Šta je krenulo po zlu i mogu li Orlovi da dobiju "bonus“ – još četiri meča u hramu rukometa?

(od izveštača Mozzart Sporta iz Minhena)

Da li smo mogli bolje, gde smo grešili, šta dalje? Ima vremena za te analize do utorka uveče od 22 časa, kada ćemo znati da li rukometaši Srbije završavaju Evropsko prvenstvo kao pre dve godine u Segedinu u prvoj rundi ili idemo u Keln u rukometni „hram“ - Lankses arenu gde bi nas čekali pakleno teški rivali, verovatno Francuska, Nemačka, Hrvatska i Španija. Da li živi i dalje san o kvalifikacijama za Olimpijske igre?

Zakazali smo... U ključnom meču protiv Mađarske nismo uspeli da odigramo najbolju utakmicu, ni blizu one s premijere protiv Islanda, pre svega u napadu. Škripalo je, jalovi smo bili veći deo meča, većina napada nam se završavala pod pretnjom pasivnog. Naše severne komšije samo su koristili svoje najjače oružje, snažne, gabaritne pivotmene, pre svega asa PIK Segeda Bence Banhidija koji nas je razbio na crti, postigao 10 golova i možda odigrao utakmicu života.

Ćema Rodrigez, selektor Mađarske, igrao je na dobro poznatu kartu. Njegova trenerska filozofija se zasniva na igri „2 na 2“, često je igrao i sa dvojicom kružnih napadača, šansu su dobro koristili i Mikloš Rošta i Adrijan Sipoš. U španskom obračunu, taktičkom nadmudrivanju dobio je bitku protiv Tonija Đerone.

Nada tinja. Ova grupa je pokazala da je u ubedljivo najujednačenija na Evropskom prvenstvu, da svako svakog može da pobedi. Lako je Crna Gora mogla da ima dva ili tri boda, a ostala je na nuli bez šanse. Loša završnica Lavova u oba meča je uticala da će za njih u utorak da bude meč bez rezultatskog značaja. Na Orlovima je da dobiju sutra (18.00), po mogućstvu makar sa dva gola razlike i onda da čekaju bilo kakvu pobedu Mađarske protiv Islanda.

Najslabiji kad je najpotrebnije: Orlovi i dalje mogu u Keln

Đorđić: Nada poslednja umire; Iiić: Napad zakazao

Nije nemoguće. Naše severne komšije mogu da pobede Ostrvljane koji ne igraju ništa naročito, samo su u Minhenu pod srećnom zvezdom. Na oba meča su se volšebno izvukli glupostima Srbije (za 36 sekundi smo primili dva gola) i Crne Gore (u finišu loša izmena i dva minuta kazne za Lavove). Precenili smo Island. Skup sjajnih individualaca, ali kao kolektiv – ništa posebno. Daleko je od borbe za neki veći plasman. Medalja je misaona imenica za Gislija Kristjansona, Omara Ingija Magnusona i drugove. U tom slučaju bi Srbija otišla u Keln bez bodova, ali bismo mogli da se ogledamo s najboljima, da vidimo gde smo.

Utakmica protiv Mađarske bila je „deža vi“ iz Katovica protiv Nemačke. I na Svetskom prvenstvu pre godinu dana je bio minimalan poraz. Tako malo, a tako daleko. I rezultat u Minhenu je bio takav da bi onaj ko nije gledao utakmicu rekao da se radilo o trileru. Ipak, nije tako. Uvek smo kaskali za gol, dva, nismo uspevali da prelomimo, nismo imali X faktora.

Ostaje mnogo pitanja i za selektora Tonija Đeronu.

Plan A nije uspeo, da li smo imali Plan B? Recimo, Uroš Borzaš je bio najbolji naš igrač u prvom poluvremenu, postigao četiri gola, a u nastavku nije dobijao šansu. Jasno je bilo da je za Petra Đorđića bilo predviđeno da igra u drugom poluvremenu, da se menja odbrana-napad na delu terena gde za izmenu treba manje vremena da se izvrši, ali... Da li su mogla obojica zajedno?

Lazar Kukić je pošten momak. Priznao je posle meča da nije bio na nivou. Nije ga išlo. Marko Milosavljević je imao tri nedelje pauze pred ovo EP, falio nam je onaj iz Katovica, posebno s meča sa Holandijom. Povreda mišića neposredno pred Evropsko prvenstvo ostavila je traga na budućem igraču francuskog Nanta.

Jasno je zašto je za meč sa Mađarskom žrtvovan Uroš Kojadinović, naš najbolji desni bek na EP. Predrag Vejin i Miloš Orbović su bili roviti, dao je šansu Đerona iskusnijim, fizički jačim igračima. Procenilo se da za levorukog igrača Partizana ovo nije bio meč gde bi mogao da se nosi sa mnogo gabaritnijim bekovima Mađara, kako u odbrani, tako i u napadu. Sve je to u teoriji. Nedostajala nam je njegova kreativnost, brze noge, možda je to bilo rešenje za čvrstu zonu komšija. Posle Miloša Kosa (takođe ga nije bilo među 16), naš najmlađi igrač (rođen 2000. godine) bio je osveženje za Orlove. Sjajnu formu iz domaće Superlige je preneo i na reprezentaciju, drugačiji je tip igrača od Vejina i Orbovića. Da li je i za njega bilo mesto? Posle bitke svi su generali pametni, ali jasno je da nam je nedostajala njegova kreativnost u igri jedan na jedan, neka pirueta, prodor.

Borzaš: Mučili smo se u napadu; Vejin: Jedan od težih poraza u karijeri

Đerona: Nismo mogli da pariramo Mađarima u snazi

Peh je doživeo Bogdan Radivojević. Pred sam meč, kada nije mogla da se izvrši zamena kod EHF-a, desnom krilu Eurofarm Pelistera je pozlilo, povraćao je, igrao je samo jedan napad u situaciji kada je Vukašin Vorkapić bio povređen. Igrač Vojvodine je svoj posao odradio korektno.

Jednostavno, Mađarska je dosadno insistirala, odosno selektor Ćema Rodrigez, na svojoj igri, nametnuli su nam je i na kraju slavili, obezbedili drugu rundu u Kelnu, ali i dalje nemaju osigurane bodove za Lankses arenu. Prema svemu viđenom u Minhenu u utorak (20.30) gledaćemo meč na jednu loptu Mađarske i Islanda. Recimo, prošle godine u Švedskoj na SP, naše komšije su pobedile Islanđane sa 30:28, a godinu pre u Budimpešti, Gisli Kristjanson i drugovi su slavili sa 31:30 i šokirali 20.000 navijača u Budimpešti.

Analize predstoje, sve će biti jasno sutra oko 22 časa, kada se bude znao rasplet, a onda će biti zaokružena jedna celina kada su Orlovi u pitanju ili će ova generacija da dobije novu šansu da izbori kvalifikacije za Olimpijske ugre. Čak bi i neko deveto ili čak deseto mesto moglo da vodi na jedan od tri kvalifikaciona turnira sredinom marta.