Filip Filipović (©Screenshot)
Filip Filipović (©Screenshot)

Filipović kao Zidan: Nije trebalo ovako da se završi...

Vreme čitanja: 3min | čet. 06.06.24. | 16:30

Jedan od najvećih koje je vaterpolo imao na tužan način otišao u penziju

Beše 9. jul sada već davne 2006. godine kada je, kao malo kada, zasenio veliko finale. I to ne bilo koje, već finale Mundijala. Italija je na Olimpijskom stadionu u Berlinu četvrti put postala svetski prvak, do Zlatnog globusa je došla posle izvođenja jedanaesteraca, no utakmica je zapravo rešena u produžecima onoga trena kada je Zinedin Zidan glavom u grudi udario Marka Materacija.

Pogodaka će se ljudi teško setiti. Šta se događalo tokom penala i kako je sve teklo – još teže. Ali, nokauta Zizua definitivno hoće. Za sva vremena, jer taj momenat spada među najupečatljivije u fudbalskoj istoriji. Na tužan način je Zinedin Zidan okončao karijeru, a još jedan velikan je u penziju otišan na sličan način. Filipu Filipoviću je polufinale Lige šampiona protiv Ferencvaroša bio poslednji meč, završio ga je isključenjem zbog nekontrolisanog poteza nogom. Nije trebalo tako da se završi...

Izabrane vesti

Mnogo je simbolike, iako potezi Filipa Filipovića i Zinedina Zidana nisu ni nalik jedan drugome. Francuzu se desio prekid filma nakon što ga je Marko Materaci grlio, povlačio za dres i šaputao mu u uho. Isprva se Zizu odaljio, zatim okrenuo, korak unapred i glava u grudi. Sve čisto, kao suza. Dok je sa levorukim bombarderom situacija drukčija.

Vaterpolo je prepun kontakata, povlačenja, rvačkih zahvata. Bezbroj udaraca i prljavih poteza ne bude sankcionisano, prođu ispod radara. Odgurivanje i taj nagli potez nogom Filipa Filipovića nisu prošli nezapaženo. VAR je reagovao, sudija pogledao snimak – šta je tačno video, zna samo on, jer drugi nisu imali priliku da pogledaju događaj i sve zumiraju – i presudio da je došlo do prekomerne upotrebe sile iliti da je faul za brutaliti.

Epilog svega bio je: crveni karton za dvostrukog olimpijskog šampiona, poništavanje pogotka Radomira Drašovića koji se dogodio u međuvremenu, pre no što je igra prekinuta, zatim vraćanje sata i na koncu peterac, koji je realizovao Dušan Mandić. Naredna četiri minuta Novi Beograd je bio sa čovekom manje u bazenu, došao do peteraca i ostao bez finala.

Velika karijera Filipa Filipovića se, kao i Zinedina Zidana, završila tragično. A, kroz nju nije on bio taj koji je delio udarce preko vode – ili nekako svi to nisu uspevali da opaze – već ih je dobijao. I stoički podnosio. I uzvraćao, ali sportski, da boli još više.

Ipak, jedan od najvećih koje je vaterpolo imao se na tužan način penzionisao na Malti. Jeste, sa Novim Beogradom je kao kapiten ove sezone u Srbiji osvojio duplu krunu, vodio ga je kao kapiten i do titule u Jadranskoj ligi. Dakle, tripleta. Kvadripla kruna ostala je san, otplovila je zbog tog jednog trzaja noge koji su arbitri označili kao nesportski, nasilan potez.

Filip Filipović je do kraja polufinala mogao samo bespomoćno sve da posmatra iz prikrajka. Verovatno mu je tada čitava karijera prolazila kroz glavu, jer juče je odigrao poslednji meč. Novom Beogradu predstoji još utakmica za treće mesto protiv Olimpijakosa, no isključenje bez prava zamene povlači i suspenziju. Sutra će biti u ulozi posmatrača.

Odlazak u penziju sa dozom gorčine. Nije trebalo ovako da se završi...



tagovi

Liga šampiona u vaterpoluVK Novi BeogradFilip Filipović

Izabrane vesti / Najveće kvote


Ostale vesti


Najviše komentara