Miki Aksentijević: Izvinite ako vam nismo ispunili snove, ali jesmo jedan od naša dva

Herojstvo je prošlo bez ordena. Bilo bi sjajno da je naša futsal reprezentacija završila EP u Beogradu medaljom i da je bronza zasijala na grudima Orlova, ali realnost je drugačija. Iako je naš tim ušao u duel sa Kazahstancima sa dušom u nosu, ne bi bilo pošteno tvrditi i da bi bio drugačiji ishod da su naši bili potpuno spremni. Kazahstan je najveće i najprijatnije iznenađenje turnira. Uprkos svim primedbama na stil igre sa Igitom, debitant je oduševio, poslao evropskog prvaka Italiju kući i na kraju zasluženo porazio Srbiju u borbi za treće mesto.

To sve ne znači da se naši momci lako mire sa porazom… Boli ih kao i onaj od Rusa. Mnogo su želeli medalju.
“Uverila nas je Srbija i uverili ste nas svi da smo bolji nego što jesmo... Trudili smo se do kraja. Prvo krećem od sebe i znam da sam dao maksimum iako su moje reakcije protiv Kazahstana bile teške i zakasnele. Netipično za ovakav turnir. Ako tražite tragičara, nađite ga u meni, a ako tražite heroja, onda su to svi momci koji su igrali sa mnom”, rekao je golman našeg tima, Miodrag Aksentijević, jedini koji je izašao pred medije posle meča sa Kazahstanom.

Porazi od Rusije i Kazahstana ne mogu da budu završni utisak. Mnogo toga lepog se desilo pre ta dva meča.
“Ipak, ispisali smo istoriju. Kao što sam na početku pričao bez euforije, tako i sada kažem da ćemo vrlo brzo, kroz četiri-pet dana, da odemo u svoje krajeve i da odemo iz javnosti. Ali, velika stvar je što će neki novi klinci sutra da dođu, da igraju ovaj sport i da budu bolji od nas. I da osvoje medelju, nadam se. Ja sam sigurno želeo tu medalju, ali eto… Sada idemo u našu ilegalu i neka se klinci ugledalju na nas i počnu da treniraju. Daće Bog da ih sutra bodrim na tribinama iz svega glasa i da se radujem njihovoj medalji kao da sam je ja osvojio”.

Dok je pričao sa dozom sete, Aksentijević je delovao kao neko ko najavljuje oproštaj od dresa nacionalnog tima. Srećom, nije tako. I dalje ostaje na golu Srbije.
“Za ljude je ovo bila dobra zabava od desetak dana, ali za nas je ovo život i od ovoga se lako ne oprašta. Nadam se da Srbija neće biti nezadovoljna što nismo osvojili medalju. Nismo je obećali ni na početku, a želeli smo je. Izvinite što nismo uspeli da ispunimo vaše snove koji su bili i naši snovi. Ali od dva sna, jedan smo ispunili. To je da smo doveli futsal u Srbiju i da smo svaki dan punili Arenu što je za ovaj sport u Srbiji presedan. Nas možete da zaboravite, ali nemojte futsal. Ako mogu da pomognem na golu, pomoći ću. Nadam se da mogu. Pomoći ću Momčiloviću ili nekom drugom novom golmanu”.

Aksentijević posebno ističe zadovoljstvo što je i publika prepoznala šta igračima treba i što je rasla sa njima iz utakmice u utakmicu.
“Prošli put sam apelovao na publiku da nas jače podrži, sada nemam zamerku ni na šta. Hvala publici na svemu i hvala što nas je ispratila aplauzom na kraju. Šest, sedam igrača nam je igralo konstantno pod velikim nabojem što je za normalnog čoveka vrlo teško. Nismo roboti. Polovina kazahstanske ekipe je osvojila Ligu šampiona, sa polovinom sam igrao kod njih u istom klubu i čestitam im na medalji.”

Naši reprezentativci se nadaju da su uradili nešto što će ovaj sport koji se i te kako voli na amaterskom nivou u našoj zemlji. I da će ga podići na nivo koji mu i pripada.
“Nadam se da će ljudi i dalje pratiti futsal. Kao što znate ovde ima samo 700 registrovanih igrača, a u Španiji 2.000 klubova, pa vi sada vidite koliko smo od svog života dali da dođemo do ovoga. Uspeli smo da uradimo nešto što nije vezano za futsal. Bili smo u hotelu i nismo imali predstavu šta se dešava u Srbiji. Malo po malo smo shvatili da je nastala futsalmanija i da su se ljudi zaljubili u ovaj sport.”

Ni dva poraza nisu poljuljala veru navijača da ovi momci zaslužuju podršku. Na terenu su ostavljali srce, van njega se ponašali kao skromni momci iz naroda i realnim izjavama skretali pažnju kako u Srbiji nečiji uspeh postaje svačiji.
“Nadam se da smo probudili veru u neke dobre stvari i da smo promovisali prave vrednosti. Kao ljudi iz naroda, kao ljudi koju su ni iz čega stvorili nešto, nadam se da smo dali san nekim novim generacijama. Da možeš da treniraš i u svojoj ulici, da ne moraš da budeš u profesionalnim vodama, ali da nikada ne smeš da izgubiš san”.

Na šaljivu konstataciju novinara u miks zoni da će futsal reprezentativci sada morati da se odbrane od starleta, Miki je ima jednako iskren i pametan odgovor kao i u dosadašnjim obraćanjima javnosti.
“Ne bih se uopšte mešao sa tom vrstom ljudi i tim obaveznim delom koji se javlja u svim novinama. Vratio bih se na prave vrednosti poput truda ili patriotizma. I vi kao novinari bi trebalo da promovišete takve stvari. Nadam se da smo iz novina makar malo sklonili te stvari i da smo vaše čitaoce zadržali od tih drugih priča.”

Medalja je ostala nedosanjan san, ali pamtiće se ovo prvenstvo u Srbiji. Kao što reče golman naše reprezentacije, on i drugari odlaze u medijsku ilegalu, preko noći će postati manje zanimljivi. Nadaju se da su futsal digli na viši nivo. Navijači će imati priliku da im odgovore u martu u baražu za SP protiv Portugalije. Ako Arena bude puna, ovi momci su uspeli… 

Piše: Aleksandar Gligorić

(FOTO: Star sport)