Španska utvara ne zaboravlja dželate: Filipović i Mandić su pakleni šuteri! Da bi postao šampion, moraš da dobiješ Srbiju

Istorijski gledano najveće rivalstvo Srbija u vaterpolu ima sa Mađarskom, utakmice sa Hrvatskom su specifične i nose posebnu vrstu naboja, dok su u prethodnih nekoliko godina najdramatičnije bile one sa Španijom. Imala je Crvena furija strašan niz protiv Delfina, nakratko im ušla u glavu, ali su se na Olimpijskim igrama u Tokiju stvari vratile na svoje mesto. 

Epsko polufinale rešila je levica Filipa Filipovića, nemoćan je bio Danijel Lopes Pinedo. Pogledom je ispratio kako najbolji igrač sveta šalje loptu u mrežu. Toliko puta je španska utvara čitala srpske šutere, stavljala ih na Tantalove muke, međutim, one velike utakmice završavane su kačenjem trobojke na konstrukciju gola. Čuveni peterci u Rimu za svetsku, pa raspucavanje u Barseloni za evropsku titulu. 

Danijel Lopes Pinedo dobro je zapamtio duele sa Srbijom, da nije bila toliko dominantna - imao bi svojevremeno najbolji golman sveta i poneko zlato. Ovako, nakupio se srebrnine i bronzanih medalja, a sudbina je udesila da se hobotnica oprosti u Beogradu i da se u srpskoj prestonici pojavi i godinu dana kasnije u drugačijoj ulozi. 

“Ostao sam u Barseloneti i po završetku karijere, tu mi je najlepše. Ne bavim se konkretno vaterpolom, ali radim stvari oko bazena. Zadužen sam za ljudske resurse u klubu i dosta vremena provodim sa momcima, što se iz priloženog vidi, pošto sam sa ekipom doputovao na Fajnal-ejt Lige šampiona u Beograd”, počeo je Danijel Lopes Pinedo razgovor za Mozzart Sport. 

Storuki španski golman je dva puta dolazio u Beograd po trofej Lige šampiona kao igrač i ostajao praznih šaka. Minule godine je projketil Gerga Zalankija pogurao Pro Reko u polufinale, dok je Crvena zvezda pre deset leta preko Barselonete i dubrovačkog Juga ispisala istoriju. 

U glavnom gradu Srbije nije imao značajnije uspehe, međutim, rado se Danijel Lopes Pinedo vraća u Beograd... 

“Za Beograd me vežu posebni momenti, volim da boravim ovde. Poseban osećaj je bio kada sam se prethodne godine na ovom bazenu, ali zatvorenom, penzionisao. Nisam odigrao najbolju utakmicu, nismo ni igrali za najviši plasman, već u razigravanju, ali bilo je emotivno. Imam lepe uspomene na Beograd, ne samo na oproštaj od vaterpola, nego generalno gledano kroz celu karijeru. Često sam igrao ovde i većinu utakmica od Srbije izgubio”. 

(©Reuters)

Godinama unazad je Španija pokušavala da razbije dvodecenijsko prokletstvo i osvoji svetsko zlato i nije joj polazilo za rukom dok se ikona reprezentacije nije oprostila. Čim je Pinedo iskočio iz bazena, Crvena furija se u Budimpešti popela na tron. 

Felipe Perone se u razgovoru za Mozzart Sport posle ceremonije našalio da je možda do Danijela Lopesa Pineda, a to je omiljena tema u svlačionici i mesecima kasnije. 

“Često me momci zadirkuju zbog toga što su svetsko zlato osvojili odmah po mom penzionisanju. Uvek ima šala na moj račun, vole da ih zbijaju. Provuku tu i tamo da sam im donosio lošu sreću. Ali, veoma sam zadovoljan onim što sam postigao u karijeri, mislim da bi svako bio ponosan. Možda je mogla biti još koja medalja, ali oprostio sam se i drago mi je što su moji drugovi uspeli, što su Španiji konačno doneli zlato”. 

