Jezik za zube, bazen je ogledalo kvaliteta: Najbolja Srbija od zlata u Tokiju

Hrabrili su se crnogorski vaterpolisti pred derbi i pomalo potcenili Srbiju. Nijednog trenutka nisu dovodili individualni kvalitet olimpijskog šampiona, međutim, bili su uvereni da fizički i plivački bolje stoje, i da imaju bolju međusobnu konekciju. Sve to palo je u vodu posle nekoliko minuta, Crna Gora je bila ta koja ne može da isprati ritam, a Delfini su kao retko kada bili dominantni od Tokija i zlata.

Bez pompe je Srbija posle poraza od Mađarske u četvrtfinalu kontinentalnog šampionata otputovala na Svetsko prvenstvo. Bilo je to treće veliko takmčenje od četiri u olimpijskom ciklusu na kome nije ušla u borbu za medalje. Velikih reči nije bilo, vodili su se srpski vaterpolisti onom: jezik za zube, teren će sve pokazati. U njihovom slučaju bazen je ogledalo kvaliteta, a u Dohi su odigrali su odigrali najbolji meč u poslednje dve i po godine.

Najveća pobeda od smene generacije nije, i dalje je to ona nad Italijanima u četvrtfinalu planetarnog samita u Fukuoki, ali jeste još jedna protiv velikog rivala. Imala ih je Srbija protiv Crne Gore prethodnih godina, trijumfovala je i prošlog leta u grupnoj fazi. Vratila se iz ogromnog minusa – Ajkule vodile 5:0 na otvaranju meča – i slavila na peterce, bila je bolja i u razigravanju u Budimpešti, ali za sve to vreme niti jednom u duelima sa nekim od timova iz ’velike sedmorke’ nije bila tako kvalitetna u odbrani. Ponovo je defanziva bila generator svega pozitivnog u igri olimpijskog šampiona.

Silni Dušan torpedovao Crnogorce! Totalna dominacija Srbije, kao u najboljim danima

Samo to što je Crna Gora svedena na šest golova – što u današnje vreme, posle promene pravila, nije jednostavno izvesti ni protiv slabijih protivnika – dovoljno govori. A, potvrđuju i statistički parametri. Do završnog minuta treće deonice ekipa Vladimira Gojkovića bila je bez pogotka iz pozicione igre. Do tada je uputila deset šuteva iz napada ’šest na šest’ i tek je Vlado Popadić uspeo da matira Radoslava Filipovića.

Crna Gora je sve skupa iz pozicionih napada dala tek jedan gol, a opalila je čak 20 puta!

Uroš Stevanović i vaterpolisti Srbije (©Marcel ter Bals/MTB Photo/ VSS)

Vratili su se srpski vaterpolisti osnovnim postulatima: iz protivničkog igrača više može da padne gol, ali ne i kada je odnos snaga u bazenu ravnopravan. U takvim situacijama Crna Gora je u derbiju bila bez pravog rešenja. Radoslav Filipović potkrepio je tezu da u modernom vaterpolu ne može da se pobeđuje ukoliko golman nije na visini zadatka, imao je 11 intervencija, a neretko nije ni morao da reaguje, jer je srpski blok odradio posao.

Osam puta su Delfini izblokirali udarce protivnika, prednjačio je Nikola Jakšić. Kapiten je u četiri naprata zatvorio prilaz golu, Sava Ranđelović i Radomir Drašović po dva. Bekovi su podigli zid, ali i odsekli crnogorske centre. Miroslav Perković bio je bez golgeterskog učinka, Vladan Spaić takođe.

Srbija je prelomila utakmicu sa dva gola Dušana Mandića iz igrača više u završnici trećeg perioda. Napad sa čovekom više u bazenu bio je – odličan. Odbrana sa igračem manje – još bolja. Delfini su protiv Crne Gore bili ubedljiviji nego na Olimpijskim igrama u Tokiju – tada trijumfovali sa 13:6 – ostvarili su daleko najvažniju pobedu u grupnoj fazi Svetskog prvenstva – ne može da padne ispod drugog mesta i ukoliko bi igrala baraž rival bi trebalo da im bude Rumunija – ali ona će dobiti na težini tek ako bude potvrđena prvim mestom i plasmanom u četvrtfinale, koje sa sobom povlači i direktan odlazak na Olimpijske igre u Pariz.

I što je jednako bitno: niko od srpskih reprezentativaca nije poleteo posle pobede u derbiju. Nema euforije, primarni cilj još nije ispunjen. Sada isto ovako protiv Amerike.