Miloš Ćuk: Osetio sam obavezu da pomognem Srbiji da se vrati gde pripada
Vreme čitanja: 4min | sub. 06.07.24. | 08:15
„Zlatne medalje sa prethodnih Olimpijskih igara nas obavezuju da težimo ka najvišem. Tako smo vaspitani i naučeni. Verujem da će u Parizu biti sve kako treba“...
Olimpijske igre su iza ugla, a Srbija se nalazi u poziciji u kakvoj nije bila do sada. Na najveće takmičenje dolazi da brani zlato, bez da je prethodno u ciklusu – za nijansu kraćem nego inače, trajao tri godine – osvojila medalju. Najveću uspeh od Tokija je četvrto mesto na Svetskom prvenstvu u Fukuoki, a gotovo sve velike utakmice, najčešće u četvrtfinalu, Delfini su gubili na jednu loptu.
Na svim stanicama jedna stvar je bila primetna – nedostajalo je mirnoće i rutine u završnici. U trenucima kada se meč lomi. I to je cena koja je plaćena zbog nagle smene generacije, zbog odlaska bezmalo svih igrača koji su bili potporni stubovi trofejnog tima. Ali, došao je trenutak i za jedan značajan povratak. Miloš Ćuk je osetio da je potreban Srbiji, da iskustvom može da bude od pomoći, i posle propuštenog celog ciklusa – nije ga bilo još od pre Tokija – ponovo je zadužio 'peticu'.
Izabrane vesti
Selektoru Urošu Stevanoviću ispunila se želja. Olimpijskog šampiona iz Rio de Žaneira imaće u sastavu za Pariz.
„Pričali smo selektor i ja oko toga, želeo sam da vidim u kakvom sam momentuju. Osetio sam da bih mogao da doprinesem i pomognem reprezentaciji, ali i obavezu. To je presudilo da se vratim, taj osećaj da je potrebno da se vratim, da probamo posle nekoliko godine koje nisu bile na nivou, na koji smo navikli što se tiče rezultata reprezentacije, da pokušam još jednom da doprinesem da se vratimo tamo gde pripadamo, gde nam je mesto“, počeo je Miloš Ćuk razgovor za Mozzart Sport.
Još zimus znao je Miloš Ćuk da će se staviti na raspolaganje selektoru Urošu Stevanoviću i tog momenta promenio je način treninga, počeo je da se sprema za veliki povratak.
„Jako je teško kad se ispadne iz ritma u kome sam sigurno bio 12 ili 13 godina, možda i više bez slobodnog leta i non-stop u treningu. Kad se napravi pauza od tri meseca tokom leta između sezona, mnogo je teško. Pripremu za ove Olimpijske igre sam počeo već u januaru, tad sam počeo da se spremam, da treniram napornije da bih kada se pojavim na pripremama bio konkurentan i u formi sa kojom mogu da iznesem sve što sledi. Ipak, igranje za reprezentaciju nosi dodatni napor, koji mora da se pruži. Imao sam to u glavi i pre šest meseci sam krenuo da se spremam. Hvala Bogu, sve ovo podnosim dobro, mislim da ide u pravom smeru“.
Znao je da će povratak uslediti, da će imati popunjeno leto posle naporne klupske sezone sa Novim Beogradom, međutim, tokom Evropskog prvenstva u Zagrebu i Svetskog prvenstva u Dohi nije se naročito udubljivao i tražio uzroke četvrtfinalnih poraza.
„Nisam preterano analizirao, više sam gledao kao navijač. Ekipa se promenila, bila je nagla smena generacija. Dogodila se sticajem okolnosti. Potrebno je vreme da se sve posloži. U nekim momentima je falilo iskustvo, ti igrači koji su se tek pojavili u sastavu, možda se nisu najbolje snašli. Ali, kroz turnire su igrali sve bolje i bolje, i na kraju su na poslednjem Svetskom prvenstvu nesrećno, zbog nekoliko nespretnih odluka, izgubili četvrtfinale. Inače, parirali su toj Hrvatskoj, koja je kasnije postala svetski šampion. Imali su utakmicu u kojoj su sa njima bili bara-bar, bili su u egalu“, poručio je Miloš Ćuk i nastavio:
„Mislim da reprezentaciji ne fali kvalitet i da će sve doći do izražaja. Verujem i siguran sam da će do toga doći sada kada je najpotrebnije, kada je najbitnije takmičenje. Možda je i moj zadatak ovde da svojim primerom i mirnoćom, takođe i iskustvom, da donesem tu kockicu zahvaljujući kojoj će se sve posložiti i da bude u Parizu kako treba. Verujem da imamo kvalitet za najviše domete“.
Srbiju u Parizu vidi kao jednog od favorita. Reprezentacija koje pretenduju na zlato su na sličnom nivou, niko ne odskače.
„U suštini, trenutno ima šest ili sedam reprezentacija, možda čak i osam, koje konkurišu za zlatnu medalju. Dugo nije bilo ovako izjednačeno. Sećam se Olimpijskih igara u Riju. Postojao je jedan izraženi favorit, a to smo bili mi. Ovog puta nema izraženog favorita, svi su blizu, i svi su konkurentni. Odlučiće nijanse, a verujem da ćemo mi biti baš ti koji će najbolje izdanje pokazati tamo“.
Novo odličje bilo bi ogroman uspeh, ali jedini stav koji Delfini priznaju je da idu na Olimpijske igre kako bi odbranili zlato.
„Primarni cilje je medalja. Doduše, nas te dve zlatne medalje obavezuju da težimo ka najvišem. Ne samo te dve medalje, nego i sve ono što je pre toga bilo. Tako smo vaspitani i naučeni, uvek težimo ka najvišem. Možda je već i ofucano, ali medalja na Olimpijskim igrama je ogroman uspeh, koliko god da smo mi javnost u prethodnih deset godina navikli da je zlato – zlato. A, da se sve ostalo toliko i ne ceni. Mislim da je medalja ogromna stvar, nećemo se zadovoljavati malim stvarima. Sa takvom glavom idemo na takmičenje. Dokle ćemo dogurati, šta će biti – to ćemo videti. Cilje je jasan“, završio je Miloš Ćuk razgovor za Mozzart Sport.