INTERVJU – Uroš Kojadinović: Želim da se oprostim od Partizana s trofejem, nisam glavom u Tuluzu

Pre dve i po godine stigao je iz Subotice u Humsku tiho kao desno krilo, a u junu će da ode iz Partizana kao reprezentativni bek, najbolji igrač Superlige. Lovorike za 2023. godine pripadaju rukometašima Vojvodine, ali pojedinačno u prvi plan iskočio je Uroš Kojadinović. Levoruki bombarder Partizana prošle sezone je bio najbolji strelac Super lige Srbije, a i ovu polusezonu je završio na čelu sa 106 pogodaka (u proseku sedam i po po meču).

Letos je ostao usamljen u crno-belom dresu od trija najperspektivnijih bekova u ligi. Stefan Beli Petrić je otišao u Vardar, dok je nažalost tešku povredio kolena doživeo juniorski i seniorski reprezentativac Srbije, Nikola Zečević (očekuje se povratak u drugom delu prvenstvu, u februaru ili martu). Nije žurio put pečalbe, ostao je veran srpskom vicešampionu i ispostavilo se da mu je to bio pravi potez. Eskplodirao je na početku ovog šampionata. Vukao je novi tim Partizana koji je s klupe predvodi Đorđe Ćirković, često dajući dvocifreni broj golova. Dobre igra nisu ostale nezapažene. U kratkom vremenskom periodu, pljuštale su ponude na račun 23-godišnjeg Subotičanina.

Francuski klubovi Eks, Limož i Tuluz, mađarska Tatabanja i srpski šampion Vojvodina želeli su da ga dovedu naredne sezone, s obzirom na to da mu junu ističe trogodišnji ugovor s crno-belima. Bitku za potpis lucidnog desnog beka Partizana dobio je Tuluz. Naredne sezone, popularni Koja pojačaće srpsku koloniju u ovom francuskom gradu koju čine trener Danijel Anđelković, kao i kapiten Orlova Nemanja Ilić (nedavno stavio paraf na novi ugovor do 2027. godine) i mladi bekovi Uroš Mitrović i Vojin Čabrilo. Potpisao je dvogodišnji ugovor sa timom koji je na četvrtom mestu drugog po jačini šampionata na svetu, iza velike trojke – Pari Sen Žermena, Nanta i Monpeljea, sa izgledima da napadne Ligu Evrope.

Dugo je bio na oku Tonija Đerone, branio boje mediteranske reprezentacije u Alžiru prošle godine (osvojila bronzanu medalju), bio deo razvojnog tima Srbije. Ima jaku konkurenciju u taboru Orlova, gde su starosedeoci Miloš Orbović, Predrag Vejin i Jovica Nikolić (povređen, propušta EP u Nemačkoj), a španski stručnjak na Kojadinovića računa za šampionat Starog kontinenta. Krajem aprila ove godine je debitovao za najbolju selekciju protiv Slovačke u novosadskom SPENS-u, u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo. Našao se i na užem spisku od 20 rukometaša koji naredne nedelje počinju priprema u Staroj Pazovi za šampionat narednog meseca.

Za razliku od većine naših bekova, igra podjednako dobro i u odbrani, može da igra kvalitetno „dvojku“, što mu je plus, pa bi mogao u Minhenu i nadamo se Kelnu u drugoj fazi, da bude ne sama konkurencija iskusnijim desnim bekovima nego da bude osveženje u nacionalnom timu, novi talas, zajedno sa levim bekom Zagreba Milošem Kosom i pivotmenom Vojvodine Lukom Roganom.

INTERVJU – DEJAN MILOSAVLJEV: U KATOVICAMA SMO SRUŠILI BARIJERE, SANJAM MEDALJU

O najboljoj godini u karijeri, pozivu u reprezentaciju, Partizanu, budućem klubu Tuluzu, ali i počecima karijere u Školi rukometa Šaranović, kasnije i u Spartaku, Kojadinović je govorio za Mozzart Sport.

Dugo ste kružili oko najbolje selekcije Srbije. Krajem aprila konačno je usledio poziv Tonija Đerone. Kakav je bio osećaj?

