U. JovičićLaka konjica i teška artiljerija
.jpg.webp)
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 5min | ned. 25.01.26. | 08:03
Mađari su uvek, čak i kad su sveže renovirani, isti onakvi kakve ih pamtimo. I kakvih se pribojavamo
Mi ih pamtimo kao "Laku konjicu", zahvaljujući predanju, zahvaljujući najlepšim mitovima. Za Mađare, oni su zauvek ostali Aranycsapat. Možda i najbolja generacija u istoriji fudbala koja nikada ništa nije osvojila. Tim koji je galopom, od 1950. do 1956. i tenkovskih gusenicama na ulicama Budimpešte, gazio sve pred sobom. Aranycsapat znači zlatni tim. Iako zbog "čuda u Bernu" nikada nije postao prvak sveta i nikada nije postao zlatan.
Vrhunac su dostigli 1954. godine kada su im Englezi došli na revanš, na noge, posle blamaže koju su im Puškaš i drugovi priredili godinu ranije (3:6 na Vembliju). U tom je revanšu bilo 7:1, a Božik je podelio četiri magične asistencije. Pesnik je o njegovoj igri zapisao: "Dribling? Privikavam srce na tišinu."
Izabrane vesti
Imali su Mađari i druge timove za ponos, u sportovima koji se decenijama smatraju njihovim, pa opet tu reč Aranycsapat nikada nikome drugom nisu podarili. Ni onoj sa Tamašem Kašašem, Peterom Birošem, Tamašem Molnarom, Gergeljijem Kišom, Tiborom Benedekom, Žoltom Vargom i Denešom Kemenjijem na klupi. Podišli su vas žmarci dok ste čitali ovaj spisak, priznajte? To je bio pravi pravcati zlatni tim, čiji je vrhunac uvek bio kada pobede Plave. Kada rastuže naše.
A mi? Mi smo privikavali srce na tišinu.
Prošle su dve decenije i stvari su se okrenule kao šrauba Stilijanosa Argiropulosa iz faula. Rerezentacija Srbije je od svog osamostaljenja, od Evropskog prvenstva 2006. u Beogradu, zahvaljujući prepoznavanju manjkavosti prethodnog sistema i važnim promenama u upostavljanju novog - pre svih zahvaljujući Dejanu Saviću i njegovom stručnom štabu - preuzela primat i tri puta zaredom postala olimpijski šampion.
Međutim, kada je došlo vreme za smenu generacija, delovalo je da je ona sporija i teža, nego kod naših severnih komšija.
(©Starsport)Mađarski sistem je takođe nezaustavljivi perpetuum mobile. Infrastruktura, kulturološki značaj plivanja i vodenih sportova, ulaganje u vaterpolo zajednicu, vredan rad i neodustajanje od principa, čine ih vodećom svetskom vaterpolo silom gledajući po dubini. Utoliko je svako naše zlato, bez većine ovih faktora, bilo za nekoliko karata vrednije.
Evropsko prvenstvo 2026. u Beogradu ipak je, sve do finala, poslužilo kao dokaz da je i naša reprezentacija smenu generacija uspela da izvrši uprkos štucanjima. Zlatne medalje na Olimpijskim igrama nisu bile praćene odličjima na evropskim i svetskim prevenstvima, pa se postavilo pitanje kontinuiteta i spremnosti mladog, novog talasa, da popuni kapice velikana koji su se povukli iz reprezentacije. Ovaj turnir dokazao je da je Srbija uspela da iskali svoj čelik.
.jpg.webp)
U finalu, za potvrdu i pečat, potrebno je pobediti reprezentaciju Mađarske, koja čeka očiju krvavih, ali ne od hlora.
Ono što mađarski sistem čini tako nepogrešivim perpetuum mobileom jeste njihova nepokolebljivost. Ogromna baza igrača pruža im priliku da postave najviše moguće standarde kao najmanji zajednički sadržalac jednog mađarskog reprezentativca, dok istovremeno mogu da ispotenciraju i određene kadrovske i taktičke promene kako bi se prilagodili zahtevima moderne igre.
Žolt Varga je bio deo onog tima, zlatnog tima. Igrao je vrhunski vaterpolo gotovo 25 godina, jer je karijeru počeo u Ujpeštu 1989. a završio 2012. u Ferencvarošu - u međuvremenu noseći kapice i BVSC-a i zagrebačke Mladosti i Posilipa i Kremone i Savone. Njemu je u vaterpolo DNK utkan svaki princip mađarskog sistema, a način na koji vaterpolo promatra sa ivice omogućio mu je da u ovaj tim integriše određene promene.
