I Maja ide u Kinu! Tijana Bošković: Najvažnije takmičenje ovog leta, a Turskoj revanš narednog

Iscrpljene jesu, motivisane još više. Koliko god delovalo paradoksalno, tačno je. Odbojkašice Srbije su imale tek toliko vremena da se presvuku, prepakuju, pozdrave familiju pre nego što su se zaputile na drugi kraj sveta, da bi opet igrale za reprezentaciju. Za razliku od nekih drugih pojedinaca, u popularnijim sportovima, one su uglavnom tu. Zato im verujemo da će u Kini osigurati plasman na Olimpijske igre u Parizu.

Šansa je na kvalifikacionom turniru, gde će u konkurenciji osam selekcija biti potrebno da budu među dve prvoplasirane kako bi se pojavile na planetarnoj smotri narednog leta. A tokom ovog već su igrale Ligu nacija, pa Prvenstvo Evrope, sad kvalifikacije za OI. Možda nekom sa strane deluje manje atraktivno, ali je od krucijalnog značaja.

„Ovo je treće takmičenje ovog leta. Ujedno najvažnije. Moram priznati da nije lako. Pokušavamo da zaboravimo Prvenstvo Evrope, finale koje smo igrale pre samo devet dana. Potrebno je da se fokusiramo na naredne utakmice“, ističe Tijana Bošković u javljaju za RTS-u iz Šenžena, gde devojke treniraju pre odlaska za Ningbo.

U tom gradu će, od 16. do 24. septembra redom igrati protiv Meksika, Ukrajine, Kanade, Češke, Dominikanske Republike, Holandije i Kine. Dve prvoplasirane reprezentacije idu na Igre.

„Nije lak turnir, za manje od deset dana odigraćemo sedam utakmica. Poslednje tri će biti teže sa najvećim rivalima. Nadamo se da ćemo prva četiri susreta iskoristiti da se spremimo za pomenute duele. Nadam se da ćemo na ovom turniru obezbediti mesto u avionu za Pariz. Znamo da to možemo! Čvrsto verujemo da ćemo uspeti da se kvalifikujemo. To bi nam mnogo značilo za sledeću godinu, jer ako to ne uradimo sada u 2023. bi bilo malo teže u Ligi nacija u odnosu na rang-listu FIVB“.

Uprkos gubitku finalna Prvenstva Evrope u Briselu, ambijent u selekciji je pozitivan. Još je bolji usled saznanja da je Maja Ognjenović jutros, letom iz Beograda, otputovala za Kinu, gde će se priključiti saigračicama. Kapiten našeg tima će se kasnije staviti na raspolaganje selektoru Đovaniju Gvidetiju, jer je sanirala posledice virusa koje su je mučile od dana meča sa Turskom, a njeno prisustvo je uvek od velikog značaja.

„Atmosfera je uvek odlična. To nas drži zajedno sve ove godine, pomaže da uspemo“.

Kao što pomažu i poruke ohrabrenja na Tijaninu adresu, posle emotivnog trenutka po okončanju finala sa Turskom, kad je pred kamerama zaplakala usled propuštene šanse da postane prvak Evrope.

„Nismo imali mnogo vremena da saniramo rane, ali sam srećna i ponosna na sve devojke, jer smo se borile do kraja. Dosta pomaže što su komentari naših navijača, porodica i prijatelja pozitivni. Želeli smo zlato, ali poslednjih godina smo osvajale uglavnom najsjajnije odličje. Želeli smo ga i ovoga puta, ali Turska je bila bolji u toj utakmici. Nadam se da ćemo joj se sledeće godine revanširati“, nagoveštava Tijana Bošković.