„Svakom sportisti je san da igra za reprezentaciju. Nisam bio svestan kolika je to odgovornost. Kada sam dobio poziv krajem aprila za meč protiv Slovačke, pretrnuo sam, bila je to ona pozitivna trema. Ne znam kakva je ranije bila atmosfera u reprezentaciji, ali kad sam došao, svi su me sjajno prihvatili, zaista mislim da rastemo iz meseca u mesec i da ćemo to da pokažemo na Evropskom prvenstvu. Prošao sam mlađe kategorije Srbije, igrao kadetska i juniorska Evropska i Svetska prvenstva, odlična iskustva, ali nije to – to. Oseti se razlika prelaska u seniorsku reprezentaciju. Prvi put sam imao susret sa selektorom Tonijem Đeronom na pripremama za Oran i Mediteranske igre 2022. Bilo je par igrača koji su već igrali u najboljoj selekciji, kao što su Uroš Borzaš, Marko Milosavljević, Vukašin Vorkapić, Mladen Šotić.... Ušao sam tada u taj sistem“, počinje priču Kojadinović za naš portal.

Šta je sistem Tonija Đerone?

„Jako puno detalja, dobro se trenira. Na osnova toga se i dobija šansa na utakmicama. Sjajan je trener, ambiciozan, uvek teži da se izvuku pouke iz pobede i poraza. Mnogo ima video analize, nekad je to zamarajuće, ali jako puno benefita donosi. To mi je pomoglo kasnije i u klubu. Uvek je tu da ti objasni, analizira. Taj prvi susret s njim u Oranu mi je olakšao prilagođavanje u najboljoj selekciji ove godine“.

Kojadinović na debiju u dresu Srbije protiv Slovačke u Novom Sadu (©MN Press)

Da li ste očekivali poziv za Evropsko prvenstvo u Nemačkoj narednog meseca?

„Ove godine mi se sve nekako brzo dešavalo. Prvo je bio taj debi protiv Slovačke, sada sam u konkurenciji za Evropsko prvenstvo. Imam veliki motiv da se nađem u Nemačkoj na velikom takmičenju. Dao sam dva-tri gola na debiju, mislim da sam šansu iskoristio. Došla je nova sezona, nadogradio sam se u Partizanu. Tu je i rad sa trenerom Đorđem Ćirkovićem. U Partizanu sam dobio veću odgovornost, posle odlaska Petrića i Trnavca i povrede Zečevića“.

Kako gledate na grupu u kojoj su Island, Mađarska i Crna Gora?

„Ubedljivo najteža grupa, ali i najkompetetivnija, dobra za drugi krug i eventualno prenošenje bodova. Islanđani imaju svoj stil rukometa, sjajne bekove i krila, ta utakmica je sigurno ključ za samopouzdanje. Imamo kvaltet da budemo prvi u grupi. Protiv Crne Gore će biti drugačija utakmica, emotivnija, neke druge stvari tu odlučuju. To je komšijski derbi. Mađarska je prošle sezone igrala četvrtfinale Svetskog prvenstva“.

ANĐELKOVIĆ POVEĆAVA SRPSKU KOLONIJU: KOJADINOVIĆ OD LETA U TULUZU

Miloš Kos i Luka Rogan su mladi talas Srbije, vi ste nešto stariji? Možete li da budete važni šrafovi reprezentacije već sada?

„Moje je da pomognem koliko mogu. Tu sam, ako me Toni bude video u timu. Motivisan sam veoma pred start priprema“.

Da li bi ovo Evropsko prvenstvo moglo da bude kruna generacije? Ulog su kvalifikacije za Olimpijske igre.

„Nemam taj osećaj. O tome bi više verovatno mogli da govore momci koji su u reprezentaciji duže. Ja sam poslednja dva velika takmičenja gledao putem malih ekrana. U Segedinu je bila korona, čudno prvenstvo, ove godine u Katovicama nam je falilo malo i sreće. Videlo se protiv Norveške i Nemačke da imamo kvalitet, ali uvek nešto malo nam je falilo da prelomimo. Verujem da možemo da obradujemo naciju narednog meseca“.

TULUZ PRE EKSA, LIMOŽA, VOJVODINE I TATABANJE

Kako je došlo do toga da izaberete Tuluz? Nije tajna da je Vojvodina želela da vas vidi u svojim redovima?

