 1968, srebro 1972)

Endre Molnar (Mađarska) – četiri (bronza 1968, srebro 1972, zlato 1976, bronza 1980)

Ištvan Sivoš (Mađarska) – četiri (bronza 1968, srebro 1972, zlato 1976, bronza 1980)

Žozef Pletanks (Belgija) – četiri (srebro 1908, bronza 1912, srebro 1920, srebro 1924)