Čovek iz druge galaksije

„Lionel Mesi nije čovek, on je iz druge galaksije“.

Neretko se otimalo najboljim svetskim fudbalerima, nazivali su Argentinca vanzemaljcem, poredili ga – s punim pravom – sa raznoraznim fenomenima... Ono što je Lionel Mesi u najboljim godinama u dresu Barselone radio sa loptom na terenu, oponaša Alvaro Granados u vodi.

Kanonada španskog reprezentativca ostaće upisana u istorijskim knjigama srpskog i svetskog vaterpola. Momak iz Terase, predgrađa Barselone, učinio je finale nezanimljivim, a u drugoj utakmici serije igrao je doslovno sam protiv svih. I bio efikasniji od kompletnog Zvezdinog tima. I doneo titulu Novom Beogradu.

Na semaforu je stajalo: Crvena zvezda – Novi Beograd 7:14. A, moglo je i ovavo: Crvena zvezda – Alvaro Granados 7:10.

Simultanka Granadosa u finalu: Sa antologijskih deset golova presudio Zvezdi i doneo titulu Novom Beogradu

Srpski vaterpolo kvalitetnijeg i svestranijeg inostranog igrača nije video. Možda ni vaterpolo ubitačniju partiju. Jer, ni brojne vaterpolo zvezde na tribinama bazena kraj Dunava nisu mogle da se sete kada je jedan igrač postigao deset golova u finalu i sam samcijat prelomio gde će trofej završiti.

Otuda ne čudi što je Alvaro Granados po izlasku iz bazena – šmekerski potez Živka Gocića bilo je izvođenje španskog čuda, kako bi bio nagrađen za vanserijsku partiju, kao i kasnije Angelosa Vlahopulosa koji je zajedno sa Duškom Pijetlovićem podigao pehar – nagrađen gromoglasnim aplauzom i ovacijama. Jer, koliko god da je naelektrisana atmosfera do tada bila, niko nije mogao da ostane imun i slep.

Alvaro Granados doživeo je u Beogradu isto ono što je Danijel Lopez Pinedo godinu dana ranije. Čuveni golman Crvene furije ovacijama je ispraćen u istoriju, a nju je nemilosrdni španski šuter tek počeo da piše.

Veljko Tankosić i Alvaro Granados (©MN Press)

Dobro bi moralo po arhiravama da se pročeprka i veliko je pitanje da li bi bila pronađena efikasnija i efektivnija partija jednog igrača na seniorskom nivou. U finalu – teško. Gotovo nemoguće. U juniorskom uzrastu jeste, upravo Alvaro Granados protiv Crne Gore. Nešto najbliže u poslednje dve godine bila su izdanja Kristijana Petera Manherca i Jerka Marinića Kragića. Mađar je u četvrtfinalu Olimpijskih igara u Tokiju isporučio sedam golova Hrvatskoj, a momak sa Skalica protekle sezone u polufinalu Jadranske lige identičan proj golova dubrovačkom Jugu u polufinalu.

„Zaista ne mogu da se setim da li je neko postigao deset golova na jednoj utakmici. Možda neko, nekada u Španiji. Imao sam dobre utakmice u Španiji, ali ovakvu nikada nisam odigrao. Nikada nisam postigao deset golova u tako važnom susretu. Kada sam izašao iz vode, mislio sam da sanjam. Tek sad sam se probudio“, rekao je Alvaro Granados novinarima posle dodele medalja i šampionskog pehara.

Često je u bazenu Alvaro Granados ličio na natčoveka, protiv Crvene zvezde je nadmašio sve što je do sada uradio u karijeri. Definitivno igra u životnoj formi i ima godinu za pamćenje. Španija se posle dve dekade vratila na svetski tron, a on je bio njen glavni igrač. U Budimpešti se okitio svetskim zlatom sa državnim timom, u Splitu evropskom bronzom. Sada je na silne trofeje iz španskog klupskog vaterpola pridodao i prvi inostrani.

Kako igra i šta je u stanju da počini protivnicima, neće biti iznenađenje ako dočeka i pehar o kome sanja, onaj najdragoceniji u klupskom vaterpolu – Ligu šampiona.

„Igrali smo veoma dobro u napadu, odbrana je bila čvrsta i mislim da smo na dobrom putu“, zaključio je Španac.

Sada Novi Beograd zaista jeste zauzeo pravu putanju i ima čemu da se nada. Bez obzira hoće li u četvrtfinalu naleteti na Igora Milanovića i Olimpijakos, aktuelnog evropskog prvaka – Pro Reko, ili drubrovački Jug. Dobio je Alvara Granadosa u najboljem izdanju, više niko neće imati dilemu ko je vođa u bazenu.

Imaju u klubu razloga za optimizam...

„Skoro nisam video da je neko igrao kao što je naš Alvaro Granados. Istorijska partija što se tiče finalnih utakmica. Svaka mu čast. Kapa dole i njemu i ostatku moje ekipe“, poručio je Živko Gocić.