„Bila je ponuda Vojvodine. Ne bih da pričam u pojedinostima, odlučio sam se za Tuluz. Želeo sam da se oprobam u nekoj jačoj ligi. Iz Francuske sam imao nekoliko ponuda, kao što ste pisali, od Limoža i Eksa, ali sam se odlučio za Tuluz. Delovalo mi je da je to najozbljnija ekipa. Čuo sam se Denijem Anđelkovićem. Kontakt je uspostavljen preko mog menadžera Luke Dačevića. U prvom razgovoru mi je Anđelković rekao kakav mu igrač treba, javio se još jednom. Dobio sam nekoliko dana da razmislim i definitivno sam se odlučio da prihvatim poziv Tuluza. Potpisao sam na dve godine. Čim sam to uradio, ostavio sam sve za jun, sada mi je u prvom planu Partizan i reprezentacija. Voleo bih da se oprostim od crno-belog dresa s nekim trofejem. Nisam glavom u Francuskoj, sada mi je samo Partizan u mislima“.

Dolazite na mesto Alžirca Ajduba koji odlazi u Nant. Na desnom veku igraćete sa zemljakom Urošem Mitrovićem?

„Tako bi trebalo. Znam da ću dobiti šansu, da ću imati prostora da se nametnem. Sigurno je lakše kad su tu i naš trener, saigrači... Pričaće se srpski, sigurno. Ne sumnjam da ću brzo da se prilagodim na novu sredinu. Počeću uskoro da učim francuski“.

RIVAL SRBIJE U MINHENU S NAJJAČIM SASTAVOM: PUCA OD ZVEZDA - KRISTJANSON, MAGNUSON, PALMARSON...

Cilj svakog rukometaša je Bundesliga? Da li je to bila i vaša?

„Mislim da sam napravio pun pogodak, nisam razmišljao o Bundesligi. Možda bude kasnije. Imam 23 godine, ambiciozan sam. Nisam želeo da odem u inostranstvo u klubove koje se bore za opstanak. Cilj mi je da se borim za visok plasman, trofeje“.

Kako gledate na dve i po godine u crno-belom dresu?

„Partizan mi je mnogo dao, pružio mi je šansu. Savetovao bih sve mlade igrače da, ako imaju priliku da dođu u Partizan, da to urade, jer je to iskorak u karijeri. U klubu vlada zajedništvo, ginemo jednim za druge. Verujem da možemo da napadnemo neki trofej. Rastemo iz godine u godinu. Stekao sam u klubu mnogo dobrih prijatelja. Više je bilo lepih trenutaka. Vojvodina jeste dominantna poslednjih godina, ima najveći budžet, stvarno je sve bolja, vidi se da se tamo dobro radi, ali ovo je sport, verujem da možemo da je ugrozimo kao što smo to uradili i prošle sezone“.

Uroš u crno-belom dresu Partizana (©MN Press)

Letos je u Partizanu bilo mnogo turbulencija, promena uprave, tim je sklopljen kasno. Toni Đerona je bio viđen kao novi trener. Na kraju nije došlo do toga, a kormilo je preuzeo Đorđe Ćirković. Kako gledate na prvi deo sezone Partizana?

„Letos nisam razmišljao o odlasku. Želeo sam da ostanem još godinu. Ćirković je odličan trener, dobro radimo. Bilo je problema sa povredama na početku sezone, novi igrači, potrebno je vreme da se kockice slože. Ide to na bolje. Priključio nam se i Nemanja Obradović. Krupan je, iskusan, odradio je nekoliko treninga s nama. Vide se da je pravi profesionalac. Treba nam takav igrač, iskusniji, sa Mladenom Šotićem da bude produžena ruka trenera. Pre toga je stigao golman Luka Arsenić. Očekujemo na proleće još Nikolu Zečevića i Luku Barjaktarovića i onda već možemo da pričamo o većim ambicijama, o napadu na trofeje“.

UROŠ KOJADINOVIĆ - NAJDOMINANTNIJI IGRAČ U SRBIJI, SPREMAN ZA VELIKA DELA

Mučili ste se sa samo dva beka u rotaciji u prvom delu sezone?

