Marsenić: Da se desilo ono što je bilo u Hrvatskoj pre šest godina ne bih više bio u reprezentaciji

(od izveštača Mozzart Sporta iz Minhena)

Teško jeste, ali šansa postoji. Svesni su Orlovi da sada ne drže sudbinu u rukama, ali niko ne odustaje, dokle ima nade, veruju rukometaši Srbije da je moguć Keln i druga runda Evropskog prvenstva. Potrebno je da pobedimo sa dva gola razlike Crnogorce, a Mađari da dobiju Island, ili obrnuto, minimalan trijumf Orlova nad Lavovima, uz dva pogotka viška za naše severne komšije protiv Gilsija Kristjansona, Arona Palmarsona i drugova.

Jedan od najiskusnijih igrača Orlova, koji je više od decenije u selekciji Srbije Mijajlo Marsenić, bio je deo reprezentacije 2018. godine u Hrvatskoj, kada je bio haos u taboru Orlova. Podsetimo, posle prve dve utakmice i ubedljivih poraza od Hrvatske i Švedske, pred poslednje kolo imali smo male šanse, nismo zavisili od svojih rezultata. Mediji su tada brujali o tome da su pojedini igrači već kupili avionske karte odmah posle utakmice, ne verujući u prolazak dalje.

Dogodilo se da je Srbija pobedila Island, a Švedska Hrvatsku, pa su Orlovi završili ispred Ostrvljana i domogli se naredne runde kao trećeplasirana selekcija u grupi.

„To se sada sigurno neće dogoditi. Ako se desi ili da se desilo poslednjih godina, sigurno ne bih bio više u reprezentaciji. Bilo je tada mnogo ružno, mediji su pisali, da li je bilo ili ne, ne znam... Samo znam da sam bio najsrećniji kada smo prošli u narednu rundu. Meni je reprezentacija sve. Svaki poraz mi deluje tragično, što je moja greška. Uvek preuzimam odgovornost na sebe. Uvek mislim da sam mogao bolje, da sam pružio malo, da sam morao više. Drugačije je nego u klubu. Nema ova ekipa taj mentalni skop. To su skromni momci. Dok ima nade, verujemo. Želimo da pobedimo Crnu Goru i uz Božju pomoć da prođemo dalje. Olakšavajuća okolnost je što Mađarska mora da pobedi da bi prenela dva boda. I Crnogorci i mi smo pokazali da protiv Islanda može da se igra. Mislim da uz kvalitet koji imaju naše komšije, da na kraju možemo da se plasiramo u Keln“, rekao je Marsenić za Mozzart Sport.

Šta je krenulo po zlu i mogu li Orlovi da dobiju "bonus“ – još četiri meča u hramu rukometa?

Đerona: Noć je bila kratka, ali i dalje verujem u momke

Svedok ste mnogih ružnih dešavanja oko reprezentacije u prošlosti. Poslednjih godina, čini se, vlada harmonija. Nema otvaranja Pandorinih kutija, iznošenja prljavog veša... Možete li da uporedite atmosferu sad i pre šest, sedam godina?

„Jesam se naslušao i nagledao svega, ali to je bilo kad sam bio mlađi. Ja pamtim samo lepe stvari u reprezentaciji. Meni je uvek bilo bitno da sam tu, da napredujem. Nisam se obazirao na to oko terena. I pre dolaska Tonija Đerone, kod Nenada Peruničića i Ljubomira Obradovića, bio je sve ok. Ovi momci su divne osobe. Nema potreba da jedni druge okrivljujemo, to je po meni jedini ispravan način. Ako izgubimo, svi smo krivi, ako pobedimo, svi smo zaslužni. Da je bilo drugačije poslednjih godina, ne bih bio tu. Tim je bitan. Srbija je kvalitetna reprezentacija u svakom smislu“.

Da li je bilo teže jutro posle Islanda ili Mađarske?

„Uf, sigurno protiv Mađarske jer smo izgubili. Protiv Islanda samo bar bod uzeli. Svima nam je teško, ali dok god smo u igri, dok ima nade, daćemo sve od sebe da pobedimo Crnu Goru sa bar dva razlike i da se nadamo da će Mađari da dobiju Island i da se ponovi ono što se dogodilo 2018. godine u Hrvatskoj“.

Utorak, 18.00: (1,25) Srbija (10,0) Crna Gora (4,90)

Potvrdilo se da je Grupa C najujednačenija. Crna Gora je mogla da pobedi Island u nedelju. Kako vidite prethodna dva kola?

„To i rezultati pokazuju. Dva gola je najveće razlika s kojom je Mađarska dobila Crnu Goru. Znali smo to i pre prvenstva“.