Perone: Strast, emocija, zemlja šampiona - to je Španija! Nisam šuter kao Filipović, ali imam veliko srce

Danijela Lopesa Pineda je na golu nasledio Unaj Agire. Kako Barselonetinom, tako i španske reprezentacije. I u kratkom vremenskom intervalu dokazao je da na Iberijskom poluostrvu ne moraju da brinu. Ima ko i u budućnosti da im čuva leđa. 

“Gledam ga kako raste i ponosan sam. Budućnost je njegova. Drugačiji je od mene, ali neke stvari koje sam mu rekao mogle bi da mu budu korisne”.  

Vreme radi za Unaja Agirea, već spada među najbolje svetske golmane i može da dostigne nivo njegovog prethodnika, koji je od tog finala Evropskog prvenstva u Barseloni i peteraca često bio enigma za srpske šutere. Sve do polufinala Olimpijskih igara i ubitačnih udaraca Dušana Mandića i Filipa Filipovića. 

“Dobro se sećam utakmica sa Srbijom, a kako da ih se ne sećam? Uvek sam gubio”, našalio se Danijel Lopes Pinedo i nastavio: 

“Sećam se i tog Rima, Barselone, Tokija... Bilo je teških poraza, ali i lepih trenutaka. U jednom momentu smo nanizali nekoliko pobeda protiv Srbije, ali posebno pamtim poslednji poraz. Te Olimpijske igre i polufinale su mi najjači utisak. Mislio sam da imamo kvalitet da trijumfujemo, da smo na dobrom putu, ali Srbije je Srbija. Za tri minuta se sve promenilo”. 

(©Reuters)

Mnoge utakmice sa srpskom reprezentacijom i klubovima bi voleo da zaboravi, da se nisu desili, ali duel sa Radničkim zauvek će ostati urezan u sećanje dominantne figure Crvene furije. Barseloneta je nadigrala kragujevački klub u finalu i osvojila prvi i za sada jedinu titulu Lige šampiona. 

“Reprezentativnu karijeru su mi obeležile utakmice sa Srbijom, kao i klupsku. Polufinale Lige šampiona Barseloneta je pre deset godina izgubila od Crvene zvezde, godinu dana kasnije smo pobedom nad Radničkim u finalu osvojili prvu titulu. Srpski vaterpolo je vrhunski, gotovo uvek na najvišem nivou. Ako želite da budete šampioni, morate da pobedite klub iz Srbije ili srpsku reprezentaciju. Tako je oduvek”, poručio je Španac i osvrnuo se na aktuelne probleme srpskog državnog tima: 

“Prethodna srpska generacije je bila tako dominantna, nije lako proći kroz smenu. Jedino što je srpskom vaterpolu sada potrebno jeste vreme. Ništa više. I drugi su prolazili kroz teške trenutke, imala ih je i Španija. Nije lako napraviti novi tim nalik tom šampionskom”. 

Gro nosilaca je završio sa državnim timom, šestorica veličanstvenih su se oprostili posle Tokija i odbrane olimpijskog zlata. Pojedini su stavili tačku na igračku karijeru i poput Danijela Lopesa Pineda zaseli u fotelje. Milan Aleksić se u okviru kompleksa video sa nekadašnjim saigračem, a upravo njega, kao i dvojicu levorukih bombardera je španski golman izdvojio. 

“Ne znam ko mi je pravi najveće probleme, svi. Imate neverovatne šutere. Filipa Filipovića, Dušana Mandića, pa mog dobrog prijatelja Milana Aleksića. Njega ne smem da zaboravim, pakleni šuteri. Veoma su opasni, nijednoga od njih ne smete da pustite. Kada samo pogledam kakve šutere je Srbija imala u istom trenutku u bazenu, nije iznenađenje što su se utakmice završavale uvek na isti način i što je na Olimpijskim igrama osvojila dva zlata zaredom”, zaključio je Danijel Lopes Pinedo razgovor za Mozzart Sport.