„Dobro smo krenuli letos sa pripremama, a onda se dogodio prijateljski meč protiv Uba, Barjakatarović je pokidao ligament kolena, meni je ispao palac na tom meču, Popović je opet načeo rame. Na pripremama smo odigrali neke utakmice iznad svih očekivanja. Pobedili smo Pelister, igrali smo kao sat. Počelo je prvenstvo, prve tri tri utakmice sa lakšim rivalima smo pobedili, onda je došla Vojvodina. Na tom meču se povredio Nikola Kovačević, bili smo baš hendikepirani. Nismo loše odigrali u Novom Sadu u prvom poluvremenu, u nastavku smo pali. Šotić je igrao srednjeg beka. Imali smo gust raspored, dvomeč sa islandskim Hafnarfjerdurom, posle poraza u revanšu na Banjici, za četiri dana smo se izgubili na Banjici od Dinama. Usledio je trijumf protiv Uba, vezali smo nekoliko pobeda i na lep način završili godinu na trećem mestu“.

Kakvo je iskustvo u Evropi, ispali ste odmah na startu od Hafnarfjerdura, koji ima u svojim redovima Arona Palmarsona, kapitena Islanda, nekadašnjeg rukometaša Kila, Vesprema, Barselone i Olborga.

„U prvom meču smo otišli posle pobede nad Zvezdom u večitom derbiju. Cilj nam je bio da izvučemo što bolji rezultat pred revanš. Mislim da mi je to bila najbolja utakmica u karijeri. Uživao sam. Naš 12, koliko nas je bilo na dalekom Islandu, otišli smo da se 'pobijemo', izvukli smo sjajan rezultat. To je bio naš maksimum u tom trenutku. Posle toga smo imali meč u Kragujevcu, uzeli smo bod, bili smo iscrpljeni i poraženi smo na Banjici u revanšu EHF kupa. Promašili smo 20 zicera, nismo mogli sa dvojicom bekova u rotaciji da uradimo više. Psihički i fizički smo se potrošili. Nije bilo ni navijača koji nas uvek dignu, budu osmi igrač. Mnogo bolje igramo kad imamo podršku Grobara ma Banjici“.

UTAKMICA PROTIV MINAUR BAJA MAREA NA BANJICI ODREDILA KARIJERU

Kako je došlo do toga da od krila postanete bek?

„Došao sam u Partizan kao desno krilo i kao neko ko može da odigra 'dvojku' u odbrani. Na osnovu toga sam dobio neke minuta na početku sezone. Sticajem okolnosti, ja sam igrao beka u mlađim kategorijama i kasnije u Spartaku, kada je bilo potrebno za rotaciju. Nije mi bila strana ni ta uloga. Uvek sam mislio da mogu to da odigram, ali nisam ni sanjao da će sada to da bude moja primarna pozicija. Nametnuo sam se kod trenera Nenada Maksića. Došla je utakmica EHF kupa sa Minaur Baja Mareom. Aleksandar Stojanović je bio povređen, Nikola Ivanović nije imao svoj dan, pa sam uskočio da pomognem na desnom beku. To je utakmica koju nikada neću da zaboravim, dao sam sedam golova, pobedili smo, bili su Grobari na Banjici, meč je prenošen na RTS-u. Ispali smo u revanšu za jedan gol u Rumuniju. Maksić je razgovarao sa mnom, video je da mogu da budem i bek. Prihvatio sam to. Posle odlaska Stojanovića i Ivanovića ostao sam sam na desnom beku, dobio priliku, iskoristio sam na dobar način. Bilo smo vicešampioni te sezone, uz mnogo problema u klubu. Otišao je trener Maksić, njegov sin Aleksa, Ivanović, Pisarić kasnije“.

U drugoj sezoni ste već postali okosnica tima sa Stefanom Petrićem i Nikolom Zečevićem kod trenera Darija Krželja. Tada nije bilo dilema da li ste krilo ili bek?

