Duga klupa – to je snaga Srbije
Vreme čitanja: 4min | sub. 14.01.23. | 08:02
Toni Đerona na otvaranju Svetskog prvenstva u Katovicama igrao sa svih 16 igrača. Kad nije išlo Lazaru Kukiću, tu je bio Stefan Dodić, kada se umori Petar Đorđić, kao zapeta puška čekao je šansu Uroš Borzaš, kad Bogdan Radivojević nema svoj dan, Vukašin Vorkapić rešeta s desnog krila... Miloša Orbovića nije demoralisalo što je izgubio mesto startera
(Od specijalnog izveštača Mozzart Sporta iz Katovica)
Alžir je već davna prošlost, okrećemo se Nemcima. Znali se i pre početka meča sa petoplasiranom selekcijom Afrike da su rukometaši Srbije veliki favoriti i da bi čudo trebalo da se dogodi da ne upišemo startna dva boda na Svetskom prvenstvu.
Izabrane vesti
U Segedinu pre tačno godinu dana Orlovi su bili ranjeni, neigranje Petra Đorđića, Dejana Milosavljeva, Ilije Abutovića i Nemanje Ilića zbog korona pakla u komšiluku pokazalo se kao nenadoknadivi gubitak.
Šta je pokazao meč sa Alžirom?
Srbija više ne zavisi od jednog igrača, dvojice, prve postave. Uspeo je Đerona za ovih godina dana od Evropskog prvenstva da doselektuje ekipu, da vrati Stefana Dodića, „izmisli“ Predraga Vejina, šansu opet ukaže Vukašinu Vorkapiću posle teške povrede Darka Đukića.
Više Orlovi ne strepe ako jedan igrač nema svoj dan. Nije Lazar Kukić, motor Srbije, imao svoj dan protiv Alžira, ušao je u drugom delu prvog poluvremenu mlađani Stefan Dodić. Klinac iz Vranja ima samo 19 godina, a čim je kročio na teren, pokazao je o kakvoj se klasi radi. Ne, nije on više talenat, dečko koji obećava, on seniorski rukomet igra već pet godina. Vranjanac ima ovaj sport u malom prstu. Sa 15 je osetio „barut“ u Makedoniji, u dresu Metalurga.
Prethodne polusezone briljirao je u Zagrebu, dobio je značajnu minutažu kod Slavka Goluže i pokazao da je suvo zlato, da smo dobili budućeg velikog asa.
„Pričam to godinama, od prvog dana kada sam ga video na treninzima, da ima on to nešto urođeno u sebi, da nešto vidi u deliću sekunde. Svi znamo da on to ima, a iako ima 19 godina, to ga ne sputava. Toni to zna, daje mu šansu, a Stefan vraća to poverenje. Srećni smo što imamo tako mladog srednjeg beka“, rekao je iskusniji Petar Đorđić o 13 godina mlađem saigraču iz reprezentacije.
Nije samo Stefan Dodić pokazao protiv Alžira da Đerona ima na svakom mestu alternativu. Kada se Petar Đorđić umorio u finišu prvog poluvremena, ušao je kao zapeta puška motivisani Uroš Borzaš, postigao dva vezana gola i odmah odlepio Srbiju. Bogdan Radivojević je bio naš najbolji igrač u Segedinu pre godinu dan. Nije postigao nijedan gol u prvih 30 minuta na premijeri Svetskog prvenstva. U nastavku je ušao Vukašin Vorkapić i čak četiri puta s pozicije desnog krila se upisao u listu stelaca.
Subota, 20.30: (1,45) Island (8,50) Mađarska (3,40)
Predrag Vejin je osveženje u selekciji. Momak iz Apatina dočekao je da u 30. godini debituje na velikom takmičenju. Nije ga bilo nigde do oktobra prošle godine, kada ga je Đerona „izmislio“, dao mu šansu u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo. Levoruki bombarder hrvatskog Neksea mu je protiv Švedske u dvomeču pred start šampionata na pravi način vratio ukazano poverenje izborivši se za mesto startera. Nije ni Miloša Orbovića demoralisalo što više nije prvi izbor na mestu desnog beka. Tu je uvek srčani Jovica Nikolić, koga nije bilo ovog puta, ali ne znači da ga neće biti možda već protiv Nemačke u nedelju.
Izbor urednika
Dejan Milosavljev je imao prošlu vrhunsku godinu u Fukseu iz Berlinu, dok je Vladimir Cupara bio u drugom planu u Vespremu pored Španca Rodriga Koralesa. Kad nema popularnog Bande zbog povrede, i pitanje da li ćemo moći da računama na njega na ovom šampionatu, čuvar mreže mađarskog velikana je pokazao da je i dalje svetska klasa. Sada je pritisak na njemu, ali on to savršeno uspeva da kontroliše i pokaže kvalitet. Svi pričamo o Miosavljevu, kada će da se vrati, a Cupara je branio sjajno ovog meseca u prijateljskim mečevima sa Švedskom i protiv Alžira na otvaranju Svetskog prvenstva. Milan Bomaštar je u prvom dodiru s terenom odbranio sedmerac.
Duga klupa, to je „apgrejd“ u odnosu na prošlu sezonu. Mijajlo Marsenić se razigrao u nastavku, Dragana Pešmalbeka nisu izbacile iz ritma brza dva isključenja. Vanja Ilić je u nastavku zamenio tri godine starijeg brata Nemanju i golom iz kontre možda i prelomio meč u 39. minutu, kada je Srbija stigla prvi put do +5 – 22:17.
Već oko 20. minuta startna bekovska trojka je bila zamenjena, a rezervisti su uneli novu energiju i pojedinim trenucima meča delovali i bolje od startera. Ističe Đerona često da je kolektiv u prvom planu, da ima 18 igrača na raspolaganju, a na pitanje o Dejanu Milosavljevu i njegovom povratku odgovora:
„Cupara i Bomaštar su uradili veliki deo posla“.
Koga nema, bez njega se i mora i može. Naravno, Alžir nije bio ozbiljan rival, Nemci to jesu u nedelju. Evidentno je da ova reprezentacija raste. Nema euforije posle startne pobede, brzo su Afrikanci arhivirani, a subota će proteći u analizi, taktici, razgovorima kao srušiti četu Alfreda Gislasona, kako protiv Jurija Knora, Johanesa Gole, Kaja Hefnera i kako naći mane maestralnom Andreasu Volfu, jednom od najboljih golmana današnjice koji je briljirao protiv Katara.
Optimizam je tu, ali nije bez pokrića. Meč sa Nemačkom otvara vrata raja. Četvrtfinale ne izgleda više kao nemoguća misija.
Kontinuitet na velikim takmičenjima, ta čarobna reč, to nam fali, ništa ne može preko noći. Ne gradi se kuća bez temelja. Više od dve godine rad s Tonijem Đeronom daje rezultate. Igrači mu veruju, on njima takođe, nema više Pandorinih kutija, svađa i razmirica u reprezentaciji i oko nje.
Konačno, verujemo u rukometaše. Vreme je za nešto veliko, miriše na dobro...