Marsenić je vodio rat sa Benceom Banhidijem (©Reuters)

Ima li paralele između ove utakmice i one prošle godine u Katovicama protiv Nemačke. I tada smo izgubili minimalno, ali smo uvek kaskali dva, tri gola...

„Imam osećaj da smo bili samouvereni, sigurni smo bili da smo bolji od Mađarske. U prošlosti smo pokazali da možemo da se nosimo sa svima. Jednostavno, Mađari su nas zatvorili u napadu. Nije funkcionisao. Jeste Banhidi dao 10 golova, ali nismo zatvorili i druge stvari. Sada smo ofanzivni podbacili, a prošle godine smo bili loši u odbrani. Važnost je bila ista. Velika šteta, nismo bili pravi, sada ne zavisimo od sebe. Daće Bog da nam se okrene, da i mi imamo malo sreće“.

Znalo se kao igra Mađarska, sistem Ćeme Rodrigeza, igra „dva na dva“ srednjeg beka i pivotmena. Nismo uspeli da zaustavimo, šta je glavni razlog?

„To je španski sistem kao što je trebalo da igramo i mi. Zatvorili smo bekove, nisu nam mnogo dali golova. Kada su nas napadali svom snagom, mi smo izlazili dublje, rizikovali smo ta dodavanja. Veći problem je bio u nama, teško smo dolazili do gola. Mađari nisu mnogo izlazili, zatvorili su brže igrače, a puštali su bekove da šutiraju. Taktički su nas nadmudrili“.

Najslabiji kad je najpotrebnije: Orlovi i dalje mogu u Keln

Borzaš: Mučili smo se u napadu; Vejin: Jedan od težih poraza u karijeri

Kako protiv Crnogoraca? Pre četiri godine su nas dobili na Evropskom prvenstvu u Gracu, bilo je tenzija, mnogo se pisalo posle o tome.

„Ako budemo razmišljali o Islandu ili Mađarskoj, o propuštenim šansama, siguran sam da će nas dobiti Crnogorci. I ne samo to, da će nas ’prebiti’, da će biti pet i više golova razlike. Svako od nas je iskusan i pametan. Imamo šansu, nismo rasterećeni. Možemo da prođemo dalje. Moramo da se izdignemo, da pobedimo“.

Nebojša Simić brani odlično, bekovi su sjajni šuteri, Vuko Borozan na levom i Branko Vujović na desnom beku. Čega najviše treba da se čuvamo?

„Crna Gora je mnogo dobila povratkom Vuka Borozana. Dok smo igrali zajedno u Vardaru, on je po meni bio najbolji levi bek na svetu. I to ne samo u napadu nego i u odbrani na „trojci“ i „četvorci“ je bio odličan. Crna Gora ima sjajne šutere. Iako respektujemo njihove pivotmene, sigurno da nisu kvalitet Bencea Banhidija. Sve je do nas, da zaboravimo prva dva meča. Verujem da neće biti tenzije. Mi smo svi dobri drugari. Igrao sam sa mnogim Crnogorcima u istom timu i protiv njih, u dobrim sam odnosima. Popijemo piće, pivo posle utakmice kad igramo jedni protiv drugih. Nadam se da će sve da bude u sportskim okvirima. Nema razloga da tako ne bude“.

Najlepša priča EP: Suze radosnice, delirujum i rađanje nove zvezde svetskog rukometa

Svesni ste da ste u srpskoj sportskoj javnosti na lošem glasu?

"Iskoristio bih priliku da se zahvalim vama novinarima koji ste bili uz nas, lepo je imati nekog da vas prati. Dok sam bio u Makedoniji i Nemačkoj sada, rukomet i reprezentacija imaju veću podršku. Kod nas se brzo zaboravljaju neke stvari, više se pamte porazi, remi sa ekipom koja ima 10 igrača iz Bundeslige. Rukomet u Srbiji je na dobrom putu i nadam se da će ovi „knap“ rezultati u budućnosti da odu u našu korist“.

Dijaspora je zakazala u Minhenu. Imali smo ubedljivo najmanje navijača. Islanđana je bilo 4.000, Mađara nešto manje, Crnogoraca nekoliko stotina, a Srba u „tragovima“. Kada Zvezda i Partizan igraju Evroligu u Minhenu, bude više Srba nego Nemaca.

„Jednostavno, nemamo mi taj kult, da podržavamo rukometnu reprezentaciju. Razumem to, jer od 2012. godine nismo napravili veliki rezultat. Svako kod nas voli pobede i neće da podržava tim kad se gubi. Opet, ne razumem da je bilo toliko mađarskih navijača više nego naših. Nadam se da će doći bolji dani i da ćemo rezultatima da privučemo više ljudi da nas prati“, zaključio je pivotmen Fukse Berlina.