„Tog leta sam igrao na Mediteranskim igrama. Selektor Toni Đerona me nije video na beku, nego na krilu. Posle tog takmičenja došla je pauza, nove pripreme sa Partizanom. Pojavili smo se na pripremama, prosek godina nam je bio 17-18... Mnogo igrača iz druge ekipe se priključilo. Bili smo tu Petrić, Zečević i ja, Trnavac na golu. Odlično smo funkcionisali sa Darijom Krželjem koji nam je davao slobodu. Na početku prvenstva niko nije očekivao da možemo da budemo vicešampioni. Sećam se priprema, trenirali smo na terenu BASK-a na Carevoj ćupriji zbog problema s terminima na Banjici“.

POJAČANJE REPREZENTATIVNOG KALIBRA: NEMANJA OBRADOVIĆ POTPISAO ZA PARTIZAN

Sećate li se neke utakmice koja pamtite da ste mogli više, da je ostala žal za pobedom?

„Sigurno je to bio drugi meč finala plej-ofa sa Vojvodinom, puna dvorana, najlepši ambijent u kome sam igrao. Izgoreli smo u želji, odigrali odlično prvo poluvremena, a onda smo se raspali u finišu. Igrao sam skoro bez izmene celu sezonu. Izborili smo produžetak protiv Vojvodine u Novom Sadu. Vukli smo koliko smo mogli. Žao mi je što nismo još zakuvali finale. Više nije bilo snaga. Psihički je bilo teško. Prošle sezone smo nekoliko puta dobijali Metaloplastiku, Vardar na Banjici u SEHA ligi. Sećam se i kada smo poraženi od Zvezde u Šumicama. Bilo smo u top formi, igrali dobro, a onda je došla EHF nedelja, pauza, i taj neočekivani poraz od crveno-belih. Na kraju, imali smo odličnu sezonu, s takvim budžetom niko nije verovao da možemo da pripretimo Vojvodini. I ove sezone se nadam da možemo da je napadnemo u drugom delu šampionata“.

Vratimo se malo na početke. Kako rukomet, zašto rukomet?

„Sa rođakom sam otišao prvi put na trening u Školi rukometa Šaranović u mojoj Subotici. Pre toga sam trenirao fudbal, tenis i plivanje. Najviše sam igrao fudbal. Sa bratom od tetke sam išao sa sporta na sport. Počeo sam da treniram 2011. godine rukomet, posle toga je bilo Evropsko prvenstvo u Srbiji koje me još više zainteresovalo, kada smo osvojili medalju, kada je bila euforija. Sećam se prvog treninga, u školici, teren kraći i uži. Odmah mi se svidelo. S obzirom na to da sam bio levoruk, onda sam dobio pohvale od trenera, da mi dobro ide, da samo treba da nastavim. Dopalo mi se, počeli su brzo i turniri u mlađim kategorijama. Odmah sam sebe video u rukometu. Ozbiljno sam to shvatio. Ti počeci su vezani za Školu rukometa Šaranović. Posle toga sam prešao u Spartak Vojput, januara 2016. godine“.

Protiv Gorenja prošle sezone u EHF kupu (©Starsport)

Kad ste došli do prvog tima Subotičana?

„Kad samo došao u Spartak, posle mesec dana sam počeo da treniram sa prvim timom. Tada je na kormilu bio Branislav Zeljković. Kod njega sam dobio šansu, trenirao sa sjajnim igračima. U toj ekipi su bili iskusniji, kao golman Abadžić, pivotmen Veselin Jelić, Marko Perović, Đorđe Đekić, Bojan Županjac... Svi momci se me dobro prihvatili. Znao sam gde mi je mesto, imao sam i te obaveze nošenje lopte, čišćenja. Lepo iskustvo, prva polusezona s prvim timom. Posle odlaska Zeljkovića, u avgustu 2016. godine na njegovo mesto dolazi Slaviša Laković. Odradio sam prve letnje pripreme, dokazao sam se. Skidao sam se za prvi tim, nisam imao neku bitniju ulogu. Kod njega se jako treniralo. Pet godina sam proveo s njim. Imali smo odlične rezultate. Prve godine finale Kupa kupa, četvrti u Superligi. Posle toga je u klubu bilo poblema s finansijama, pa je ekipa bila mlađa, sa neafirmisanim rukometašima. Veliku priliku sam dobio u trećoj sezoni, na desnom krilu je bio Uroš Radosavljević. Vrhunski igrač. Imao sam sreću da se radim s njim, pomogao da se što pre adaptiram na prve minute i veću odgovornost. Ostali smo u ligi, to je bio cilj. Imao sam ozbiljnu minutažu, igrao skoro 60 minuta. Usledili su pozivi i za kadetsku i juniorsku reprezentaciju. Sve je išlo prirodnim tokom. U mojoj poslednjoj sezoni u Spartaku, ostali smo u ligi u Šumicama protiv Crvene zvezde“.

