Ne može vaterpolo da se igra bez levorukog šutera

Olimpijska viza za Pariz nije izvađena, svetska medalja nije osvojena ni posle šest godina. Polufinale je bilo maksimalan domet za srpske vaterpoliste u Fukuoki. Kada ekipa uđe u samu završnicu, bori se za mesto na podijumu i na kraju izvisi, prirodno je da se javi nezadovoljstvo među igračima. Srbija je drugi put na Svetskom prvenstvu zauzela četvrto mesto, što je više no što je očekivano, zbog činjenice da je stigla kao tim sa dve dimenzije, a ne tri.

Najbolji meč na turniru Srbija je odigrala u četvrtfinalu, uzela je meru Italijanima i konačno dobila meč u nokaut fazi protiv neke od najjačih evropskih reprezentacija. Napravila je možda i najveće iznenađenje na planetarnom šampionatu. Koliko veliko najbolje dočarava izjava Andrije Prlainovića:  „Ovo je jedna od najvećih pobeda za naš vaterpolo u istoriji“. Jer, za razliku od svih vrhunskih ekipa Srbija je bila bila bez ijednog levorukog šutera, što je u vaterpolu ozbiljan hendikep.

Prvi put je srpska reprezentacija bila bez igrača koji puca levom rukom, ali od trenutka kada je Dušan Mandić obavestio ljude u Vaterpolo savezu Srbije da mu je preko potrebno slobodno leto kako bi se psihički i fizički restartovao, nijednom se od selektora Uroša Stevanovića nije moglo čuti kako je ekipa oslabljena. To pitanje je arhivirano, više nije potezano, a druga je tema to što svi igrači koji su bili u konkurenciji za konačan spisak, osim Marka Radovića, šutiraju desnom rukom.

Finale za sva vremena – Mađarska na krovu sveta! Grci su prokleti, Vogel bacao čini i skinuo četiri peterca

Na Evropskom prvenstvu u Izraelu (održava se početkom januara iduće godine), te Svetskom prvenstvu u Dohi (uslediće odmah posle kontinentalne smotre, igraće se u februaru) ne bi trebalo da Srbija bude limitirana, pošto bi Uroš Stevanović trebalo da ima na raspolaganju Dušana Mandića. Vrhunske rezultate postizati u vaterpolu bez levorukih šutera ili bar jednog takvog u ekipi pakleno je teško.  Grci su izuzetak od pravila, a na primeru Srbije videlo se koliko nedostaje igrač kalibra momka iz Boke Kotorske.

Grci su se svikli na to da imaju isključivo dešnjake u timu. Ali, imaju ogromnu dubinu, igru baziraju na dvojici izuzetno dominantnih centara – Konstantinosu Kakarisu i Dimitriosu Nikolaidisu. Igru bez levorukog igrača doveli su skoro do savršenstva, ali u finalu su im mađarski, zajedno sa golmanom Somom Vogelom, došli glave. Gergo Zalanki dao je poslednji gol u osnovnom delu utakmice za novog svetskog prvaka, nije dao nikakvu šansu Emanuilu Zerdevasu kod oba peterca u raspucavanju, a slična priča je i sa Martonom Vamošom.

Marton Vamoš (©Reuters)

Identičnu statistiku su mađarski bombarderi imali u finalu: dva gola iz igre, dva peterca pretočena u gol, pride asistencije, blokovi i ukradene lopte. Bili su najsigurniji izvođači i imali bitne role na turniru. Marton Vamoš nije sve vreme igrao briljantno (završio sa učinkom od devet datih i osam nameštenih golova), ali je u polufinalu protiv Španije pogodio jedna od najvažnijih šuteva. Sa druge strane, Gergo Zalanki je proglašen za najkorisnijeg igrača Svetskog prvenstva. Imao je učinak od 20 golova (preko 50 odsto šuta), 15 asistencija, osam ukradenih, te po tri bloka i ukradene lopte. Ostaće upisano i da je u istoj godini osvojio Ligu šampiona i planetarnu titulu sa reprezentacijom.

Kroz čitav turnir igra najkvalitetnijih evropskih selekcija bazirala se na levorukim šuterima ili umnogome zavisila od njihovih brojki. Kako u Fukuoki, tako i prošlog leta u Splitu. Bez njih se ne može, zato je Hrvatska i odlučila da naturalizuje ruskog vaterpolistu Konstantina Harkova, koji je na Evropskom prvenstvu igranom u Spaladium areni bio među najzaslužnijima što su Barakude osvojile zlato.

Godinama je Blaj Maljarah taj koji igri Španije daje drugu dimenziju. Ni ne pomišlja David Martin da veterana ne povede na velika takmičenja, jer bi u tom slučaju ostao samo na dešnjacima. Protiv Srbije je na startu šampionata odigrao besprekoran meč, svaki drugi šut na Svetskom prvenstvu pretočio je u gol. Kada je utanjio, a na suprotnoj strani Alvaro Graandos načisto zakazao – Crvenoj furiji se zaljuljano tlo pod nogama. I ostala je bez krune. Blaj Maljarah je bio među boljim španskim igračima u Fukuoki, a isto važi i za Đura Radovića kod Crne Gore.

Blaj Maljarah (©Reuters)

Veliki crnogorski talenat odradio je suspenziju, stekli su se uslovi da se vrati u državni tim. Bio je pokretačka poluga u napadu, isporučio 18 golova i imao 11 asistencija. Gro napada tim Vladimira Gojkovića završavao je preko desne strane, saigrači su tražili Đura Radovića, a on u osmini finala odigrao najbolji meč. Hrvatima je spakovao četiri gola, zahvaljući njemu klackalica nije prevagnula na kontra stranu i više prostora imao je Dušan Matković.

Za Italijane je ispadanje u četvrtfinalu debakl. Imaju klasnog šutera Frančeska di Fulvija, fenomenalnog golmana Marka del Lunga, dvojicu levorukih igrača,ali i disbalans između igrača na spoljnim pozicijama i centarskoj. Ipak, protiv Srbije je problem bio nedostatak doprinosa igrača sa desnog krila. Gonsalo Ečenike i Luka Damonte su se ugasili. Nije bilo njihovih golova, niti previše asistencija. Pored golgeterskog učinka obojice stajala je nula, as Pro Reka je namestio tri. Levoruki šuteri su zakazali kada je bilo bitno, ne vadi ih ni to što statistički gledano nisu imali loš turnir.

Nema medalje za Srbiju, ima individualnog priznanja: Rašović najbolji strelac Svetskog prvenstva

Minus faze levorukih šutera reprezentacijama su pravile ogromne probleme na Svetskom prvenstvu. Najmanje praznog hoda imali su mađarski, posebno to važi za Gerga Zalankija. Mađari su, između ostalog, baš zbog toga tu gde jesu – na krovu sveta. Nije nemoguće ostvarivati vrhunske rezultate bez levorukih haubica i njihovoh konkretnog doprinosa, ali je to vraški težak posao.

Srbija je bez ijednog takvog ušla u polufinale, pa je samim tim razlog za optimizam već pred naredna takmičnjenja. Jer, sa Dušanom Mandićem olimpijski šampion biće jači, Uroš Stevanović imati više mogućnosti, a na Evropskom prvenstvu se neće svoditi sve na učinak Nikole Jakšića i Strahinje Rašovića. Što je bio slučaj u Fukuoki, kada je došlo do borbi za medalju. Igra će dobiti novu dimenziju.