Mađari su oduvek imali vrhunske šutere, bombardere. Postoji i jedan istorijski kuriozitet koji to objašnjava. Nakon neuspešnog debitantskog učešća na Olimpijskim igrama u Stokholmu 1912. godine, mađarski reprezentativci otišli su svi zajedno u cirkus u Budimpešti. Tamo ih je očarao način na koji akteri cirkuske tačke bacaju i hvataju velike tanjire - sve iz zgloba. Odlučili su da tu tehniku dodavanja i šuta primene i sami u bazenu. Naredne godine su otišli na turneju po Velikoj Britaniji, gde se tada igrao najbolji vaterpolo, i novom tehnikom šuta do nogu potukli Britance. Nisu oni fudbalski porazi 1953. i 1954. bili prvo poniženje koje su im Mađari zapakovali sa mašnicom.
Bukvalno od tada do današnjeg dana mađarski stil šuta je stvar treninga i samopouzdanja. Od najmlađih katergija puno se pliva, puno se radi u teretani, ali se insistira i na mobilnosti, koja će omogućiti takvu mehaniku šuta, a psihička komponenta je prečesto potcenjena. Kako to u NBA ligi kažu - bitno je da igrač ima kratko pamćenje. Svi Mađari oduvek igraju tako, može da se dogodi da promaše i pet, šest vezanih šuteva, opet će probati. Jer znaju da su u tome nedostižni.
(©Starsport)Kada su utakmicu protiv Srbije u prethodnoj fazi turnira otvorili 4:1 niko nije bio iznenađen. Sava Ranđelović je posle utakmice rekao: "Znali smo da samo oni mogu da kreiraju takav haos i pogode takve šuteve".
Ali nije samo to. Daleko od toga. Ovaj tim Mađarske na tu karakteristiku dodaje još makar dve važne, koje jedna iz druge proističu.
Odbrana koju Mađarska igra, a naročito od promene pravila, vrlo je fluidna i adaptibilna. Mađarima nije strano da više puta tokom utakmice - ako je to neophodno - odigraju i M zonu, u kojoj je jedan igrač ispred, a jedan iza centra, ali i lateralnu zonu u kojoj su po dva igrača sa leve i desne strane centra. Mađari odbrani igraju tako da su im dva igrača na vrhu odbrane uvek prespremna za polazak u sprint. Odbrana svojim kretanjem dobro odradi posao i "laka konjica" je onda spremna na trk. Ono što je sa dužim terenom bilo nazivano "indijancem" (kada odbrambeni igrač krene u napad kada se napadač sprema na šut i tako se kocka da ostane sam u kontri, ili ostavi protivnika sa igračem više ako mu se odbije lopta) sada je legitimno oružje jer je teren kraći i efektivni napad takođe.
Zato od početka turnira gledamo Mađare kako lete u kontranapade. I u utakmici protiv Delfina su ih razvili nekoliko.
Tako su Mađari uz bombardovanje protivničkog gola dodali i polet i rizik, koji uz kvalitetnu odbranu, uvek na ivici deflekšna, uvek sa puno kontakta i kvalitetnog defanzivnog kretanja, tu ekipu čine veoma opasnom.
Srbija je pokazala da ima način da ih pobedi. Mađari su prstom upirali u sudije posle utakmice, iako je nejasno u kom su segmentu igre sudije napravile značajnu prednost za Srbiju, ali to je samo priča za javnost i tvrđenje pazara za finale, u kome žele da budu zaštićeniji. U svlačionici je sasvim sigurno, Žolt Varga govorio o koncentraciji, o tome da Mađarska ne bi smela tako lako da izgubi prednost od tri gola i da je za zlato potrebno više od vrhunskog sistema. Ponekad genijalni pojedinac. Ponekad taktičko iznenađenje. Ponekad jedan prelomni trenutak.
Nadamo se na strani Srbije. U zaglušujućoj buci Arene, gde se srce privikava na tišinu.
EVROPSKO PRVENSTVO U VATERPOLU
Polufinale
Petak
Grčka – Mađarska 12:15
Srbija – Italija 17:13
Utakmica za treće mesto
Nedelja
17.00: (3.60) Italija (8.00) Grčka (1.45)
Finale
Nedelja
.jpg.webp)
.jpg.webp.webp)
.jpg.webp)