PARTIZAN BIO NAJKONKRETNIJI, GIDSEL JE U RUKOMETU ONO ŠTO JE JOKIĆ U KOŠARCI

Kako je došlo do prelaska u Partizan?

„Znao sam te sezone da ću da idem iz Spartaka. Dvoumio sam se. Imao sam ponude Metaloplastike, Dinama iz Pančeva i Vojvodine, ali je Partizan bio najodlučniji, najangažovaniji. Znao sam da daje šansu mladima. U januaru sam se čuo sa Željkom Perkunićem, želeli su tada da dođem, ali sam imao ugovor sa Spartakom, pa smo sačekali jun. Odlučio sam se za Partizan i zbog SEHA lige. Ambicije su porasle tog leta 2021. godine. Dovedeno je pet-šest igrača, Maksić se vratio na klupu, išlo smo na titulu, ali nismo uspeli. Bilo je nerealno da posle jedne sezone uzme titula, trebalo da se nekako to na duže staze da se gleda. Tražio se odmah rezultat“.

NI 'D' OD DERBIJA: KOJADINOVIĆ KLASA, PARTIZAN U PETOJ BRZINI, ZVEZDINOJ AGONIJI NEMA KRAJA

Odbrana je u modernom rukometu ključ. Nema mnogo igrača koji igraju samo napad. Kad ste shvatili da morate da „kidate“ i u defanzivi?

„Kod Slaviše Lakovića u Spartaku sve karte se bacaju na odbranu. Vežbali smo, nismo bili, da kažem, toliko nadareni u napadu, pa smo odbranom pobeđivali. Od tada mi je to ostalo da moram da se usavršavam i u defanzivi. Rukomet se ubrzava, potrebno je više i snage, trčanja. Titule, medalje se osvajaju odbranom. Pogledajte Vojvodinu kako igra u defanzivi, to je ključ njenog uspeha, Pušica je sjajan. Ako želimo da je ugrozimo moramo da igramo odbranu na sličnom nivou“.

Gledate li rukomet i na televiziji?

„Voleo sam Bundesligu da gledam, sada manje kada je prebačena na drugi kanal. Volim da pogledam Lige šampiona. Omiljeni klub mi je Magdeburg. Naravno, volim i naše prvenstvo. Pratim, to mi je posao“.

Imate li nekog idola ili bar nekog koga kad gledate, kažete, „vau, hoću kao on“?

„Nemam idola, ali obožavam kako igra Matijas Gidsel, on mi je najatraktivniji. Volim i stil igre Magnusona iz Magdeburga. Volim da gledam igrače koji znaju da se igraju rukometa, da uživaju u njemu. Gidsela bih uporadio sa Jokićem u košarci, taj smisao za igru, osećaj za loptu“...

Imate li slobodnog vremena kada nema rukometa?

„Brzo sam se adaptirao na Beograd, grad koj svašta može da pruži. Nije monotono, mnogo ljudi sam upoznao, prijatelje u Partizanu, ali i van rukometa. Generalno sam fokusiran na rukomet, volim da provedem vreme sa drugarima. Trudim se da odmaram dosta. Kada sam došao iz Subotice u Beograd voleo sam da gledam košarku, fudbal manje. Bio sam na mnogim utakmiicama, malo sam ljubomoran na atmosferu kakva je u Areni. Kad god mogu, volim da odgledam. Dve sezone sa Željkom Obradovićem kod mene je pojačao taj utisak igranja u Partizanu. Žao mi je što mi nemamo takvu podršku, ali kad god dođu Grobari na Banjicu napravi se sjajan ambijent u kojem je milina da se igra. Kad dobijem slobodne dane odem do mojih u Suboticu. Nemam neki ozbiljniji hobi“, zaključio je Kojadinović za Mozzart Sport.